LEPA STIMULACIJA Firma nudi 75.000 evra bonusa radnicima – treba samo da dobiju bebu

Stanko Stamenković | 15:12 | 28.03.24 Biz info

Borba za natalitet.

Foto: Shutterstock

Južnokorejska građevinska grupa Bujung nudi radnicima bonus od 75.000 dolara za svaku bebu koju dobiju, što je jedan od mnogih privlačnih podsticaja u ponudi dok se političari i kompanije bore sa demografskom krizom u zemlji.

– Ako stopa nataliteta u Koreji ostane niska, zemlja će se suočiti sa izumiranjem – rekao je predsednik Bujunga Li Jong-keun zaposlenima prošlog meseca.,

Ukupna stopa fertiliteta u Južnoj Koreji – prosečan broj dece koju se očekuje da će žena roditi tokom svog života – pala je sa 0,78 u 2022. na 0,72 u 2023, prema vladinim podacima. Predviđeno je da će ove godine pasti na 0,68, daleko ispod 2,1 za koje OECD kaže da je neophodno da bi se osigurala stabilna populacija.

Politički lideri povećali su obećanja o finansijskim podsticajima za buduće roditelje uoči parlamentarnih izbora sledećeg meseca, a stranke iz celog političkog spektra najavljuju predloge u rasponu od izdašnijih stambenih dodataka i poreskih olakšica do obaveznog roditeljskog odsustva za očeve i produženih subvencija za programe zamrzavanja jajnih ćelija.

– Vremena ističe, nadam se da će svaka vladina agencija pristupiti pitanjima niske stope nataliteta sa izuzetnom odlučnošću – rekao je predsednik Ioon Suk Ieol ministrima u decembru.

– Ovo je pitanje opstanka zemlje – rekao je opozicioni lider Li Jae-miung dok je najavio program svoje stranke u januaru. „To je neposredan izazov pred našim vratima, a ne briga u dalekoj budućnosti.

Posledice krize se već osećaju. Godine 2022. broj južnokorejskog vojnog osoblja je po prvi put pao ispod 500.000, dok su univerziteti i škole prijavili opadanje broja studenata, a vrtići su pretvoreni u staračke domove. Prošle godine u Južnoj Koreji je prodato više kolica za kućne ljubimce nego za bebe.

– Ono što ljudi sada doživljavaju u Južnoj Koreji nije rezultat stope fertiliteta od 0,7, već onoga kada je stopa fertiliteta bila 1,2 – rekao je Čoi Seul-gi, istraživač sa Instituta za razvoj Koreje. „Biće mnogo gore.“

Ekonomisti primećuju da se Južna Koreja suočava sa ozbiljnim fiskalnim izazovima jer je vlada prinuđena da podržava svoju populaciju koja brzo stari. Prema korejskom institutu za zdravstvo i socijalna pitanja, bruto domaći proizvod zemlje biće 28 odsto manji 2050. nego 2022. godine, pošto se radno sposobno stanovništvo smanji za skoro 35 odsto u narednih 25 godina.

Udeo onih koji imaju 65 godina bi trebalo da poraste na 25,5 odsto 2030. i 46,4 odsto 2070. Prema OECD-u, 40,4 odsto Južnokorejaca starijih od 65 godina već živi u relativnom siromaštvu, što je najveća stopa u razvijenom svetu, dok se predviđa da će nacionalni penzijski fond zemlje ostati bez novca za nešto više od 30 godina.

– Koreja se suočava sa krizom bez presedana – rekao je Oh Suk-tae, ekonomista Sosijete ženeral u Seulu.

– Zemlja će uskoro početi da doživljava negativan rast kako njena populacija opada. Biće ozbiljnih društvenih problema u vezi sa zdravstvenim osiguranjem, javnim penzijama, obrazovanjem i vojnom ljudstvom.

Prema vladinim statistikama, prosečan novopečeni par u Južnoj Koreji ima kombinovane dugove od 124.000 dolara. Mladi se takođe suočavaju sa rastućim troškovima privatnih školarina usred žestoke konkurencije za ograničena mesta na elitnim univerzitetima i velikim kompanijama, kao i za stanovanje.

U tom kontekstu, neke od korejskih kompanija takođe se pojačavaju.

– Kompanije su potpuno sjesne da moraju igrati ulogu u rešavanju problema niskog nataliteta i ulažu napore da poboljšaju korporativnu kulturu kako bi olakšale zaposlenima da rade i odgajaju decu kroz ravnotežu između poslovnog i privatnog života – rekao je Ioo Il-ho, vođa tima za zapošljavanje i politiku rada u Korejskoj privrednoj i industrijskoj komori.

Čini se da su neke kompanije uspele sa svojim podsticajima. Maloprodajni gigant Lotte može da se pohvali stopom plodnosti među zaposlenima većom od dva od kada je uveo obavezne programe porodiljskog i porodiljskog odsustva 2012. Zaposlene radnice Lotte imaju pravo na dve godine porodiljskog odsustva pored tromesečnog odsustva koje garantuje država.

Ali stručnjaci upozoravaju da finansijski podsticaji nisu uvek funkcionisali. Između 2006. i 2023. godine, Južna Koreja je potrošila 270 milijardi dolara na politike koje se kreću od gotovinskih plaćanja do subvencionisanih usluga čuvanja dece i tretmana neplodnosti, prema budžetu južnokorejskog parlamenta.

– Vlade su ovo tretirale kao pitanje troškova, ali ni relativno dobrostojeći Korejci nemaju decu – rekao je Li Sang-lim, šef centra za demografsko praćenje pri Korejskom institutu za zdravstvo i socijalna pitanja.

– Pitanje je intenzivan konkurentski pritisak pod kojim su i mlade Korejke i muškarci, bilo da se radi o obrazovanju, na tržištu rada ili na tržištu nekretnina – dodao je Li.

– Oni su odrasli ne radeći ništa osim učenja, gledajući njihove majke kako se bore da ih ubace u akademije posle škole, a njihovi očevi se bore da zarade dovoljno novca. Rezultat je da osećaju manje privrženosti konceptu porodice – ne žele isti život ni za sebe ni za svoju decu.

Mnogi stručnjaci su takođe citirali ukorenjene društvene stavove koji su ženama otežavali izgradnju karijera uz istovremeno podizanje porodice.

– Ako budem imao dete, to će samo značiti više svađa, jer će se moj život svesti na dadilje i kućne poslove – rekla je Jon So-iun, 41-godišnja učiteljica srednje škole iz Seula. „Morao sam da biram između karijere i rođenja deteta.

Koliko god da je roditeljski dodatak od 75.000 dolara upečatljiv, to nije ni polovina onoga što Ioon kaže da bi joj bilo potrebno.

– Moja majka želi da imam dete, pa sam joj u šali rekao da ako mi da 200.000 dolara onda ću imati bebu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.