DOBRI, STARI KEŠ NEĆE NESTATI To kažu i u nemačkoj centralnoj banci

Stanko Stamenković | 09:07 | 21.01.24 Biz info

Ima još mnogo razloga da opstane.

Foto: Shutterstock

Tokom pandemije koronavirusa je vladala prava hajka protiv „prljavog novca“ – u smislu mogućeg prenosnika virusa. Ipak, sad se i iz nemačke centralne banke čuje savet: „pravi“ novac ima i prednosti.
Zaista je bilo prodavnica koje ne samo da su mušterije podsticale da koriste karticu ili digitalni oblik prenosa novca čak i za sitne iznose, nego su i odbijale gotovinu, piše Dojče Vele.

Doba pandemije je uveliko proširio bezgotovinski način plaćanja: prema istraživanju instituta EHI iz Kelna je 2017. u Nemačkoj 74 odsto kupovina u maloprodaji bilo je plaćeno gotovinom, već 2021. je to bilo 58 odsto, a 2023. je to palo na samo 37,5 odsto.

Digitalni transfer je sve jednostavniji i popularniji i ne bi bilo prvi put da se potpuno promenio način razmišljanja o novcu. Nemačka je zapravo sve do 1975. imala i kovanicu od plemenitog materijala – „stara“ kovanica od 5 maraka je bila od legure srebra u doba kad je još jedva igde bilo zlatnika i srebrnjaka kao u starim danima.

U stvari, može da začudi podrška „običnom“ novcu koja se ove nedelje čula i iz Bundesbanke, nemačke centralne banke. Tamo je predstavljena studija „Gotovina budućnosti“ koju je po njihovom nalogu izradila kompanija VDI/VDE i institut za istraživanje javnog mnenja Sinus gde se analiziraju prednosti – i nedostaci tri moguća scenarija budućnosti.

Prvi je „Hiperdigitalni svet plaćanja“: tu je gotovina praktično sasvim nestala iz opticaja, jedva da se igde može i podići novac, niti njim nešto platiti. Čak i među poznanicima se novac prebacuje digitalno.

Druga vizija je „Renesansa gotovine“ gde je ljudima postalo jasno kako digitalni oblici plaćanja imaju i velikih nedostataka: zavisni ste od ispravnosti uređaja, osetljivi ste na napade hakera, a lako se može proveriti tačno što ste kupovali i gde ste bili – vaše privatnosti praktično više nema.

U doba kad se čini kako jedva iko uopšte i mari, koliko je „proziran“ njegov privatni život, najverovatniji je treći scenario: „Postupni nestanak hibridnog načina plaćanja.“ Što iz komocije, ali i zato jer je bankama skupo da drže bankomate pa je i do gotovine sve teže doći, u dogledno vreme će postojati oba načina plaćanja, iako će bezgotovinsko biti sve raširenije.

Upravo će Bundesbanka pokrenuti razgovore o sudbini budućnosti gotovog novca, s predstavnicima u trgovini i s komercijalnim bankama. Trgovine dobro plaćaju usluge bezgotovinske kupovine – to ide i do par procenata iznosa koji se plaća. Ali imaju i prednosti: nema prebrojavanja novca ni opasnosti da koja novčanica „nestane“ ili da je iznos pogrešno izračunat, nema ni transporta nego sve odmah legne na njihov račun.

Komercijalne banke najviše žele da se oproste od gotovine: one po pravilu nemaju nikakve koristi kad neko podigne novac, a lanac filijala i bankomata je samo trošak.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.