„ERA JEFTINE HRANE JE GOTOVA“ Predviđa se dodatni rast cena osnovnih namirnica

BizPortal | 18:29 | 20.09.22 Biz info

Cene pšenice, kukuruza i soje su ove godine čak nadmašile rekorde postavljene na vrhuncu svetske finansijske krize 2008. godine.

Shutterstock/1000 Words

Tokom naredne godine se očekuje dodatni rast cena pšenice od 7,2 odsto i kukuruza od 4,6 odsto. Oko 153 miliona tona hrane u Evropskoj uniji se baci svake godine, što je više od količine hrane koju EU uvozi, a samo količina neiskorišćene pšenice u EU jednaka je otprilike polovini ukrajinskog izvoza, navodi se u studiji organizacije Fidbek EU.

– U vreme visokih cena hrane i krize troškova života, skandal je da EU baca više hrane nego što uvozi. EU sada ima ogromnu priliku da postavi pravno obavezujuće ciljeve za značajno smanjenje rasipanja hrane od farme do tanjira do 2030. godine, kako bi se uhvatila u koštac sa klimatskim promenama i poboljšala bezbednost hrane – izjavio je Frank Mekilsen, autor studije.

Globalne cene hrane prošlog meseca bile su osam odsto veće nego prošle godine, prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), delimično izazvane ratom u Ukrajini.

Cene pšenice, kukuruza i soje su ove godine čak nadmašile rekorde postavljene na vrhuncu svetske finansijske krize 2008. godine.

Abdolreza Abasian, analitičar tržišta žitarica i bivši viši ekonomista FAO, rekao je da je era jeftine hrane završena i da će cene verovatno ostati visoke, čak i nakon što se rat Rusije i Ukrajine okonča.

– Zbog energetske situacije, situacije sa đubrivom, bezbedonosne krize u svetu i klimatskih promena, moramo da prihvatimo činjenicu da cene hrane nikada više nećemo videti na nivou od pre jedne decenije, moraćemo se navići na to – rekao je on.

Očekuje se da će Brisel kasnije ove godine izneti predlog za prve pravno primenjive ciljeve u svetu za suzbijanje rasipanja hrane, a 43 zelene neprofitne organizacije podržale su poziv EU za smanjenje otpada za 50 odsto do 2030. godine.

Ipak, sve zemlje EU su se već ranije obavezale da će prepoloviti rasipanje hrane u okviru ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Međutim, 10 godina od takvog dogovora nisu postigli mnogo, pa njihove ekonomije i dalje stvaraju neverovatno velike količine otpada od hrane.

Brisel najavljuje nove zakonske mere za smanjenje otpada duž celog lanca snabdevanja hranom, uključujući proizvodnju, preradu i prehrambene usluge.

Još uvek nisu objavljeni zvanični podaci EU za otpad hrane na farmama u 2020. godini, a studija je koristila proračune iz indeksa otpada od hrane Programa UN za životnu sredinu i studiju Svetskog fonda za divljinu iz 2021. godine.

Procenjuje se da se 20 odsto proizvodnje hrane u EU gubi svake godine, u vrednosti od 143 milijarde evra. Ovaj otpad je odgovoran za namanje šest odsto ukupnih emisija gasova staklene bašte.

U studiji se zaključuje da će rat u Ukrajini dodatno zakomplikovati stanje na tržištu, jer se tokom naredne godine očekuje dodatni rast cena pšenice od 7,2 odsto i kukuruza od 4,6 odsto.