DALI NAJVEĆI AUTOGOL IKADA Rusija više neće biti najveći izvoznik, niti joj se može verovati

Tamara Đurđević | 11:31 | 01.09.23 Biz info

SAD, Norveška i Katar snabdevaju Evropu.

Foto: Shutterstock

Pre tačno godinu dana Rusija je obustavila isporuku gasa Evropskoj uniji preko Severnog toka 1 zbog podrške EU Ukrajini. Kakva je situacija danas?

Rusija je već više od 50 godina pouzdan dobavljač prirodnog gasa za Evropsku uniju. Svoje ugovorne obaveze je ispunjavala čak i na vrhuncu Hladnog rata.

Dobra reputacija Moskve dovela je do toga da je EU više od trećine potrebnog gasa uvozila iz Rusije, a Nemačka, najjača ekonomija Evrope, čak više od polovine svojih potreba pokrivala je gasovodima iz Rusije.

A onda su 24. februara 2022. prvi ruski tenkovi ušli na ukrajinsku teritoriju. Rusku invaziju na Ukrajinu pratila je serija zapadnih sankcija Moskvi bez presedana. Ali za razliku od ruske nafte i uglja, prirodni gas je izuzet od formalnih sankcija.

Gasprom je ipak zavrnuo slavine

Moskva je odgovorila na nedvosmislenu podršku EU Ukrajini upotrebom gasa kao oružja.

Državni koncern Gasprom je prvo smanjio protok gasa kroz Severni tok 1, najveći ruski gasovod ka Evropi, a zatim je 31. avgusta 2022. godine, pre tačno godinu dana, na neodređeno vreme zatvorio slavine.

Zbog toga su cene gasa u Evropi krajem avgusta prošle godine dostigle rekordne vrednosti – više od 343 evra po megavat-satu. Ovo je podiglo inflaciju na istorijski nivo. Evropa se plašila da bi u narednoj zimi moglo doći do nestašice energije.

Evropa je izbegla energetsku krizu zahvaljujući blagoj zimi, smanjenoj potrošnji gasa i većem uvozu tečnog prirodnog gasa (LNG) iz celog sveta.

-Kompletna ruska strategija je bila samodestruktivna, potpuni promašaj- smatra Simon Taljapijetra, stručnjak za energetiku u Brigelovom istraživačkom centru u Briselu.

-Kremlj je smatrao da će zbog prestanka isporuke gasa Unija biti prinuđena da odmah smanji svoju podršku Ukrajini. Ispostavilo se da je ovo potpuno pogrešno- kaže Taljapijetra.

Nemački ekonomski model je ugrožen

Umesto Rusije, Evropsku uniju sada gasom uglavnom snabdevaju SAD, Norveška i Katar.

Skladišta su već popunjena više od 90 odsto, znatno pre 1. novembra, koliko je Unija odredila kao rok.

Preokret na tržištu gasa i nagla poskupljenja primorali su energetski intenzivne industrije, poput hemijske, metalne i papirne industrije, da zatvore pogone ili smanje proizvodnju. To je posebno pogodilo Nemačku, gde je proizvodnja u energetski intenzivnim sektorima pala za skoro 20 odsto u odnosu na predratni nivo, odnosno u odnosu na period od kraja 2021. do kraja 2022. godine.

Visoke cene energenata naštetile su konkurentnosti Nemačke, čiji je poslovni model bio zasnovan na izvozu i jeftinoj energiji iz Rusije.

Prema nedavnom izveštaju Nemačke privredne i industrijske komore, skoro trećina nemačkih proizvođača razmatra ili sprovodi planove da premesti proizvodnju u inostranstvo – pre svega zbog visokih troškova energije.

Zbog usporavanja u proizvodnom sektoru, potražnja za gasom ostaje prigušena, držeći cene pod kontrolom.

Početkom ove nedelje megavat-sat je koštao 35 evra, što je i dalje znatno iznad nivoa prethodnih godina.

Rusija nikada više neće biti najveći izvoznik gasa

Za Rusiju, koja je isporučivala dve trećine svog izvoza gasa u Evropu, odluka o zatvaranju Severnog toka 1 bila je autogol, smatra ekspert iz Brisela.

Udeo ruskog gasa u EU je drastično pao, na oko deset odsto.

Cevovodni izvoz u Evropu 2022. godine smanjen je za skoro 60 odsto, na 62 milijarde kubnih metara, što je primoralo Gasprom da smanji proizvodnju za 20 odsto.

Očekuje se da će se proizvodnja ovog koncerna ove godine dodatno smanjiti, jer je u prvih pet meseci 2023. isporuka preostalim ukrajinskim i turskim gasovodima pala na svega deset milijardi kubnih metara.

-Rusija je zauvek izgubila poziciju glavnog međunarodnog izvoznika gasa- rekao je Taljapijetra za DW.

U prvih pet meseci 2023. prihodi od ruskog gasa pali su za skoro 45 odsto na 710 milijardi rubalja (6,8 milijardi evra) u poređenju sa istim periodom prošle godine, objavio je Blumberg, pozivajući se na podatke ruskog ministarstva finansija.

Gas nije nafta

U poređenju sa naftom, koju je Moskva prilično uspešno uspela da proda Kini i Indiji, ali uz ogromne popuste, prirodni gas je teže preusmeriti novim kupcima: teže ga je transportovati i zahteva ogromna ulaganja u gasovode i prateće objekte.

Rusija je izgradila većinu svoje infrastrukture za izvoz gasa za snabdevanje evropskih kupaca.

Moskva vidi Kinu kao alternativu velikom evropskom tržištu, ali to zahteva izgradnju novih gasovoda, pored već postojeće Snage Sibira.

-Ako Putin planira da izgradi gasovode do Kine sa istim kapacitetom kao oni koji vode u Evropu, moraće da sačeka nekoliko decenija-kaže za DW Mihail Krutihin, analitičar nezavisne moskovske agencije RusEnergi.

On dodaje da čini se da Peking ne bi želeo da kupuje više ruskog gasa.

Rusija želi da privuče druge nove kupce, uključujući bivše sovjetske republike kao što su Kazahstan i Uzbekistan, a takođe želi da poveća svoj izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i proširi svoju domaću gasnu mrežu kako bi održala protok gasa.

Evropska unija i ruski LNG Evropska komisija je postavila cilj: EU treba da prestane da uvozi ruski gas u bilo kom obliku do 2027. godine.

U martu ove godine, evropski komesar za energetiku Kadri Simson pozvao je kompanije iz EU da se uzdrže od potpisivanja novih ugovora sa ruskim dobavljačima tečnog gasa, navodeći kao razlog „rizik od gubitka reputacije”.

Uprkos svemu, Rusija je sa 16 odsto udela i dalje drugi najveći snabdevač tečnim gasom za Evropsku uniju – ispred Katara, Nigerije i Alžira. Unija samo više kupuje od SAD.

Čak je i naglo porastao uvoz ruskog gasa u EU. U prvih sedam meseci ove godine oko 52 odsto ruskog izvoza LNG otišlo je u EU, u poređenju sa 49 odsto prošle godine i 39 odsto u 2021.

Najveći uvoznici ruskog tečnog gasa u Evropsku uniju su: Španija, Belgija i Francuska. Na primer, samo Kina uvozi više LNG-a nego Španija.

Zemlje poput Holandije i Španije preduzimaju korake da prestanu da kupuju ruski LNG, ali bi potpuno odustajanje od ruskog gasa moglo da potraje, jer izvor energije nije pod sankcijama.

Istovremeno, mnoge članice EU su vezane dugoročnim ugovorima, poput Austrije – čak do 2040. godine.

„Rusiji se ne može verovati“

Što se tiče Moskve, njen „gasni rat“, koji je naveo Evropsku uniju da pronađe nove alternativne snabdevače i ubrza svoju zelenu tranziciju, trajno je narušio njen status najvećeg evropskog snabdevača gasom.

-Iako bi Rusija u budućnosti mogla da ponudi gas po veoma niskim cenama, Evropljani će zapamtiti da iz političkih razloga može da raskine ugovor u bilo kom trenutku. Nemoguće je osloniti se na potpise i ugovore ruskih zvaničnika. Rusiji se ne može verovati – kaže moskovski ekspert Mihail Krutihin.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.