Glavni adut za Putinovu pobedu bila je žilava ruska ekonomija – čak i ako su izbori sumnjivi

Stanko Stamenković | 15:22 | 18.03.24 Biz info

U planu je i povećanje poreza za bogate.

Foto: Frederic Legrand - COMEO / Shutterstock.com

Vladimir Putin (71), posle ubedljive pobede na izborima, ostaje na vlasti u Rusiji, u šta najverovatnije niko na svetu nije ni sumnjao. Osvojio je 87 odsto glasova, što je za 10 odsto više nego predsedničkim izborima 2018. godine. Njegova dva glavna zadatka će i posle, kao i pre izbora, ostati ista – nastavak rata u Ukrajini, i borba za rast ruske ekonomije.

Upravo je ekonomski aspekt bio i ključan tokom predizborne kampanje. Kako je ranije preneo Biznis Insajder, citirajući Dejvida Sakonjija, profesora na političkim naukama na Univerzitetu Džordž Vašington, Rusija će nastaviti da proizvodi i nabavlja više vojne opreme, što će zauzvat ojačati i ekonomiju.

Čak i ako ostavimo po strani diskutabilnu demokratičnost izbora u Rusiji, brojke su bile na Putinovoj strani. Uprkos svemu, to jest ratu i gotovo beskrajnom nizu sankcija, ekonomija Rusije ostala je stabilna.

– Bruto domaći proizvod Rusije porastao je za 3,6 odsto u 2023. godini. Međunarodni monetarni fond očekuje da će se ekonomija povećati za 2,6 odsto ove godine. Stopa nezaposlenosti je oko rekordno niska, a plate su u porastu, iako inflacija teče oko 7 odsto – prenosi Biznis Insajder.

Nesporno je i to da je, u teškim uslovima, Putin uspeo da smanji stopu siromaštva sa 9,8 odsto na 9,3 odsto u 2023. godini. Komentarišući ovaj, objektivno, veliki uspeh, Denis Volkov, direktor nezavisnog instituta Levada Centar, izjavio je za Njujork Tajms da je Putinov uspeh i u tome što je podigao moral nacije, posle prvobitnog šoka zbog ulaska u rat sa Ukrajinom. I to tako što je, između ostalog, ubrizgavao novac u industrijski sektor, kako bi ga održao na zdravim nogama.

– Raspodela resursa masama u obliku povećanja plata i socijalnih izdataka znači da većina ljudi oseća da sada mogu da žive normalnim životom, a da se direktno ne uključuju u rat – rekao je Volkov.

Pored svega toga, postoji i jedno predizborno obećanje koje će Putin najverovatnije ispuniti. U pitanju je najava da će poreski raspored u Rusiji biti drugačije organizovan, i to tako da se pravednije raspodeli među građanima, ukratko, da bogati plate više.

Po sadašnjem zakonu, lični porez je isti za većinu Rusa koji zarađuju 5 miliona rubalja, što je 54.000 dolara godišnje, a to je 13 odsto. Ostalo moraju da plate 15 odsto. Ukoliko imućniji građani budu morali da plaćaju veći porez od tih 15 odsto, to će ujedno biti i garant da će ekonomska stabilnost prosečnog ruskog građanina biti osigurana. A što se tiče ekonomije cele zemlje, ukoliko i ne bude previše napredovala, sigurno neće smanjiti svoj rast.

Što se Evrope i SAD-a tiče, stav je jasan – izbori su se oslanjali na represiju i zastrašivanje, što je danas izjavio i Žozep Borelj, visoki zvaničnik za spoljnu politiku Evropske unije. Takođe, zajednička izjava svih 27 zemalja članica EU glasi da je Rusima uskraćen pravi izbor.

Međutim, Evropska unija se nije odazvala na poziv udovice vodećeg Putinovog protivnika, Alekseja Navaljnog, koji je preminuo u zatvoru u Sibiru prošlog meseca, da ne prizna Putina kao legitimnog predsednika Rusije.

Dakle, što se Zapada tiče, nastaviće se sa praksom uvođenja novih sankcija protiv Rusije, što je do sada dalo nezadovoljavajući rezultat, a imaće i dovoljno vremena da vide da li ima i drugih načina da Putina kazne zbog rata u Ukrajini, jer će on biti na vlasti do 2030. godine.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.