SRBIJA U POTRAZI ZA ALTERNATIVNIM TRŽIŠTIMA Biznis hab u Dubaiju predstavlja novi most
Pixabay/Paule_Knete
Kada se govori o alternativnim tržištima, uglavnom se misli na tržišta azijskih i afričkih zemalja koje obuhvataju više od 80 odsto svetske populacije, a na kojima naši privrednici nisu prisutni ili su prisutni u manjem broju. Jačanje pozicija u određenim regionima, kao što su Bliski istok i Severna Afrika, moglo bi da dovede do boljeg plasmana naših izvoznih proizvoda, ali i do stabilizacije tržišta u pogledu sirovina kojima se snabdevaju naši uvoznici.
Alternativna tržišta, u svetlu novonastale situacije, traže svi – i izvoznici i uvoznici, piše u autorskom tekstu za „Preduzetnik“ Danijela Strižak, pomoćnik direktora u Sektoru za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.
Tako, na primer, Egipat, kao najveći uvoznik pšenice na svetu (šest miliona tona godišnje), traži alternativna tržišta, među kojima je i Srbija, sa kojih će nadomestiti nedostajuće količine koje je, do sada, uvozio iz Rusije i Ukrajine (oko 80 procenata). Sa druge strane, Egipat je tržište koje može da ojača našu sirovinsku bazu u pogledu uvoza fosfata, saopštili su iz PKS-a.
Tržišta Bliskog istoka (zalivske zemlje), mogla bi da predstavljaju alternativna tržišta za izvoz srpske jabuke koje smo, do sada, uglavnom, plasirali na tržište Ruske Federacije, ali i za izvoz bobičastog voća, imajući u vidu niska carinska opterećenja i veliku potrošnju ovih artikala u pomenutom delu sveta. Isto tako, primenom odgovarajućih formata u privrednoj saradnji sa zemljama poput UAE ili Egipta, možemo da, u domenu određenih industrija, osmišljavamo i zajednički nastup na trećim tržištima.
Važno je istaći i to da ćemo, u svrhu ojačanja starih i otvaranja novih tržišta na prostoru Bliskog istoka i Afrike, koristiti naš poslovni centar u Dubaiju (Serbia Business Hub), kako bismo pomogli svim našim privrednicima koji žele da otpočnu poslovanje ili trguju sa zemljama iz pomenutih regiona. Pokazalo se da osim standardne trgovine robom i uslugama, alternativna tržišta traže i investiciona ulaganja, ali i prenos znanja i tehnologija, čime se otvaraju brojne mogućnosti i za korišćenje povlastica koje daju sporazumi o slobodnoj trgovini koje zemlje Bliskog istoka, ali i Afrike imaju sa zemljama iz regiona.
Sistematskim pristupom i primenom modela kojim bi se stimulisao izlazak na nova tržišta, postojeća kriza mogla bi da predstavlja značajnu šansu za naše izvoznike.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
