ISUŠENE REKE UZIMAJU DANAK I U SVOJIM ŽITELJIMA Riblji fond u Srbiji trpi zbog vrućine, ali i nemara i zapuštenosti

BizPortal/V. Popović | 15:25 | 25.08.22 Biz info

Posledica dugog perioda suše će biti poskupljenje proizvodnje jer je potrebna ogromna potrošnja električne energije kod upumpavanja vode, u bazenima gde se uzgaja riba.

Shutterstock

Zbog dugotrajnih vremenskih razdoblja bez padavina ispaštaju svi. I privreda, ali i priroda. Pad vodostaja velikih reka u Evropi i kod nas izaziva velike probleme u rečnom saobraćaju, jer je transport robe gotovo onemogućen. Nekad moćni Dunav sada je na mnogim delovima kroz našu zemlju smešna rečica, iz koje su isplivali peščani sprudovi i čini se da se kao od šale može preći pešice ili preplivati s jedne obale na drugu.

Dok su neki kupači i pecaroši u tome našli priliku za uživanje, situacija nije nimalo tako razdragana, jer dugi sušni period nanosi ozbiljne komplikacije ne samo u proizvodnji struje ili u brodskom transportu robe, već i živom svetu u vodotokovima. Kako ribe podnose ove nemilosrdne temperature u plusu i sve niže nivoe vode u našim rekama, a kako na one koje se uzgajaju u domaćim ribnjacima kojih je daleko manje nego nekada, Bizportal saznaje od direktora ribnjaka „Kapetanski rit” kod Velebita, u opštini Kanjiža, Kruma Anastasova.

Suša na ribnjake nema velikog uticaja, ako se primenjuju neophodne tehničke mere, ali sa ribom u otvorenim vodama je drugačija situacija

– Suša nema negativnog uticaja na ribe koje se gaje u ribnjacima, ako u njima imate dovoljno vode i kiseonika. Ono na šta utiče je prirast i on će biti loš, zbog visoke temperature vode – ističe Anastasov i dodaje da će to možda biti problem.

Naš sagovornik je naglasio da će kao posledica dugog sušnog talasa biti poskupljenje proizvodnje, jer je potrebna ogromna potrošnja električne energije kod upumpavanja vode, u bazenima gde se uzgaja riba.

Kada je reč o uticaju suše na riblji fond koji se nalazi u otvorenim vodama, Anastasov izražava bojazan da će dugotrajni period bez značajnih padavina imati najveći uticaj na mrest. Takođe, usled visokih temperatura vode i niskog vodostaja riba se povlači, a moguća su i neka uginuća ribe u džepovima reka. Svakako, suša loše utiče na živi svet u vodotokovima, koji kod nas od ranije nije na zavidnom nivou.

Ono što posebno naglašava sagovornik našeg portala je obnavljanje ribljeg fonda, što se kod nas ne radi u dovoljnoj meri. Domaće ribarstvo je, najblaže rečeno, u jako lošem stanju. Površine pod ribnjacima su drastično smanjene. Poređenja radi, nekada se kod nas pod uzgajalištima riba nalazila površina od 12.000 hektara zemlje, a danas ona iznosi jedva 4.000 hektara. Proizvodnja je smanjena, a cena je otišla naviše. Ne ohrabruje ni podatak da čak 75 odsto domaćih potreba za ribom namirujemo iz uvoza, a mogli bismo sve to sami da proizvedemo.

I u državama okruženja postoji problem sa proizvodnjom, a na nju ne utiče samo suša, već sveopšta poskupljenja i bolesti koji napadaju ovu životinjsku vrstu.

– Kao nacija imamo loš odnos prema ribarstvu i ne shvatamo njegov značaj. Nismo dovoljno edukovani koliko riba, pre svega, ima blagotvoran uticaj na naše zdravlje. Prema statistikama, poslednji smo po potrošnji ribe u svetu, a prvi po oboljevanju od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, na koje najveći uticaj ima način ishrane – kaže Atanasov.

– Ribarska udruženja iz zemlja našeg neposrednog susedstva su malo ozbiljnije pristupile obnavljanju ribljeg fonda nego domaća. Njihove države su shvatile koliki je značaj zaštite domaće proizvodnje ribe, pa su instrumentima koji su im dostupni pomogli da se ova privredna grana pospeši. Kroz razna direktna i indirektna davanja, putem nacionalnih fondova ili preko fondova Evropske unije.

Da je teško povećati broj riba u domaćim ribnjacima bez pomoći države suvišno je govoriti. Posebno kada smo u situaciji da beležimo minus od 7 do 8 hektara zemlje koju su nekada natkrivali bazeni puni riba. Da bi samo uspeli da se vratimo na uspešne brojke i obnovimo tadašnje kapacitete akvakulture potrebno je izuzetno puno finansijskih sredstava, volje i energije da bi se sve to pokrenulo, a ako država ne stane iza toga teško je napraviti pozitivne pomake. Bez koordinacije Srbijašuma, Srbijavoda i ostalih nadležnih državnih institucija teško je napraviti bolje rezultate u domaćem ribarstvu.