SVET SVE VIŠE ŽELI SRPSKE PROIZVODE Izvoz povećan za preko 30 odsto – najviše se traži hrana, auto-delovi, ali i hulahopke

BizPortal/Novosti | 08:48 | 15.08.22 Biz info

Dobar rezultat ostvaren je i na ruskom tržištu gde je povećan broj kompanija koje izvoze svoje proizvode.

pixabay.com/652234

Srbija je za prvih šest meseci ove godine izvezla u svet robu u vrednosti od 13,1 milijardu evra, što je za 30,5 odsto više nego u istom periodu lane.

Istovremeno, od januara do kraja juna plasman na rusko tržište je ostvario vrednost od 464,3 miliona evra i veći ja za 5,6 procenata nego za isto vreme 2021. godine. Broj izvoznika u Rusiju povećao se na 680 kompanija, a to je 70 firmi više nego u tom periodu lane. Ovi dobri rezultati u trgovini sa RF realizovani su uprkos otežanim okolnostima koje su posledica ratnih dejstava u Ukrajini, problema sa transportom robe i zapadnih sankcija.

Naša najznačajnija izvozna tržišta su Nemačka, Kina, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i Rusija. Tradicionalno skoro dve trećine proizvoda plasiramo u EU.

Na regionalno i rusko tržište Srbija uglavnom izvozi prehrambene proizvode, a u Zapadnu Evropu kablove i auto-delove. Bakar i čelik odlaze prvenstveno u Kinu.

Za naše privrednike se otvaraju i nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi. Stručnjaci ističu da kompanije u Srbiji treba da traže alternativne pravce, jer će u Evropi opadati tražnja za našim proizvodima zbog dolazeće recesije. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, ocenjuje da je ukupan srpski izvoz dobar.

Voćari i povrtari su već bili prisutni na tom tržištu, a posle šest meseci pregovora njihova inspekcija je priznala srpske veterinarske sertifikate. Dozvole za izvoz dobile su tri mlekare i dve mesne industrije, koliko se i prijavilo. U Privrednoj komori Srbije smatraju da bi manji proizvođači trebalo da se povežu i organizuju.

– To znači da ljudi rade, primaju plate, da je tražnja za našim proizvodima očuvana, a i snabdevenost našeg tržišta sirovinama za proizvodnju je stabilna – objašnjava Stanić.

– S druge strane, deficit je 5,7 milijardi na polovini ove godine, a do kraja godine se procenjuje da će biti 10 milijardi. To znači da se povećava zaduženost privrede ka inostranstvu.

On objašnjava da su razlozi za tako veliki deficit rast cene svih proizvoda zbog poskupljenja energenata, kao i uvoz većih količina samih energenata – gasa, struje, uglja, nafte.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena u periodu od januara do kraja juna bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,8 odsto ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner su članice CEFTA, odnosno zemlje u regionu, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,3 milijarde evra. To je rezultat uglavnom izvoza nafte i derivata, žitarica i proizvoda od njih, gvožđa i čelika, električnih mašina i aparata, kao i pića.

Povodom povećanja vrednosti izvoza na rusko tržište, Stanić ističe da Rusija ostaje jedan od najznačajnijih partnera Srbije. Plasman na to tržište je, kako navodi, kontinuirano rastao poslednjih godina. Lane u julu je stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, ali takav sporazum je naša zemlja imala sa Rusijom i godinama pre toga.

– Naši privrednici nisu odustali od ruskog tržišta bez obzira na sankcije Zapada i probleme sa transportom – objašnjava Stanić.

– Oni su se plašili zatvaranja granica. Pre rata, išli su kroz Ukrajinu, to je bio najkraći put. Sada voze kroz baltičke zemlje, zaobilaznom trasom. To je dalji put, koji povećava troškove. Ali, oni su našli svoju računicu, podigli su cenu proizvoda i uspevaju da zadrže tržište.

Treba imati u vidu da je izvoz u Rusiju i dalje rizičan, jer niko ne može da predvidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će nekog trenutka doći do prekida u transportu.

– S druge strane, u narednom periodu će usporavati privredna aktivnost u Evropi i Kini, posebno u EU, gde je već izgledno da će doći do recesije, što znači da će oni smanjiti potrošnju zbog toga – navodi Stanić.

Zato, kako objašnjava, naši privrednici treba da traže alternativna tržišta, a otvaraju se nova u mnogoljudnim zemljama na Bliskom istoku i u Africi.

– Očekuje se da do kraja godine bude zaključen Sporazum o slobnoj trgovini sa Egiptom – navodi Stanić. – Stupio je na snagu sporazum sa Saudijskom Arabijom o izvozu mesa i mlečnih proizvoda, produbuljuje se saradnja sa Iranom.

Prema njegovim rečima, naši privrednici imaju potencijal i zainteresovani su za nova tržišta. Međutim, treba imati u vidu da za hranu koja se traži u arapskim zemljama treba zadovoljiti stroge standarde. Postoji problem i sa količinama koje možemo da plasiramo, jer nam opada stočni fond.

Jabuke i hulahop čarape

Najznačajniji izvozni proizvod iz Srbije u Rusiju su jabuke, a vrednost njihovog plasmana u prvoj polovini godine je iznosila 45,4 miliona evra. Na drugom mestu su hulahop čarape, koje su na ovom tržištu prodate za 20,1 milion evra. Rusi uvoze i našu hranu za pse i mačke, lekove, višnje, preparate za pranje i čišćenje, kao i proizvode za građevinarstvo od drveta. Tražene su i srpske sveže jagode, pneumatici za putnička vozila, hartija i karton.