SRBIJA MOŽE DA BUDE KAO ŠVAJCARSKA Potpredsednik Rimskog kluba dao savet zlata vredan

BizPortal | 08:22 | 09.03.22 Biz info

Pereira je naveo da je stav kluba čiji je potpredsednik da se stalno mora ići napred, menjati se, i da učenje mora tome da služi.

Printscreen/Youtube

Verujte sebi i svojim instiktima, koristite svoje kapacitete, ulažite u odgovorno istraživanje i inovacije, poruka je Srbiji Karlosa Alvareza Pereire, potpredsednika Rimskog kluba koji je kao specijalni gost govorio danas na Kopaonik biznis forumu (KBF).

Prema njegovim rečima, uz ovakav pristup se i saveti koji dolaze sa strane i ciljevi Agende održivog razvoja 2030. koje, istakao je, treba definisati kao svoju putanju, pametnije primenjuju i svrsishodniji su, prenosi Tanjug.

Osvrćući se na činjenicu da se Kopaonik biznis forum naziva i srpskim Davosom, Pereira je istakao da ne vidi razloga da i Srbija bude razvijena kao Švajcarska.

-Zašto Srbija nije prosperitetna kao Švajcarska, jesu li Švajcarci genetski bolji. Nisu. Vi imate puno briljantnih ljudi – rekao je on i dodao da je veliki problem to što dosta mladih odlazi iz Srbije i na taj način Srbija ulaže u ono što koriste druge, razvijenije zemlje – rekao je Pereira.

Podsetio je i da Švajcarska nije uvek bila razvijena, ali je postala, jer je mudro postupila kada je rekla da joj je dosta ratova i kada je razvoj počela da temelji na svojim ljudima, učenju i obrazovanju, zbog čega sada ima jedne od najboljih centara za obrazovanje u svetu.

Govoreći o aktivnostima Rimskog kluba, situcacji u svetu i onome što bi čovečanstvo u sadašnjem teskom trenutku trebalo da uradi, Pereira je naveo da je stav kluba čiji je potpredsednik da se stalno mora ići napred, menjati se, i da učenje mora tome da služi.

Istakao je da za njih kao organizaciju koja postoji od 1969. godine sadasnja kriza vezano za Ukrajinu i uopšte, nije nešto sasvim novo i da su modeli simulacije koje su radili pre 50 godina pokazivali da ako se nastavi po starom to vodi ka kolapsu.

Prema njegovim rečima, Agenda odrzivog razvoja 2030. zavisi od puno stvari od kojih je većina negativna, pa je održivi razvoj kako se izrazio oksimoron, jer niko nije pronašao recept, tajnu kombinovanja elemenata održivog razvoja.

Kao veliki problem je naveo ekologiju i zapitao da li stil života posebno u razvijenim zemljama može da se uklopi sa zaštitom životne sredine.

-Danas se sve zasniva na strahu i pohlepi. Među ljudima je puno straha, moć je u rukama malo ljudi, koji ostalima nameću šta treba da rade. Svedoci smo činjenice da društva više nisu rigidna i da se menjaju, ali te promene su pre tehnološkog karaktera i pitanje je ima li fundamentalnih promena-naglasio je Pereira.

Istakao je da bi definicija ljudskog razvoja trebalo da se revidira i da dobrobit ne može da se zasniva na profitu, nego na kvalitetu naših međusobnih odnosa i našeg odnosa sa prirodom.

Rimski klub je, istakao je Pereira, na 50. godišnjicu svog postojanja preduzeo niz aktivnosti da rehumanizije covečanstvo i da otvori umove ljudi, naročito kada je reč o ucenju i osobađanju od osećaja bespomoćnosti onih kojima kapaciteti za učenje nisu pristupačni.

-Postojanje čovečanstva je u pitanju i kada to kažem ne mislim samo na događaje u Ukrajini već više od toga- rekao je on i naveo da je slogan Kluba „Globalna jednakost za zdravu planetu“.

Ocenio je da je učenje i to ono pravo dubinsko u smislu menjanja pojedinačnog i kolektivnog, pravi pristup.

-Mudrost nam treba u ovim vremenima. U stanju smo opasnosti, a one bi trebalo da se shvate kao izazovi iz kojih moramo da izađemo novi i bolji-poručio je Karlos Alvarez Pereira.

Šta je Rimski klub, kada je osnovan i koji su njegovi ciljevi?

Rimski klub je osnovan u aprilu 1968. godine u Rimu kao udruženje nezavisnih istaknutih pojedinaca iz sveta nauke, privrede i politike zabrinutih za budućnost čovečanstva i naše planete, i zainteresovanih da na multidisciplinaran, sistemski i celovit način konkretno doprinesu izgradnji boljeg sveta. Oni su tada posebno istakli problem ekonomskog rasta u uslovima ograničenih prirodnih resursa.

U svom sadašnjem programu, Rimski klub se fokusira na glavne uzroke krize današnjeg dominantnog političkog i ekonomskog sistema i na definisanje elemenata novog sistema, koji treba da omogući dobrobit za sve ljude bez uništavanja prirodnih resursa. Posebna pažnja se posvećuje problemima rasta nejednakosti, promene klime, izvora energije, održanja mira, i globalizacije.

Rezultati analiza koje dobijaju članovi Rimskog kluba publikuju se u obliku izveštaja Кlubu. Do sada se pojavilo 47 takvih izveštaja. Prvi od njih bio je Granice rasta, čiji su autori D. H. Medouz, D. L. Medouz, J. Randers i V. V. Berens III, a poslednji Upravljanje transformacijom ka održivosti: nastajuća teorija i praksa ostvarivanja Ciljeva održivog razvoja, čiji je autor P. Кinkel. Pored toga, članovi Кluba učestvuju u diskusijama širom sveta o budućnosti čovečanstva i planete.