AUSTRIJANCIMA TREBAJU RUSKI BOGATAŠI Domaćini se nadaju skijašima kako bi nadoknadili izgubljen novac od propale dve sezone

Slom zbog korone

Pandemija korona virusa je teško pogodila ne samo Išgl, već i ceo alpski region Pacnauntal u Tirolu. Skijaška sezona je morala prevremeno da se završi, a onda je sve moralo i da se zatvori, što je dovelo do ekonomskog sloma. Tokom zimske sezone 2019. godine bilo je 2,3 miliona noćenja u mestima Ze, Kapl, Išgl i Galtur oblasti Pacnaun, a taj broj je do 2021. godine opao na 900. Jedino je tokom leta broj turista bio stabilan, te je 2021. bilo više od 440.000 noćenja, što je otprilike isto kao i prethodnih godina. Ipak, letnji turizam je samo 20 odsto ukupnog profita, s obzirom na to da se zimi najviše zaradi, piše DW.

– Zajedno gubimo, zajedno dobijamo. Dolina se drži zajedno – izgovara slogan Aleksander fon der Tanen. Predsednik Turističkog udruženja Pacnaun je bio, kao i većina meštana, šokiran i isfrustriran lošim naslovima u medijima.

Mnogi nisu mogli da razumeju toliku medijsku pompu oko Išgla, jer “niti smo mi doneli virus u Išgl, niti smo ga uzgajali”, kaže Fon der Tanen. Turistička mesta su uvek pogodno tle za viruse. Čak polovina od 1.500 stanovnika Išgla se tada zarazila.

Lekcije iz pandemije

Pandemija je dovela do promene načina razmišljanja. Parti-turizmu je došao kraj.

– Ranije je dolazilo puno autobusa sa pijanim gostima, koji bi ostajali samo jedan dan – kaže predsednik turističkog udruženja i dodaje da je sada u mestu dosta mirnije.

Umesto ludog provoda i žurki, Išgl je promenio imidž u mesto koje posle skijanja nudi nešto ležerniju zabavu uz dobar šampanjac i kvalitetno vino. Poželjni su gosti koji ostaju duže od jednog dana. Kapacitet smeštaja je oko 12.000 kreveta, od kojih su mnogi u hotelima sa četiri ili pet zvezdica. Lokalci su ove sezone mogli ponovo da prime veliki broj gostiju, te je bilo oko 600.000 noćenja do marta.

Skoro svi u Pacnaunu žive od turizma – gostioničari, vlasnici restorana, redari na ski liftovima. U vremenu pre korone je godišnji promet na žičarama bio 80 miliona evra. Ovoliku sumu bi Gunter Cangerl, šef Udruženja žičara, voleo ponovo da vidi. Ovogodišnja zimska sezona je bila povoljna, te je za četiri nedelje bilo puno skoro kao i pre korone.

Međutim, gubitak je bio oko 30 odsto, a Cangerl smatra da crni dani tek dolaze. Rat u Ukrajini već se odražava na profit.

– Samo se cena struje učetvorostručila. Redari na žičarama, koje troše mnogo struje, očekuju da će već naredne sezone cene karata poskupeti za sedam odsto – kaže Cangerl.

U poređenju sa ratom u Ukrajini, posledice pandemije bi trebalo da budu bezopasne. Mnogi meštani strahuju da bi sve veće cene energije dovele do poskupljenja cena soba.

– Nismo napravili hotel ili kompaniju, da bismo na kraju bili na nuli – kaže Fon der Tanen. On smatra da mnogi gosti koji su dolazili u Išgl dva ili tri puta godišnje to više neće moći sebi da priušte.

Nema imućnih ruskih gostiju

U Išglu je primetno i odsustvo bogatih Rusa. Nekada je skoro polovina Rusa koji su zimovali na Alpima dolazila u Tirol. Međutim, od ruske aneksije Krima 2014. godine, ruskih bogataša je sve manje. U Išgl je nekada dolazilo oko 70.000 ruskih turista. 2020. nije ih bilo ni upola toliko. Tome je svakako doprinela i činjenica da Austrija nije priznala rusku vakcinu Sputnjik V, smatra Fon der Tanen. Turisti koji zbog nepriznate vakcine moraju da se testiraju pre ulaska u restoran ili odlaska na skijanje slabije žele da dolaze.

Situacija se dodatno pogoršala od rata u Ukrajini. Sankcije Rusiji, blokiranje vazdušnog prostora za ruske letove, opadanje vrednosti rublje, sve su to otežavajuće okolnosti za Ruse koji žele da dođu u Išgl.

– Ovde ima znatno manje imućnih Rusa – primećuje skijaš Klaus iz Minhena. On već dugo dolazi u Išgl, nekad i po nekoliko puta godišnje. Primetio je da ima sve manje Rusa.

Strah zbog klimatskih promena

U Galturu, na severu Pacnauntala gostioničar Valter Vagenr takođe očekuje iznenadni porast cena zbog rata u Ukrajini. Nedavno je postavio solarni sistem na krov, čime je postao malo nezavisniji od dobavljača električne energije.

Ono što ga više brine je promena klime u regionu.

– Nema više garancije da će biti snega u decembru, glečer Jamtal se brzo topi – kaže on.

Ceo Pacnaun mora da se prilagodi činjenici da zimski sportovi u nekom trenutku više neće biti mogući. Pandemija prolazi, rat prolazi, ali klimatske promene će ostati. Kako bi se preduzele neke mere, potrebno je da se turizam prilagodi zaštiti životne sredine i postane održiv. Ukoliko se dolina ne prilagodi promenama, život će ovde za sve postati skup.