ODLUKA KOJA MOŽE DA POKRENE LAVINU Poslodavci u Nemačkoj uvode punu evidenciju radnih sati – kakva je situacija u Srbiji?

BizPortal/V. Popović | 15:50 | 16.09.22 Biz info

Dok u ovoj zemlji od nedavno vode kontrolu vremena provedenog na radnom mestu, naš Zakon o radu to već jasno propisuje.

Shutterstock

Koliko ste se puta iznervirali na poslu zbog kolega koje svakih pola sata idu na pauzu za cigaru ili na kratko skoknu do pošte da plate račune, jer popodne moraju po decu u školu ili vrtić? Kako se primakne četvrti dan u nedelji, uvek isti likovi iz kancelarije smišljaju izgovore kako će sutra već oko pola dva popodne morati da “zbrišu“ ranije, navodno zbog posete svekrvi Danki koja se oporavlja od moždanog udara u banji Selters. Jasno je k’o dan da hvataju krivine zbog pametnijeg posla i priprema proslave omiljenog crvenog slova u nedelji – Petkovdana. Nemali je broj ljudi koji ne vole da rade više nego što moraju i mišljenja su da su mnogo mudriji od svojih marljivijih kolega koje dolaze na vreme, a s posla odlaze kada se navrši osam radnih sati. Ionako na kraju meseca po izveštajima koje sami pišu svi su radili jednako jer se u mnogim preduzećima retko vrše striktne kontrole, ukoliko nema elektronske evidencije, a na kraju meseca svi prime pun lični dohodak. Da ne bi bilo ovakvih nepravdi i nejednakosti među zaposlenima, ali i da bi se zabeležila prisutnost i efikasnost na radu, najčešće Zakon o radu ili kakav drugi interni pravilnik kompanije u kojoj teče radni odnos nalažu obavezu dokumentovanja ovih kategorija. Zvuči kao članak iz rubrike “Verovali ili ne“ vest, da su poslodavci u najjačoj ekonomiji Evrope do nedavno morali da vode registre samo o prekovremenim satima i radu zaposlenih nedeljom.

Od sada puna evidencija radnog vremena

Naime, Prema odluci Nemačkog saveznog suda za rad (BAG) poslodavcima u ovoj zemlji je uvedena obaveza beleženja radnih sati. Prema nemačkom Zakonu o radnom vremenu, dosad su samo prekovremeni rad i rad nedeljom morali biti evidentirani, a ne svo vreme koje je zaposleni proveo na radnom mestu. Ova presuda je uzburkala donosioce odluka u Nemačkoj i izazvala žučne rasprave u okviru vladi Semafor koalicije, ali i među stručnjacima za radno pravo. S druge strane, stižu opravdanja od predstavnika nemačkih sudskih vlasti.

Predsednica suda pravda obaveze poslodavca, dok eksperti smatraju da će osnovna presuda imati dalekosežne posledice

Predsednica najvišeg nemačkog suda za radne sporove Inken Galner juče je u Erfurtu opravdavala obavezu poslodavaca da sistematski evidentiraju radno vreme svojih zaposlenih, tumačenjem nemačkog Zakona o zaštiti zdravlja i sigurnosti na radu pozivajući se na presude Evropskog suda pravde (EuGH). Tamošnji eksperti iz oblasti radnog prava izražavaju zabrinutost da će osnovna presuda BAG-a imati dalekosežne posledice na modele radnog vremena zasnovane na poverenju, koji su se praktikovali u poslovanju i administraciji, posebno što se tiče rada od kuće.

Predsednica pomenutog suda, pozvala se na član Zakona o zaštiti na radu koji obvezuje poslodavce na uvođenje sistema kojim se mogu evidentirati odrađeni sati zaposlenih i naglasila da ako nemački Zakon o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu tumačite odredbama Evropskog suda pravde, onda već postoji obaveza beleženja radnog vremena.

Reč advokata – da li domaće zakonodavstvo predviđa slične evidencije?

Situacija na polju obaveze poslodavca o vođenju evidencije o prisutnosti zaposlenih na radu u Srbiji je drugačija od nemačke i uređena je domaćim Zakonom o radu. Prema rečima sagovornice Bizportala advokata Maje Marjanović iz advokatske kancelarije Ivošević iz Beograda, kojoj su uža specijalnost radno pravo i radni sporovi, u Zakonu o radu postoji jasna odredba koja propisuje evidenciju o dnevnom radu koja podrazumeva dolazak i odlazak sa radnog mesta. Štaviše, predviđena je i prekršajna kazna za pravna lica koja zanemare ovu vrstu registra.

– Poslodavac je u obavezi da ažurno popunjava evidenciju o dnevnom radu i bez obzira što ista služi, pre svega, za utvrđivanje prekovremenih radnih sati, ali kada to nije slučaj poslodavac može preko evidencije o dnevnom radu lako da utvrdi kada je neko došao ili otišao sa posla. One su od elike pomoći zaposlenima i poslodavcima u raznim nepredviđenim situacijama – ističe Marjanovićeva.

Dok su se u Nemačkoj do sada više oslanjali na poverenje na relaciji poslodavac-zaposleni, naš mentalitet je ipak fleksibilniji, jer smo narod koji voli da “zabušava“ kad nam se ukaže prilika, pa neki vid zvanične provere mora da postoji, ukoliko gde smo zaposelni ne postoji več kompjuterizovana kontrola koja to čini.

– Poverenje je neophodno i sama sam mu sklona – naglašava sagovornica Bizportala, ali pored toga mora da postoji i neki vid beleženja vremena koje zaposleni provode na radnom mestu. Pre svega, iz razloga lakšeg utvrđivanja činjeničnog stanja kada nastupe mogući problemi koji narušavaju ugovorni odnos ili ugrožavaju prava i obaveze propisane zakonom.

Slovo zakona

Izmenama Zakona o radu koje se primenjuju od 25. decembra 2017. godine, obaveza poslodavca je da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih (preko koje se vidi i ukupan broj radnih sati).

Takođe, ovim izmenama predviđena je i nova obaveza poslodavcima da uredno vode dnevnu evidenciju o prekovremenom radu svih zaposlenih. Pomenuta evidencija o prekovremenom radu ujedno predstavlja i dokaz o obavljanju prekovremenog rada, uz ranije propisane obaveze poslodavca o donošenju odluke kojom se uvodi prekovremeni rad, a na osnovu koje su definisani vrsta poslova, vreme početka i dužina trajanja prekovremenog rada.

Zakonodavac je kao razlog za uvođenje navedene odredbe naveo da inspekcija rada nije bila u mogućnosti da utvrdi da li je kod poslodavca postojao prekovremeni rad, te da prekovremeni rad koji se ne evidentira, po pravilu se i ne plaća zaposlenima, premda je Zakonom o evidencijama u oblasti rada propisana obaveza vođenja evidencije o radnom vremenu, pa i o radnom vremenu dužem od punog radnog vremena.

Izmenama Zakona propisana je i prekršajna odgovornost u slučaju nepoštovanja obaveze vođenja dnevne evidencije o prekovremenom radu, sa zaprećenim novčanim kaznama u rasponu od 150.000 do 300.000 dinara za poslodavce sa svojstvom pravnog lica, a za preduzetnike u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara, dok za odgovorno lice u pravnom licu propisuje novčane kazne u rasponu od 10.000 do 20.000 dinara.