Ova kupovna groznica odražava nastojanje Pekinga da smanji zavisnost od dolara, kao i nedostatak sigurnih alternativa za kineska domaćinstva. Analitičari očekuju da će potražnja za zlatom ostati snažna uprkos problemima kineske privrede prenosi američki CNBC.
Narodna banka Kine dodala je oko 23 tone zlata u septembru, što je njena najveća mesečna kupovina u gotovo tri godine, pokazuju podaci Državne uprave za devizne rezerve. Time je produžen najduži niz uzastopnih mesečnih kupovina od najmanje 2015. godine.
Kineska domaćinstva i kompanije sve više se okreću zlatu kao sigurnom utočištu. Prema podacima carinske službe, Kina je u prvih osam meseci 2026. godine potrošila rekordnih 158,8 milijardi dolara na uvoz više od 1.000 tona zlata. To je više od 96,5 milijardi dolara i 886 tona, koliko je uvezeno tokom cele 2025. godine.
Prema rečima Aakaša Došija, direktora strategije za zlato u kompaniji State Street Investment Management, uvoz zlata za potrošačke potrebe u Kini dostigao je rekord u prvih osam meseci ove godine. Nagli rast premija na domaćem kineskom tržištu ukazuje na „snažniju sezonsku potražnju tokom zime“, rekao je Doši.
Ova akumulacija zlata odvija se u trenutku kada njegove cene padaju. U septembru su se povukle za više od 8 odsto, na oko 4.176 dolara po unci, nakon što su u januaru dostigle rekordni nivo iznad 5.500 dolara.
Doši predviđa da bi cena zlata do kraja prvog tromesečja 2027. godine mogla da poraste na između 4.750 i 5.500 dolara po trojskoj unci, podstaknuta snažnom potražnjom.
Zašto Kina kupuje zlato?
Glavni motiv Narodne banke Kine političke je prirode, smatra Karsten Menke, analitičar u grupaciji Julius Baer. On ukazuje na „pretvaranje američkog dolara u instrument političkog pritiska i povezanu želju da se smanji zavisnost od američkih državnih obveznica kao rezervne imovine".
Zapadne vlade zamrznule su imovinu ruske centralne banke nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Taj potez pokazao je da strane devizne rezerve mogu biti ograničene u periodima geopolitičkih sukoba, dok zlato koje se čuva u trezorima unutar sopstvene zemlje ostaje zaštićeno od takvih mera.
Kina je smanjila svoje vlasništvo nad američkim državnim obveznicama, koje je u julu palo na najniži nivo u poslednjih 18 godina, od 618 milijardi dolara, pokazuju podaci američkog Ministarstva finansija. Peking time nastavlja da diversifikuje svoje devizne rezerve.
Potražnju u Kini podstiče i reputacija zlata kao sigurnog utočišta. Potrošači, zabrinuti zbog nestabilne privrede, sve više kupuju zlatni nakit, poluge i kovanice.
Domaći investitori imaju malo alternativa, budući da je tržište nekretnina, nekada glavni oblik čuvanja bogatstva kineskih domaćinstava, već godinama u dubokoj krizi. Referentni indeks CSI 300 ove godine pao je za oko 8 odsto, dok je američki indeks S&P 500 zabeležio rast od 13 odsto.
Prinosi na bankarske depozite i obveznice takođe su opali usled slabe potražnje za kreditima. Prinos na kineske državne obveznice s rokom dospeća od godinu dana pao je na oko 1,2 odsto, u poređenju sa približno 4,46 odsto u SAD.
"Oportunitetni trošak držanja zlata takođe je znatno niži u Kini nego na mnogim zapadnim tržištima", rekao je Ole Hansen, direktor strategije za robna tržišta u banci Saxo.
Dodatni podsticaj dosad nezabeleženoj kupovini predstavlja plan Pekinga da razvije dublje i likvidnije domaće tržište zlata, što podstiče obnavljanje zaliha, rekao je Menke.
On procenjuje da je centralna banka do kraja avgusta ove godine kupila oko 190 tona zlata, uključujući i 110 tona koje nisu zvanično prijavljene.
Kineska potražnja za zlatom pomogla je da se njegova cena održi uprkos pritiscima koji bi inače izazvali znatno veći pad. Snažni prinosi u SAD ograničavali su tražnju za ovim plemenitim metalom, koji ne donosi kamatu. Cena zlata obično pada kada kamatne stope rastu.
"Kupovina zlata u Kini postala je važan strukturni oslonac njegovoj ceni", rekla je Eva Manthej, strateg za robna tržišta u banci ING.
Ona je dodala da centralne banke kupuju zlato s dugoročnim ciljem i da su znatno manje osetljive na promene cena od malih, pojedinačnih investitora.
U prilog ovom stavu, Menke je ukazao na to da se cena zlata zadržala iznad letnjih nivoa uprkos znatno snažnijem rastu očekivanja u pogledu kamatnih stopa i prinosa na obveznice. Američke Federalne rezerve nagovestile su mogućnost još jednog povećanja kamatnih stopa tokom 2026. godine.
Kina, koja je peti najveći vlasnik zlata na svetu, posedovala je 2.387 tona ovog metala u avgustu, prema podacima Svetskog saveta za zlato. To je manje od trećine količine koju poseduju Sjedinjene Američke Države.
Obnovljeno poverenje u kinesko tržište nekretnina i akcija moglo bi da oslabi potražnju za zlatom. Isto bi se moglo dogoditi ako juan oslabi, čime bi zlato postalo skuplje za domaće kupce, ili ako kamatne stope porastu i učine bankarske depozite privlačnijim, rekao je Hansen.
Do značajnijeg preokreta došlo bi ako bi centralne banke izgubile interesovanje za diversifikaciju deviznih rezervi i ako bi se geopolitičke tenzije smirile, rekao je Hansen, dodajući da "ni jedno ni drugo zasad ne deluje naročito izvesno".
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)