SUŠA RAZORILA ITALIJU Brojke su jezive – ugroženo 332.000 imanja i kompanija

BizPortal | 09:33 | 08.08.22 Biz info

Sile prirode su neumoljive.

Shutterstock/Tomas Vynikal

Italiju pogađa novi vreli talas, a najviše su na udaru područja koja su već pogođena sušom, navodi nacionalna konfederacija Koldireti.

Posledice će osetiti skoro polovina, oko 46 odsto italijanskih poljoprivrednika, što je ukupno 332 hiljade imanja i farmi. Organizacija upozorava da je ovo alarm, jer toplotni talas s temperaturama do 40 stepeni Celzijusa zahvata celo poluostrvo. U dolini reke Po je zbog nedostatka vode ugroženo više od 30 odsto italijanske poljoprivredne proizvodnje.

U poslednjih nekoliko decenija nivo reke Po je na najnižoj tački. Velika severna jezera imaju veoma malu količinu akumulirane vode. Jezero Mađore je napunjeno samo 10 odsto akumulacije, a Garda tek 30 odsto. Poljoprivrednici se suočavaju s padom proizvodnje. Prinosi kukuruza su manji za 45 odsto, a manji su i pšenice, piše Agroklub.

Durum ili tvrde pšenice, koja se koristi za izradu testenine, manje je za 30 odsto, a hlebne čak za jednu petinu. Manje je pirinča za 30 odsto i voća za 15 odsto. Zbog nedostatka razmene vode u delti reke Po prinos dagnji i školjki je niži za 20 odsto. Na desetine hiljada hektara su opustošili insekti, a poseban problem su štete koje izazivaju skakavci. Stočne hrane je manje.

Berba grožđa je počela, a očekuje se manji prinos za 10 odsto. Ista situacija se predviđa i za masline.

Iz organizacije objašnjavaju da se suočavaju s razornim posledicama suše i uticajem na proizvodnju. Šteta za sada iznosi 10 odsto nacionalne proizvodnje što je šest milijardi evra.

Italija nije samoodrživa i zavisna je od drugih država kada su u pitanju razne sirovine, od hlebne pšenice, stočnog kukuruza do durum pšenice i ječma. Sve to mora da uvozi.

– Neophodno je hitno intervenisati merama kako bi se spasili usevi i farme koje će u budućnosti biti u ozbiljnim poteškoćama – rekao je predsednik Koldireti Etore Prandini. Naglasio je da su Italiji potrebne nove akumulacije za prikupljanje preko potrebne vode, koja je neophodna za građane i privredu. Posebno je u poljoprivredi izražena ta potreba kako bi se povećala proizvodnja hrane.

Prandini kaže da su s nacionalnim meliracionim udruženjem Anbi razvili projekat i da se odmah može krenuti sa izgradnjom mreže akumulacionih jezera za prikupljanje 50 odsto vode iz kiše. Kako je naveo, jezera će biti napravljena od lokalnog kamena, bez betona, i iskopane zemlje, a služila bi za prikupljanje kišnice i njeno korišćenje u slučaju potrebe.