EVROPA NE HAJE ZA ŽRTVE SANKCIJA Dok se u EU gomilaju rezerve gasa, najviše stradaju siromašne zemlje

BizPortal | 08:36 | 14.11.22 Biz info

Na to se nije previše mislilo.

Foto: Shutterstock

Glavne žrtve odustajanja Evrope od kupovine ruskog gasa postale su najsiromašnije zemlje sveta, koje su se odsečene od svetskog tržišta „plavog goriva“, piše Blumberg.

Kako objašnjava list, Evropljani su spremni da kupe američki i katarski prirodni tečni gas bez obzira na cene, čime zemlje u razvoju postaju nepoželjni klijenti za isporučioce. Usled toga se Indija, Pakistan i druge države zbližavaju s Rusijom, koja je spremna da resurse isporučuje s velikim popustom, a razmišljaju i o prelasku na jeftinije vidove goriva.

Bez obzira na visoke cene, Evropa će preživeti zimu, jer je kupila dovoljno nafte i gasa za grejnu sezonu, piše Blumberg. Mnogo veće gubitke pretrpeće najsiromašnije zemlje sveta, koje su odsečene od tržišta prirodnog gasa zbog naglog skoka potražnje u Evropi, navodi agencija.

Zemlje u razvoju nisu u stanju da zadovolje svoje potrebe u ovom trenutku, ali i u bliskoj budućnosti. Najverovatnije posledice takve situacije su zaustavljanje proizvodnje, češći prekidi u snabdevanju električnom energijom i rast socijalnog nezadovoljstva tokom naredne decenije, upozoravaju autori članka, prenosi Sputnjik.

– Evropa isisava gas iz drugih zemalja po svaku cenu, konstatuje analitičar banke Credit Suisse Group AG Sol Kavonič.

Hladno vreme u Južnoj Aziji, uz male šanse da se obezbedi dugoročna isporuka energetskih resursa, vode ka zaoštravanju energetske krize u zemljama kao što us Pakistan, Indija, Indonezija i Filipini. Jak američki dolar samo dodatno otežava situaciju, primoravajući države da biraju između kupovine goriva i isplate dugova. U takvim okolnostima svetski isporučioci energetskih resursa sve pažljivije se odnose prema prodaji energenata zemljama koje se mogu naći na ivici bankrota, piše agencija.

Kako se objašnjava u tekstu, koren problema je reakcija Evrope na smanjenje količine isporuka goriva i ukrajinski sukob. Odsečene od ruskog gasa, evropske zemlje su se okrenule spot tržištu, na kojem energenti koji nisu rezervisani postaju dostupni za isporuku u kratkom roku. Prema rečima trgovaca, zbog naglog rasta cena pojedini isporučioci su ukinuli odavno planirane isporuke u Južnu Aziju zarad višeg prihoda od prodaje drugim zemljama.

Evropa, istovremeno, ubrzava izgradnju terminala za tečni gas, kako bi imala mogućnost da uvozi više goriva u budućnosti. Prema podacima Blumberg NEF-a, očekuje se da će potražnja za prirodnim gasom u Evropi do 2026. godine porasti gotovo za 60 odsto. Izvoznici u Kataru i Sjedinjenim Američkim Državama u ovom trenutku dobijaju porudžbine od evropskih uvoznika koji žele da dobiju gorivo za punjenje novih kapaciteta. Prvi put su zemlje poput Pakistana, Bangladeša i Tajlanda prinuđene da konkurišu sa cenama Nemačkoj i drugim zemljama, koje i po nekoliko puta prevazilaze njihove ekonomske kapacitete, naglašavaju autori teksta.

Isporučioci prirodnog tečnog gasa, istovremeno, strahuju da siromašne zemlje neće ni moći da plate isporuke. U ovom trenutku jedna partija tog energenta košta gotovo 100 miliona dolara, odnosno tri puta više nego pre deset godina. U nacionalnim valutama troškovi su još veći, jer dolar nastavlja da raste.

Bez isporuka ruskog gasa Evropi svetsko tržište gasa će ostati u stanju napetosti, a spot cene neće pasti, prognozira agencija. Nemajući mogućnosti da obezbede dugoročne isporuke, zemlje u razvoju mogle bi da se okrenu „prljavim“ energentima, smatraju autori teksta. Nestašica energije je već zbližila zemlje u razvoju s Rusijom, koja je „s ogromnim zadovoljstvom ponudila gorivo Pakistanu, Indiji i drugim zemljama koje su odsečene od spot tržišta“, navodi Blumberg.

– Zaključili smo ugovor s ruskom stranom. Naravno, veoma smo zainteresovani za kupovinu tečnog prirodnog gasa. Ako bogate zemlje uzmu sav prirodni tečni gas, šta će biti s nama?, rekao je za ruske medije ambasador Pakistana u Rusiji Šafkat Ali Han.

Iako se uvoz prirodnog tečnog gasa u Kinu u celini delimično smanjio zbog visokih cena na spot tržištu, ta zemlja je povećala kupovinu ruskog tečnog prirodnog gasa s velikim popustom. Prema podacima koje je prikupila agencija Blumberg, isporuke iz Rusije u Kinu ove godine su porasle za oko 25 odsto.

Siromašne zemlje takođe bi mogle da pređu na jeftinije vidove goriva, kao što su ugalj ili nafta, ili da ubrzaju proizvodnju sopstvenih resursa, smatraju autori teksta. Međunarodna trgovinska komora Bangladeša je već pozvala vladu da ubrza pronalaženje izvorišta prirodnog gasa, kako bi zamenila skupi tečni prirodni gas.

Za ljude koji su zabrinuti zbog klimatskih promena i ekoloških pitanja, nijedna od tih varijanti ne izgleda dobro, piše Blumberg. Ugalj i nafta mnogo više zagađuju životnu sredinu nego gas.