ERDOGAN JE NEOBIČNO TIH ŠTO SE TIČE IZRAELA Planirali su da sarađuju – ako to propadne, šteta će biti ogromna

Stanko Stamenković | 15:43 | 24.10.23 Biz info

Problemi se samo nagomilavaju.

Foto: Drop of Light / Shutterstock.com

Turska je uvek bila oštra u osudi akcija Izraela protiv Palestine. Preciznije, tako je uvek bilo, sve do aktuelnog sukoba na Bliskom istoku. Osude su tu, ali su neobično blage i svedene na pozive na mir. Zašto je to tako? Kao što to obično biva, zbog novca, odnosno korisne saradnje koju Turska i Izrael pokušavaju da razviju.

U pitanju je, dakle, dugoročan i veoma isplativ posao iskopavanja energenata, sa namerom da dve zemlje pod svojom kontrolom drže mrežu transporta prirodnog gasa, koji bi do Evrope stizao preko Turske.

Povodom toga, Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske i Benjanim Netanjahu, premijer Izraela, sreli su se i lično pre samo mesec dana, tačnije, krajem septembra u Ujedinjenim nacijama, kako bi se detaljno dogovorili o budućem zajedničkom poduhvatu. Susret je bio posebno važan i zbog toga što obe zemlje žele da poprave svoje odnose, koji su bili zategnuti upravo zbog odnosa Izraela prema Palestini.

– Za sada, trgovinska razmena (između Turske i Izraela) je 9,5 milijardi dolara. Dogovorili smo se da tu sumu povećamo minimum na 15 milijardi dolara, u prvoj fazi (saradnje) – rekao je posle sastanka sa Netanjahuom.

Inače, Turska i Izrael su imali sasvim solidne odnose, ali je do zahlađenja, kako je preneo Rojters, došlo 2010. godine, kada je 10 Turaka smrtno stradalo prilikom napada izraelskih vojsnih snaga na brod koji je prevozio propalestinske aktiviste.

Tada je zvanična Ankara izbacila izraelskog ambasadora iz Turske. Godine 2016, amabasador Izraela se vratio u Tursku, ali je tamo boravio samo sledeće dve godine. Već 2018-e, ponovo je vraćen u Izrael, zbog ubistva desetina Palestinaca prilikom protesta građana na granici Izraela i Gaze. Tada su i Izraelci uzvratili istom merom, tako što su turskog ambasadora vratili u domovinu, pritom optuživši vlasti u Turskoj da pružaju skrovište vođama Hamasa.

Zatim je 2020. godine Turska počela da ulaže diplomatske napore da obnovi pokidane veze sa Izraelom, što je nedavno rezultiralo konkretnom saradnjom oko eksploatacije energenata.

Nažalost, sukob između Izraela i Palestine sada je već poprimio razmere krvoprolića, a što se izraelsko-turskih odnosa tiče, opet je Erdogan taj koji će morati da prelomi i proceni da li mu se isplati da još jednom, u relativnom kratkom roku, odbije saradnju sa zvaničnim Jerusalimom.

Ono što su imali u planu jeste da se već sledećeg meseca (novembar) turski ministar energetike Alparslan Bajraktar, uputi u Izrael, kako bi sa tamošnjim zvaničnicima ugovorio isporuku prirodnog gasa, koji bi preko Turske stigao u Evropu, kao i za potrebe sopstvene zemlje. Bajraktar je već zaključio dogovor sa Rumunijom, Moldavijom za isporuku prirodnog gasa, a i Nemačka je pokazala interesovanje i pružila mu je podršku.

Po svoj prilici, od te posete, sasvim razumljivo s obzirom na situaciju, neće biti ništa, mada bi znatno pomogla Turskoj, koja grca u visokoj inflaciji. A pored toga, i Evropa će, kao i u poslednje dve godine, moći da računa na novu, ili znatno pojačanu, energetsku krizu.