Ovaj model upravljanja vodom mogao bi da se proširi na ribnjake širom zemlje, a njegov značaj raste u uslovima sve češćih sušnih perioda i nepredvidivih vremenskih prilika.
Prema podacima koje je objavio Rojters, mađarska organizacija za akvakulturu i ribarstvo MA-HAL sarađuje sa nacionalnim vodoprivrednim institucijama kako bi se voda iz ribnjaka efikasnije koristila.
Ukoliko program bude proširen na sve ribnjake koji su obuhvaćeni inicijativom, potencijalno bi mogao da uključi gotovo 300 miliona kubnih metara vode, što odgovara zapremini od oko 120.000 olimpijskih bazena. To je ukupni potencijal vodnih resursa, a ne količina koja je već preusmerena na poljoprivredna zemljišta.
Voda koja je završavala u kanalima sada se usmerava ka sušnim područjima
Nakon izlovljavanja ribe, voda iz ribnjaka tradicionalno se ispuštala u kanale i reke. Međutim, poslednjih godina deo te vode u Mađarskoj počeo je da se usmerava ka obližnjim močvarama, a sada za nju interesovanje pokazuju i poljoprivrednici i upravljači nacionalnih parkova.
Ideja je da se postojeći vodni resursi iskoriste tako da što manje vode bude izgubljeno za područja kojima je potrebna. Voda iz ribnjaka može da doprinese održavanju vlažnosti zemljišta i obnavljanju vodnih rezervi u okolini, ali konkretan efekat zavisi od lokalnih uslova, količine vode i načina na koji se ona distribuira.
Šef organizacije MA-HAL Nandor Puškaš izjavio je za Rojters da su ribnjaci tokom suše 2026. godine predstavljali poslednji izvor vode za mnoga živa bića. Zbog toga organizacija želi da proširi program i na druge ribnjake u zemlji.
Suša pokazala koliko je važno zadržati vodu u prirodi
Mađarska se tokom leta suočila sa ozbiljnom sušom i veoma niskim vodostajima reka. Posledice nisu osetili samo poljoprivrednici: nizak nivo vode poremetio je i rečni transport, dok je situacija predstavljala izazov i za rad nuklearne elektrane Pakš, koja koristi vodu Dunava u svom sistemu hlađenja.
Vlada je u avgustu najavila novu strategiju upravljanja vodama, sa većim oslanjanjem na prirodne metode zadržavanja vode. Cilj je da se smanje posledice budućih suša, u vreme kada klimatske promene doprinose većoj nepredvidivosti vremenskih obrazaca.
Iako su jesenje padavine ublažile sušne uslove, pitanje dugoročnog očuvanja vode ostaje otvoreno. Mađarski premijer Peter Mađar poručio je u parlamentu da je sa ovakvim merama trebalo početi ranije, ali da kašnjenje ne sme biti razlog za dalje odlaganje.
Može li ovakav model da pomogne poljoprivredi?
Preusmeravanje vode iz ribnjaka pokazuje kako se postojeća infrastruktura može koristiti i za druge potrebe, pored osnovne proizvodnje ribe. Za poljoprivredu, takva rešenja mogu biti važna u područjima u kojima su padavine sve manje pouzdane, a navodnjavanje skupo ili nedovoljno razvijeno.
Ipak, primena ovog modela nije jednostavna niti je svuda podjednako moguća. Potrebno je proceniti udaljenost ribnjaka od parcela, troškove pumpanja i transporta, raspoložive količine vode i njen kvalitet. Pre korišćenja za navodnjavanje mora se utvrditi i da li voda odgovara potrebama zemljišta i gajenih kultura.
Za Srbiju bi zato prvi korak bio da se utvrdi gde se ribnjaci i poljoprivredne površine nalaze dovoljno blizu da bi ovakav sistem mogao da bude praktičan. Tek nakon procene troškova i koristi moglo bi da se govori o njegovoj ekonomskoj opravdanosti.
Upravljanje vodom postaje važno pitanje za proizvodnju hrane
Primer iz Mađarske pokazuje da borba protiv suše ne mora da se oslanja isključivo na izgradnju novih akumulacija ili sisteme za navodnjavanje. Jedan deo rešenja može biti i bolje korišćenje vode koja već postoji u poljoprivrednim i ribarskim sistemima.
Ako se program proširi, voda iz ribnjaka mogla bi da dobije značajniju ulogu u očuvanju močvara, parkova i poljoprivrednih područja. Koliko će to zaista pomoći usevima i koliko će koštati, zavisiće od konkretnih lokacija i načina sprovođenja.
U uslovima sve izraženijih suša, vrednost vode više se ne meri samo njenom količinom, već i time da li može da stigne do zemljišta i ekosistema kojima je najpotrebnija.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)