TEŠKA GODINA ZA VINOGRADARE Proizvodnja će biti prepolovljena zbog loših vremenskih uslova

BizPortal/Novosti | 14:04 | 07.10.22 Biz info

Očekuje se da bi do kraja sledeće godine, u našoj zemlji, moglo da bude više od 500, pa i 600 registrovanih vinarija.

Shutterstock

Pre šest godina u Srbiji je bilo oko 240 vinarija, a danas ih ima 457.

Razvoj ove grane poljoprivrede vrtoglavo raste, a sada gotovo da nema restorana, vinoteke ili prodavnice, a da nema u ponudi na desetine etiketa srpskih vina. Očekuje se da bi do kraja sledeće godine, u našoj zemlji, moglo da bude više od 500, pa i 600 registrovanih vinarija. Poslednjih godina, sve je više i poznatih ljudi u Srbiji koji ulaze u ove poslovne vode.

– Ova godina bila je izazovna za sve vinare i vinogradare, pa možemo reći i da je bila izuzetno teška – ispričao nam je Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara.

– Berba belog grožđa je završena. Sada su počele crvene sorte da se beru i to bi trebalo do početka novembra da bude gotovo. Vreme ove godine nije išlo naruku grožđu. Na proleće smo imali grad, pa sušu i sada na samom početku berbe – kišu. Zbog padavina došlo je i do truljenja grožđa. Neki vinari su uspeli da ga na vreme oberu, neki ne. Što se tiče vina, još je rano govoriti. Ko je počeo da ga bere 20. avgusta, sačuvao je malo kiseline i nije krenulo na loše, sve posle toga, kada je krenula kiša, stvorilo je dodatni problem.

Prema rečima Rajte, neke vinarije su izgubile 30, a neke i 50 odsto roda. Male vinarije, koje su pravile između 25 i 30 hiljada boca, sada su prepolovile proizvodnju. Uz to, ima dosta vinarija koje nisu registrovane i ne prijavljuju koliko tačno vina proizvedu.

– Vino je danas mnogo kvalitetnije nego pre 10 ili 15 godina – objašnjava Rajta.

– Država je dosta ulagala, pomagala i subvencionisala. Ljudi su kupili fantastičnu opremu. Sve više kupuju skupu barik burad, od vrhunskog hrasta. Imamo i dobre enologe.

Ipak, nema ih mnogo, pa vinarije dovode strane stručnjake. Balkan je interesantan zbog klime, da se prave dobra vina. Do kraja godine bi trebalo da se ukine carina za izvoz vina sa Kinom. Računamo da će ljudi time da se vode i da povećaju proizvodnju, ali i da se više ovime bave. Na nedavno održanom sajmu vina, došli su kupci iz inostranstva i žele da kupe naše vino. Najviše ga izvozimo u Rusiju, ali ga ima i u Japanu, Americi…

U Srbiji su među belim sortama najviše zastupljeni šardone, rizling, muskat, sovinjon i tamjanika, dok su od crvenih to uglavnom kaberne, merlo, prokupac.

I do 17 miliona litara

Godišnja proizvodnja vina u Srbiji se kreće između 15 i 17 miliona litara. Kako objašnjava Stevan Rajta, te količine su dovoljne za naše potrebe, ali bi ih trebalo povećati zbog izvoza.

– U našoj zemlji ima 24.000 do 26.000 hektara pod zasadima vinograda – ističe Rajta.

– Posađeno je novih 550 hektara, što je malo. Ipak, povećava se broj vinarija.