STROGA KINESKA PRAVILA DONOSE NOVI HAOS Lanci snabdevanja širom sveta biće u velikom problemu – globalna kriza dobija nove razmere

Stroga kineska pravila za suzbijanje kovida 19 će ovog leta pokrenuti još jedan talas haosa u lancima snabdevanja između Azije, SAD i Evrope.

Pristup nulte tolerancije Pekinga usred eskalacije epidemije virusa vraća situaciju sa pandemijom na početak, više od dve godine nakon što je njena pojava u Vuhanu preokrenula globalnu ekonomiju. Zagušenje transporta u kineskim lukama, u kombinaciji sa ruskim ratom u Ukrajini, naneće dvostruki udarac, što bi moglo da uspori oporavak, koji je već pogođen nadolazećom inflacijom i preprekama koje utiču na rast privrede, prenosi 24sedam.

Pesimistična predviđanja

Čak i ako se virus obuzda, poremećaji će se proširiti na globalnom nivou i produžiti tokom godine kada zaustavljeni teretni brodovi ponovo počnu da plove.

– Očekujemo veći haos nego prošle godine. To će imati negativan uticaj, i to značajan negativan uticaj na celu 2022. godinu – rekao je u intervjuu Žak Vandermajren, glavni izvršni direktor Luke Antverpen, druge najprometnije u Evropi po obuhvatu kontejnera.

Globalizacija će evoluirati

– Zbog toga postoji sve hitnija potreba da se lanci snabdevanja odvijaju što više na regionalnom nivou – rekao je Lorenco Berho, izvršni direktor Veste, meksičkog investitora industrijskih postrojenja i distributivnih centara, tokom konferencije koja je nedavno održana. Prelaz na kraće lance snabdevanja do mesta kao što je Meksiko je u toku, kako bi se smanjila razmena sa Azijom. Berho je izjavio: „Globalizacija kakvu poznajemo se možda bliži svom kraju.“

Ključni kreatori politike dolaze do ideje da je neophodna velika promena u linijama snabdevanja razvijenog sveta. Američka ministarka finansija Dženet Jelen svoju ideju o otpornijim trgovinskim vezama naziva „održavanjem prijateljstva“ – ne tako suptilnom prozivkom na račun Kine i Rusije. Veliki deo promene zavisi od toga da li je pandemija ubedila potrošače da prihvate više cene za proizvode napravljene bliže kući, a analiza najmanje jednog konsultanta kaže da jeste.

Premeštanje lanaca snabdevanja „možda košta više, ali ako možete da pravite manje količine koje onda možete da prodate po iznosu bližem punoj ceni, zapravo možete potpuno promeniti igru“, rekao je Brajan Erig, partner konsultantske firme „Kearney“ i koautor studije od ovog meseca u kojoj se navodi da 78 odsto izvršnih direktora ili razmišlja o vraćanju proizvodnje u SAD ili su to već uradili.

Kako dodaje Šej Luo, direktor „Kearneya“ koji je pomogao u pisanju studije: -Kladim se da globalizacija nikada neće umreti, ali će evoluirati u drugačiji oblik.

Kompanije su delimično i povećanjem cena prebrodile najveća previranja u snabdevanju tokom protekle godine, a potrošači su u velikoj meri apsorbovali ovaj udarac. U bliskoj budućnosti, međutim, zalihe iz Kine predstavljaju veću opasnost od pitanja o potražnji domaćinstava.

Sve više kasne isporuke

Kompanija „Tesla Inc.“ je izgubila oko mesec dana rada tokom zatvaranja u Šangaju. Maloprodajni lanac „Bed Bath & Beyond Inc.“ je ranije ovog meseca saopštio da je neuobičajeno visok nivo zaliha bio u tranzitu, nedostupan ili držan u lukama tokom prvog dela ovog kvartala. „Alcoa Corp.“, aluminijumski gigant koji je odličan pokazatelj stanja u globalnoj ekonomiji, prošle nedelje je okrivio komplikacije u transportu za sve veće nivoe zaliha.

„Continental AG“, drugi po veličini proizvođač auto-delova u Evropi, smanjio je prognozu rasta globalne proizvodnje putničkih i lakih komercijalnih vozila na raspon od četiri do šest odsto, sa prethodne procene od šest na devet odsto.

Vang Šin, šef Asocijacije za prekograničnu e-trgovinu u Šenženu, organizacije koja predstavlja oko 3.000 izvoznika, rekao je da, iako je blokada u tom kineskom tehnološkom centru trajala svega nedelju dana, brojni prodavci imaju kašnjenje isporuke od gotovo jednog meseca.

Još uvek je potrebno u proseku 111 dana da roba stigne do skladišta u SAD od trenutka kada je spremna da napusti azijsku fabriku, blizu rekorda od 113 dana postavljenog u januaru i više nego duplo u odnosu na 2019. godinu, prema navodima špediterske kompanije „Flexport Inc.“ iz San Franciska. Putovanje na zapad do Evrope traje još duže – gotovo rekordnih 118 dana.

Duži redovi plovila koji se mogu videti uz obalu Kine ne pomažu. Linija kargo nosača se produžila nakon što je prošlog meseca u Šangaju, gde se nalazi najveća svetska luka za kontejnere, uveden lokdaun u čitavom gradu kako bi se borili protiv kovida. Ukupan broj kontejnera u luci i na čvorištu ispred luke koji dele sa obližnjim Ningbom se od prošle srede podigao na 230, što je za 35 odsto više u odnosu na prošlu godinu, prema podacima Blumberga.

Kamioni predugo čekaju

Uvozni kontejneri u proseku čekaju 12,1 dan u luci u Šangaju pre nego što ih pokupi kamion i odveze na kopnenu destinaciju, ako je verovati podacima koje je objavio project 44. Tako se 18. aprila mogao videti gotovo trostruki skok u odnosu na 28. mart kada je to bilo 4,6 dana. Problemi sa kamionima su osakatili napore da se ključna roba dopremi u fabrike i da se na brodove transportuje roba poput automobila i elektronike.

Pogođen je i avio-prevoz jer dolazi do zastoja na međunarodnom aerodromu Pudong u Šangaju, tvrdi Dimerco Express Corp. posrednik u morskom i avio kargo prevozu i specijalista za logistiku iz Tajpeja. Taj zastoj se proširio do Šenžena koji se nalazi na granici sa Hongkongom, a koji je iskusio oštar rast broja pošiljaka koje su preusmerene iz Šangaja.

Kako bi se smanjilo zagušenje oko Šangaja, svi brodovi su preusmereni ka Ningbou i Taicangu, izjavio je Doni Jang, Dimecov direktor za okeanski prevoz. U isto vreme, centralna vlada je dala instrukcije da auto-putevi budu otvoreni i prohodni. Proizvođači automobila i elektronike u finansijskom centru u Kini polako nastavljaju sa poslovanjem, a vlasti ih ohrabruju kada je u pitanju korišćenje zatvorenih sistema u kojima radnici žive u zoni fabrike.

Tesla je ponovo pokrenuo svoju fabriku u Šangaju nakon tri nedelje pauze, ali još uvek nisu sigurni koliko dugo fabrika može da funkcioniše sa ograničenim dotokom komponenata.

– Promena u zakonima za prevenciju kovida je imala izuzetno ozbiljan uticaj na logistiku – izjavio je Cui Dongšu, generalni sekretar udruženja putničkih automobila u Kini.

Ekonomisti u Goldman Sachs Group Inc. su u istraživanju iz prošle nedelje objavili da su nedostaci u lancu nabavke donekle gori od očekivanih i da su u odnosu na to prilagodili rast i predviđanja po pitanju inflacije u narednih nekoliko nedelja. Kada uska grla u Aziji počnu da se otklanjaju, to će verovatno doneti poplavu kontejnera baš u trenutku kada počinje sezonsko povećanje uvoza.

U Evropi isto ili još gore

– Neke kompanije su možda već pokušale da isporuče svoje porudžbine negde drugde ili su ih otkazale. Ali pretpostavljam da ćemo videti ogromnu količinu zaglavljenog tereta kako će izleteti odatle – rekla je Stefani Lumis, potpredsednica za međunarodne nabavke u špediteru „CargoTrans Inc“.

Broj kontejnerskih brodova za američko dualno čvorište Los Anđeles i Long Bič dostigao je najmanje 57 brodova prošle srede, najviše od kraja februara. Nekoliko drugih merača kao što je vreme zadržavanja kontejnera takođe ponovo raste.

Neki zaglavljeni tovari u Kaliforniji samo su prebačeni na istok u potrazi za bržim putevima – brodovi robe poređani su od Njujorka do Čarlstona u Južnoj Karolini. Podaci iz Vodosaobraćaja nedavno su pokazali veliki preokret. Istočna obala SAD našla se na vrhu zapadne obale po količini kapaciteta kontejnera koji čekaju da se istovare.

Nagomilavanje u Evropi je isto tako ozbiljno ili još gore, s obzirom na blizinu rata u Ukrajini. Ključne luke kao što su Roterdam, Hamburg, Antverpen i tri luke u Velikoj Britaniji rade punim kapacitetom ili čak i više, što znači da se već bore da prihvate više kontejnera jer nemaju prostora za njihovo skladištenje.

U svom govoru u petak predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard rekla je da je evropska integracija u globalne lance vrednosti čak i dublja od one u SAD. Udeo trgovine u bruto domaćem proizvodu evrozone porastao je na 54 odsto u 2019. sa 31 odsto dve decenije ranije, rekla je ona, u poređenju sa američkim porastom od tri procentna poena na 26 odsto.

Ona je takođe citirala nedavno istraživanje koje je pokazalo da 46 odsto nemačkih kompanija dobija značajne doprinose iz Kine. Od toga, skoro polovina planira da smanji tu zavisnost. Ruska invazija sada znači da se potraga za najjeftinijim dobavljačima mora ponovo fokusirati na geopolitičke saveze.

– Moramo raditi na tome da trgovinu učinimo bezbednijom u ovim nepredvidivim vremenima, dok istovremeno koristimo našu regionalnu snagu. Čak i industrije koje se ne smatraju strateškim verovatno će predvideti lomljenje globalnog trgovinskog poretka i same prilagoditi proizvodnju – rekla je Lagardova, bivša generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda.