Iza miliona turista koji svake godine posećuju Maldive stoji rastući međunarodni trgovinski tok. Podaci koje je analizirao Volstrit džurnal pokazuju da se velika količina robe koja bi mogla da završi na ruskom tržištu transportuje kroz zemlju, uključujući proizvode koji podležu zapadnim sankcijama.
Roba vredna stotine miliona dolara koja podleže sankcijama ili je namenjena sankcionisanim ruskim kompanijama prolazi kroz aerodrom u glavnom gradu Maleu. Među njima su delovi aviona, elektronske komponente i druga ograničena roba, od kojih su neki dvostruke namene, što znači da se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe.
Roba stiže u Male svakog jutra komercijalnim letom koji obavlja Aeroflot, najveća ruska avio-kompanija. Lokalni posrednici sa vezama sa logističkim kompanijama koje posluju sa Rusijom pomažu u carinskim procedurama, nakon čega se roba utovaruje na letove za Moskvu. Avioni se vraćaju u rusku prestonicu oko dva sata kasnije, izveštava Večernji list.
Po dolasku u Rusiju, deo robe završava kod sankcionisanih kompanija, uključujući S7 Airlines, jednu od najvećih ruskih domaćih avio-kompanija. Njene kompanije za održavanje su se poslednjih godina suočavale sa problemima u nabavci rezervnih delova za svoju staru flotu. Među robom koja je prošla kroz Maldive su mikročipovi koji se mogu koristiti u civilnoj elektronici, kao i napredni sistemi za vođenje raketa.
Sankcionisana roba preko Maldiva stiže do Rusije
Tu su i optički instrumenti potrebni za satelite koji prate kretanje neprijateljskih trupa, kao i zakovice i šrafovi visoke čvrstoće za avione koji se mogu koristiti u komercijalnim avionima, kao i borbeni avioni i rakete dugog dometa.
Podaci o trgovini dodatno ukazuju na nagli porast saobraćaja između Maldiva i Rusije nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Prema podacima carine Maldiva, izvoz u Rusiju između 2022. i 2025. godine bio je gotovo zanemarljiv – oko 2.300 dolara po tuni i 25 dolara za letke i brošure.
Istovremeno, ruski podaci koje je prikupila američka istraživačka firma Import Genius pokazuju da je ruski uvoz sa Maldiva dostigao više od 630 miliona dolara u 2022. godini, u poređenju sa manje od 7 miliona dolara godinu dana ranije. U 2024. godini vrednost je bila 160 miliona dolara. Vilijam Džordž, direktor istraživanja u Import Genius-u, upozorio je da ove brojke verovatno potcenjuju pravi obim trgovine.
U stvari, ruske vlasti su počele da ograničavaju pristup nekim podacima 2024. godine, a potpuno su ga blokirale početkom 2025. Maldivi su takođe zanimljivi Rusiji zbog svojih jakih ekonomskih veza.
Rusi čine drugu najveću grupu stranih turista na Maldivima, odmah posle kineskih turista. Više od dva miliona ljudi godišnje poseti ovaj arhipelag, koji se sastoji od više od hiljadu ostrva.Maldivski aerodrom takođe ima direktan finansijski interes u povećanom teretnom saobraćaju.
Kompanija Maldivskih aerodroma, državna kompanija koja upravlja aerodromom, ostvarila je rekordan profit 2024. godine i postala najprofitabilnija državna kompanija u zemlji. Prihod ostvaruje naplatom naknada za rukovanje i komercijalnih naknada za teret i preprodajom goriva.
Tajna ruta robe vodi preko Maldiva do Moskve
Sistem funkcioniše na način da roba često uopšte formalno ne ulazi na Maldive. Nakon dolaska na aerodrom, ona prolazi minimalne carinske provere i prebacuje se iz jednog aviona u drugi. Za let iz Malea do moskovskog aerodroma Šeremetjevo izdaje se nova dokumentacija o teretu, koja više ne označava kompaniju koja je proizvela ili prodala robu.
U ovo su uključene lokalne kompanije koje pomažu u promeni dokumentacije i premeštanju tereta po aerodromu, pri čemu roba ostaje na prostorijama aerodroma i formalno ne ulazi u maldivski carinski sistem.
Jedan primer je nemačka kompanija Kraemer Majning, koja je u maju 2024. godine prodala pumpe, baterije, pogonske kaiševe i drugu opremu u vrednosti od oko 9.000 evra kompaniji Peretsvo iz Kirgistana. Roba je stigla u Male iz Diseldorfa preko Dubaija, gde je Frejt Ker pomogao u organizovanju dokumentacije i tranzita.
Nekoliko dana kasnije roba je utovarena na let Aeroflota za Moskvu. Aeroflot je potom izdao novi tovarni list koji više nije navodio ime Kraemer Majning niti poreklo robe. Ruska kompanija Gruppa Kompanij Tehno iz Krasnojarska u Sibiru navedena je kao novi primalac. Frejt Ker ima dve različite adrese navedene na dokumentima - jednu na tovarnim listovima, a drugu u zvaničnom poslovnom registru Maldiva.
Obe se nalaze u susednim poslovnim zgradama u Maleu, sa kancelarijom Aeroflota između njih. Na tim adresama nije pronađen trag kancelarije Frejt Kera.
Direktor Frejt Kera Husein Vahid potvrdio je da je njegova kompanija u Maleu rukovala tranzitnom robom namenjenom Rusiji, ali je odbacio tvrdnje da je svesno pomagala u transportu robe koja bi mogla biti korišćena za proizvodnju oružja.
"Ne podržavamo nikakav rat", rekao je on, piše Poslovni dnevnik.
Slične dvosmislenosti postoje i oko kompanije Go Investment. Adresa navedena u dokumentima vodi do male prodavnice elektronike, a nekoliko drugih kompanija je registrovano na istoj adresi u zvaničnom registru Maldiva. Osoba navedena kao direktor ili član upravnog odbora tih kompanija nije želela da komentariše poslovanje, navodi WSJ.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)