U Stokholmu su pronašli način da deo te energije ne završi neiskorišćen – toplota iz računarskih centara preusmerava se u gradsku mrežu i koristi za grejanje stanova.
Ovakav sistem u švedskoj prestonici već radi, a otpadna toplota iz data-centara dovoljna je za zagrevanje oko 11.000 stanova.
Od servera do radijatora
Serveri u velikim centrima za obradu podataka rade 24 sata dnevno i tokom rada stvaraju velike količine toplote. Zbog toga data-centri zahtevaju snažne sisteme hlađenja koji sprečavaju pregrevanje opreme. Umesto da se prikupljena toplota jednostavno ispusti u okolinu, moguće je iskoristiti je kao izvor energije. Uz pomoć odgovarajuće opreme i toplotnih pumpi, njena temperatura može da se podigne na nivo potreban za sistem daljinskog grejanja, piše Blic.
Toplota zatim ulazi u postojeću gradsku mrežu i stiže do stambenih i poslovnih objekata. Na taj način data-centar praktično dobija još jednu funkciju: osim obrade i čuvanja podataka, postaje i izvor energije za grad.
U Stokholmu se ovako već greju stanovi
Jedan od glavnih nosilaca ovog sistema je energetska kompanija Stockholm Exergi, koja preuzima višak toplote iz različitih objekata i uključuje je u mrežu daljinskog grejanja. Prema podacima koje je 2026. objavio švedski energetski časopis Tidningen Energi, otpadna toplota iz data-centara koristi se za grejanje približno 11.000 stanova u Stokholmu.
Tokom 2025. godine kompanija je iz različitih izvora preuzela ukupno 113 gigavat-sati otpadne toplote. Više od 100 gigavat-sati stiglo je upravo iz data-centara.
To pokazuje da nije reč samo o malom eksperimentalnom projektu, već o izvoru koji već ima primetnu ulogu u gradskom energetskom sistemu.
Kompanije mogu da prodaju višak toplote
Stokholm je još 2014. godine pokrenuo program „Open District Heating“, zasnovan na ideji da objekti koji stvaraju višak toplote mogu tu energiju da predaju gradskoj mreži. Umesto da troše dodatnu energiju samo kako bi se oslobodili toplote, kompanije mogu da je prodaju energetskom preduzeću. Ono je potom koristi kao jedan od izvora za sistem daljinskog grejanja.
Data-centri su posebno pogodni za ovakav model jer serveri rade tokom cele godine i neprekidno proizvode toplotu.
Novi data-centri mogli bi dodatno da povećaju kapacitet
Stokholm razmatra i nove projekte koji bi mogli da povećaju količinu energije dobijene na ovaj način. Među njima je planirani data-centar u oblasti Flaten, u blizini Skarpneka, čija bi otpadna toplota takođe mogla da završi u mreži daljinskog grejanja.
Taj projekat, međutim, još nije deo postojećeg kapaciteta, pa ga ne treba mešati sa data-centrima iz kojih se toplota već koristi. Iako ideja zvuči kao da računari praktično „besplatno greju stanove“, sistem ipak ima svoje troškove. Potrebne su toplotne pumpe, cevovodi, priključci i druga infrastruktura za preuzimanje i distribuciju energije.
Glavna prednost je drugačija: koristi se toplota koja već nastaje i koja bi u suprotnom uglavnom morala da bude odvedena iz data-centra.
Sa ubrzanim razvojem veštačke inteligencije, računarstva u oblaku i drugih digitalnih usluga raste i broj velikih data-centara. To istovremeno znači i sve veće količine otpadne toplote, pa bi model koji već funkcioniše u Stokholmu mogao da postane sve značajniji deo sistema grejanja velikih gradova.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)