EVROPA ZATVARA OČI, RUSIJA NAPREDUJE Nuklearni izvoz im je porastao, nije pod sankcijama

BizPortal | 08:18 | 16.02.23 Biz info

Rast od 20 odsto u prošloj godini.

Foto: Shutterstock

Ruski nuklearni izvoz je porastao od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Povećani su prihodi Kremlja i učvršćen njegov uticaj na novu generaciju globalnih kupaca, dok SAD i njihovi saveznici izbegavaju da sankcionišu industriju.

Podaci britanskog instituta RUSI pokazuju da je prodaja ruskog nuklearnog goriva i tehnologije u inostranstvu porasla za više od 20 odsto u 2022. Kupovine članica Evropske unije popele su se na najviši nivo u poslednje tri godine. Od Egipta i Irana do Kine i Indije, posao cveta.

Trgovina već donosi mnogo novca, ali to nije puna mera njenog značaja, navodi „Blumberg“. Svaki put kada Kremljov nuklearni gigant „Rosatom“ da izgradi novi reaktor, on obezbeđuje tokove novca i politički uticaj, potencijalno decenijama unapred, piše Raša Tudej, prenose Novosti.

Atomska trgovina stvara veze koje traju. To uključuje velike troškove koji se unapred plaćaju – pri čemu Rusija obično daje kredit – i dugoročne ugovore za servisiranje postrojenja, obuku njihovih operatera i dopunu goriva. Takva finansijska i tehnička saradnja može ojačati i diplomatske veze.

– Ovo je deo takmičenja velikih sila u kojem se trenutno nalazimo – kaže Edvin Lajman, direktor bezbednosti nuklearne energije u Uniji zabrinutih naučnika u Vašingtonu. Ruski lideri „vide nuklearnu trgovinu kao način za jačanje saveza“.

Zadatak im je, primećuje „Blumberg“, olakšan nedostatkom konkurencije. Rusija je nastavila da ulaže u proizvodnju nuklearnog goriva i tehnologije nakon raspada Sovjetskog Saveza, čak i kada je ta industrija atrofirala u drugim delovima sveta.

To je jedan od razloga zašto SAD i njihovi evropski saveznici – koji su od početka sukoba odmeravali sankcije protiv ruske nuklearne kompanije – nisu sproveli kaznene mere. Drugim rečima, strahuju da bi isključivanje njihove sopstvene nuklearne industrije iz ruskih snabdevanja bilo previše ekonomski bolno, navodi portal.

„Rosatom“ obezbeđuje oko jednu petinu obogaćenog uranijuma potrebnog za 92 reaktora u SAD. U Evropi, preduzeća koja proizvode struju za 100 miliona ljudi oslanjaju se na ovu rusku kompaniju.

Podaci RUSI-a pokazuju da su članice NATO-a, uključujući Bugarsku, Češku, Mađarsku i Slovačku, nastavile da kupuju gorivo „Rosatoma“ prošle godine, uprkos zahtevima Kijeva da prekinu saradnju i tvrdnji da im je Rusija „otela“ najveću evropsku elektranu.

Čak i u Ukrajini, devet reaktora koji su i dalje pod kontrolom Kijeva oslanjaju se na zalihe ruskog goriva i potrebne su godine da se pređe na drugog dobavljača.

Zemlje poput Bugarske, Finske i Slovačke takođe su najavile planove za zamenu dobavljača, ali to nije sprečilo „Rosatom“ da „proširi svoj evropski otisak“.

Mađarska učestvuje u izgradnji dva nova reaktora „Rosatoma“. Rusija pokriva 80 odsto troškova sa kreditom od 10 milijardi evra. Do završetka izgradnje sledeće decenije, projekat će biti jedna od najvećih stranih investicija u istočnoj Evropi. Mađarska je među zemljama EU koje se protive uključivanju nuklearnog goriva u sankcije bloka, dok druge kao što su Poljska, Nemačka i baltičke zemlje podržavaju tu ideju.

Podaci do kojih je došao RUSI pokazuju da su zalihe goriva za stare reaktore u bivšim sovjetskim republikama činile skoro dve petine izvoza „Rosatoma“ od 2019. Ali njegova tržišta koja najbrže rastu leže dalje, navodi „Blumberg“.

– Ovo je geostrateška, a ne komercijalna tehnologija – kaže Mark Hibs, nuklearni analitičar iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

– Pružajući državno finansiranje, Rusija može da preuzme finansijski rizik od zemalja – dodao je on.

Šef „Rosatoma“ Aleksej Lihačov rekao je ovog meseca da kompanija pregovara sa oko 10 zemalja o novim projektima, a tri ili četiri su blizu potpisivanja međuvladinih ugovora. U svim zemljama u kojima „Rosatom“ već gradi nuklearne elektrane sve ide po planu, dodao je Lihačov.

„Rosatom“ nije hendikepiran pravilima o nuklearnom oružju koja je nametnulo Ministarstvo energetike SAD. U Indiji, pod zapadnim trgovinskim ograničenjima od testiranja nuklearnog oružja 1974. godine, Rusija isporučuje nuklearno gorivo i gradi dva reaktora koja bi trebalo da budu otvorena 2025. U Kini je prošle godine „Rosatom“ obezbedio gorivo u vrednosti više od 375 miliona dolara za reaktor za koji SAD tvrde da će povećati zalihe nuklearnog oružja u Pekingu.

Južna Afrika, koju u poslednjih nekoliko nedelja posećuju najviši američki i ruski zvaničnici, dobar je primer strateške dimenzije atomske trgovine, navodi „Blumberg“.

U jedinoj afričkoj zemlji koja trenutno koristi nuklearne reaktore, vlada je prošlog meseca dozvolila da istekne dogovor sa SAD – koji joj je dao pristup gorivu u zamenu za garancije o neširenju oružja. To je otvorilo još jedna vrata za „Rosatom“.