Veliko naoružavanje Nemačke je tek počelo - u toku je "Cajtenvende"

A onda je usledila „Cajtenvende“ (Zeitenwende) – prekretnica koja je donela 100 milijardi evra za Bundesver i brigadu od 4.800 vojnika trajno stacioniranu u Litvaniji, sa zadatkom da štiti Suvalki koridor. Reč je o prvom trajnom stacioniranju nemačkih trupa u inostranstvu od Drugog svetskog rata. Sada je evroskeptična i NATO-skeptična Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila 44 odsto glasova u pokrajini Saksonija-Anhalt.

Februar 2022. godine označio je jednu od najznačajnijih promena nemačke politike od završetka Hladnog rata, piše 19fortyfive.

Podstaknut ruskom invazijom na Ukrajinu, tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc proglasio je da potezi Moskve predstavljaju „Cajtenvende“, odnosno istorijsku prekretnicu i početak nove ere u kojoj će Nemačka morati da prevaziđe duboko ukorenjenu birokratiju i administrativne prepreke kako bi obnovila decenijama zapostavljenu vojsku.

Obnova vojske posle ruske invazije

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Berlin je uložio do tada nezamislivu sumu novca u vojsku koja se godinama suočavala sa ozbiljnim problemima.
Jednokratno izdvajanje od 100 milijardi evra za Bundesver, kako je tadašnji kancelar naglašavao, bilo je deo šireg plana za oporavak oružanih snaga koje su se praktično nalazile na aparatima za održavanje života.

Iako je Nemačka najveća evropska ekonomija, njena vojska je dugo bila zanemarivana u godinama nakon završetka Hladnog rata. Berlin je formalno bio obavezan da ispuni NATO cilj izdvajanja dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, ali se u praksi na tu obavezu često gledalo kao na nešto što nije neophodno ispuniti.
Nemačka, zapravo, još od 1996. godine nije izdvajala više od 1,5 odsto BDP-a za odbranu.

U periodu mira, stabilnosti i snažnog ekonomskog rasta nakon završetka Hladnog rata, u Nemačkoj se često postavljalo pitanje zašto bi novac trebalo ulagati u vojsku kada bi mogao da se iskoristi za potrebe društva. Predškolsko obrazovanje, penzije i druge socijalne naknade često su imali prednost.

Međutim, duboko ukorenjena pacifistička tradicija nemačkog društva značajno je uzdrmana nakon što je Rusija u februaru 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Nemačko ponovno naoružavanje danas je najveće još od pada Berlinskog zida. Jedan od najuočljivijih pokazatelja novog vojnog kursa Berlina jeste nemačka brigada raspoređena u Litvaniji.

Brigada od 4.800 vojnika na istočnom krilu NATO-a

Brigada sa oko 4.800 vojnika raspoređena je u Litvaniji, u okviru nastojanja NATO-a da ojača istočno krilo Alijanse nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Ovo raspoređivanje predstavlja presedan po svom trajanju. Reč je o prvom slučaju u istoriji Bundesvera da je jedna brigada trajno angažovana u inostranstvu, kao i o prvom trajnom stacioniranju nemačkih snaga van zemlje od Drugog svetskog rata.

„Trajno stacioniranje brigade dolazi u trenutku suštinski promenjenog bezbednosnog okruženja u Evropi, koje oblikuju agresija Ruske Federacije na Ukrajinu i kontinuirane tenzije duž istočnih granica NATO-a“, navodi Alijansa, obrazlažući razloge za ovakvo raspoređivanje.
„Blizina Litvanije Kalinjingradu i Belorusiji čini je ključnim elementom u obezbeđivanju Suvalki koridora – uskog, ali strateški izuzetno važnog kopnenog pravca koji povezuje baltičke države sa ostatkom NATO-a.“

Suvalki koridor nalazi se između Poljske i Litvanije, a njegov značaj proizlazi iz činjenice da predstavlja ključnu kopnenu vezu baltičkih država sa ostalim članicama Alijanse. U slučaju ozbiljne vojne krize, kontrola nad ovim područjem mogla bi da ima presudnu ulogu u odbrani istočnog krila NATO-a.

AfD menja političku sliku Nemačke

Nemačka krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je najveći izborni uspeh u svojih 13 godina postojanja. Stranka je odnela ubedljivu pobedu u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt, osvojivši gotovo 44 odsto glasova.

AfD otvoreno izražava skepticizam prema NATO-u i zalaže se za bliže i manje konfliktne odnose sa Rusijom. Istovremeno, pokušava da se distancira od nemačke političke kulture zasnovane na osećaju istorijske odgovornosti i krivice zbog nacističke prošlosti zemlje.

Iako AfD već ima značajnu političku podršku u jednoj od 16 nemačkih saveznih pokrajina, njen uspeh dodatno je podstakao raspravu o mogućnosti da stranka jednog dana preuzme vlast i na saveznom nivou.

Ipak, podrška ovoj političkoj opciji nije podjednako snažna u svim delovima zemlje. Najveći deo biračke baze nalazi se u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, zbog čega bi osvajanje vlasti u drugim pokrajinama, a posebno na nacionalnom nivou, predstavljalo znatno veći izazov.

Ukoliko bi AfD u budućnosti stekla širu političku moć, mogla bi da promeni pravac nemačkog ponovnog naoružavanja, a naročito odnos Berlina prema Moskvi.
Stranka je više puta izražavala sumnje u opravdanost članstva u NATO-u i Evropskoj uniji, što izaziva zabrinutost drugih evropskih država, posebno onih koje Rusiju smatraju neposrednom bezbednosnom pretnjom.

Eventualna promena nemačke politike prema Rusiji mogla bi da ima dalekosežne posledice po evropsku bezbednost, s obzirom na ekonomsku snagu Nemačke, njenu ulogu u NATO-u i značaj koji ima u evropskim odbrambenim planovima.

Ponovno naoružavanje se neće uskoro zaustaviti

Uprkos političkim pritiscima unutar zemlje, neizvesnosti u pogledu budućih izbornih rezultata i usporavanju privrede, malo je verovatno da će Nemačka uskoro odustati od jačanja svojih vojnih kapaciteta.

Govoreći u Beloj kući, uz američkog kolegu Pita Hegseta, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus jasno je poručio da Berlin namerava da preuzme veću odgovornost za bezbednost evropskog kontinenta.

„Nemačka jača svoje odbrambene kapacitete i deluje kao pokretačka snaga u Evropi“, izjavio je Pistorijus.

On je dodao da Evropljani žele da preuzmu deo tereta koji trenutno snose Sjedinjene Američke Države i da vremenom preuzmu primarnu odgovornost za konvencionalno odvraćanje u Evropi.
Takva poruka ukazuje na promenu koja prevazilazi samo povećanje vojnih budžeta. Nemačka, koja je decenijama nakon Drugog svetskog rata bila izrazito oprezna kada je reč o vojnoj moći, sada nastoji da postane jedan od glavnih stubova evropske odbrane.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko će ovaj kurs biti održiv ukoliko se promeni politička klima u zemlji. Dok Berlin ulaže milijarde evra u vojsku i šalje svoje vojnike na istočno krilo NATO-a, uspon AfD-a pokazuje da se u samoj Nemačkoj vodi i drugačija rasprava – ne samo o tome koliko novca treba izdvajati za odbranu, već i o tome kakvu bi ulogu zemlja trebalo da ima u budućem evropskom poretku.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: