SRPSKI SELJAK IPAK NAŠAO NAČIN DA ZARADI Cena šljive duplo slabija od prošlogodišnje, ali postoji kvalitetna i vrlo isplativa alternativa

BizPortal/T. Đurđević | 13:50 | 15.08.22 Biz info

Kvalitetna šljivovica je uvek na ceni.

shutterstock

Krajem jula i početkom avgusta krenula je berba ranih sorti šljiva, a za razliku od prošle godine, kada je cena prelazila i 40 dinara po kilogramu, ovogodišnja je napravila veliko nezadovoljstvo kod proizvođača ove plemenite vrste voća. Veliki uticaj na znatno manju količinu ploda do sad imala je suša, pa je upravo zbog toga srpski seljak pomislio da će profitirati jednako dobro kao prošle godine, zaboravljajući krizu u svetu.

Pomislili su „šljive ima manje, sad ćemo više da je naplatimo“, ali nije ispalo baš tako. Ovogodišnji rod šljive umanjen je za 20, 30 odsto, a cena nije ni približna staroj. Po kilogramu će proizvođači dobiti između 20 -25 dinara, i upravo zbog toga mnogi prete kako će celokupan plod šljive biti uništen, ili podeljen ljudima za džabe. Sve dolazi u obzir, osim nedostojanstvenog otkupa.

Kako je Srbija izgubila ozbiljnu korist od uzgoja šljive, ali i koje su alternative za proizvođače plavog voća za Bizportal objasnio je Milan Prostran, agroekonomista.

– Mi smo nažalost zemlja šljive, od koje pravimo isključivo rakiju. Dok je bilo većih potrošača šljive u staroj Jugoslaviji situacija je bila drastično bolja, a i tada je nama izvozno tržište bio Sovjetski savez. Nažalost je Srbiji nestao prerađivački kapacitet i brojne fabrike su vremenom pozatvarane. Kada je finalni proizvod od šljive u pitanju, gazde se najčešće odlučuju da to bude upravo proizvodnja rakije. Cena je uvek dobra, a proizvod nema rok trajanja – objašnjava Prostran.

Veliki problem domaćeg šljivarstva je što je skoro celokupna industrija stradala i svi oni prerađivački kapaciteti, pre svega u Centralnoj Srbiji koju su nosili samu preradu šljive, više ne postoje.

-Našoj prehrambenoj industriji neophodna je reindustrializacija, da se kapaciteti prošire i unaprede, a samim tim donosiće bolji profit i zasigurno bolji izvoz. Još jedna važna stvar je da se domaća poizvodnja još pojača, da marketinške kampanje budu još bolje, a upravo to doneće na popularizaciji srpskih sorti. Izvoz mora se promoviše na odgovarajući način. Neophodno je da nastavimo izvoz u Rusiju, Ukrajinu i u ostale istočne zemlje kako bi se održavao kvalitetan profit, uvek je izvoz šansa da se proizvodnja razvija. Domaća šljiva je nacionalni proizvod i njega treba potpuno drugačije i lepše da tretiramo – ističe agroekonomista za Bizportal.

Rakija kao profitabilno rešenje

– Niska cena voća uvek je bila problem, manje više, posebno u ovoj nemiloj sitauciji u kojoj se nalazi ceo svet. Nije problem samo sa šljivom, neisplativo je možda gajiti višnju, i skoro uvek slušamo isto. Proizvođači će uništiti svoje plodove, davaće ih za džabe, ali jedno je sigurno – sve to završi u dobroj rakiji koja se još bolje naplaćuje. Kvalitetna šljivovica je uvek na ceni – zaključio je Prostran.

Šta je sa proizvođačima?

Kontaktirali smo Gorana Đokića iz iz firme „Agrobis“ koja se bavi zamrzavanjem i preradom organskog voća u Blacu, kako bi iz perspektive proizvođača sagledao nezavidnu sitauciju u kojoj se svi proizvođači nalaze.

– Početak godine bio je katastrofalan, suša je ubila ozbilnu količinu voća. Nadamo se kišama, jer tad može da se očekuje veća količina ploda. Početna cena šljive je katastrofalna, tu negde oko 20 dinara. Prošlogodišnja cena bila je 45 po kilogramu, dok je sada maksimalna 25 dinara. U međuvremenu je sve „otišlo na gore”, cene đubriva, nafte i svega onog neophodnog za kvalitetan uzgoj. Mnogi proizvođači se pitaju da li će na kraju uopšte isplatiti ovogodišnji rod – rekao je Đokić.

Ni stranci više nisu „široke ruke“ prema srpskom seljaku

– Čak su i stranci postali malo strogi prema srpskim proizvođačima. Pre samog otkupa i potencijalnog izvoza oni se dobro raspitaju kolika je cena po kilogramu kod nas, pa tek onda u odnosu na to formiraju njihovu od koje ne bude velika zarada. U našem delu izvoz u Evropu bio je primaran, koji funkcioniše i dalje. Kod nas šljiva stiže skoro poslednja u celoj Srbiji, pa nas to izvlači što se tiče profita. Svi posle vuku šljivu iz ovih krajeva ili zakupljuju sušare kod nas, onda je suše i voze dalje. Nemci pokazuju veliko interesovanje prema srpskom voću – ističe on.

Poput Milana Prostrana, i Goran Đukić kao jednu isplativu alternativu vidi u pravljenju rakije.

– Većina već sad razmišlja da sve zalihe šljive iskoristi za proizvodnju rakije. Ona može da stoji, ali i da se dobije dobra otkupna cena za nju. Siguran sam da će i dobar deo šljive da ode u sušare, jer je to nešto malo isplativije od same prodaje šljive – konstatovao je stručnjak za proizvodnju i uzgoj voća za Bizportal.