SRBIJA IPAK NIJE TRANZITNA STANICA Sve više bogatih Rusa ostaje u Srbiji iako im nije bila u planu

„Mislim da Srbija ima sve uslove da postane poznata kao startap hab, a ne samo kao destinacija za IT autsorsing. Verujem da će trenutni priliv ljudi koji dolaze iz Rusije i sa drugih strana, noseći različita znanja i iskustva, doneti rast i prednosti koje su Srbiji potrebne“, priča za Bloomberg Adria, Blanka Šupe, osnivač pomenutog haba, nazvanog Haos Community Space (HCS).

Reč je, dakle, o radnom prostoru za startapove i preduzetnike, a ideju za pokretanje ovakvog lokala Šupe je dobila posle mnogobrojnih pitanja kolega iz ruskih startap kompanija u kojima je angažovana kao savetnik. „Oni su počeli da se sele u Beograd i tražili su mi preporuke za prostore u kojima mogu da rade, a takođe ih je zanimalo kakav je ovdašnji startap ekosistem“, kaže naša sagovornica. Dodaje da je strancima koji se nađu u Srbiji teško da pronađu informacije o startapovima, investitorima i događajima koji se organizuju u toj oblasti.

Odrastajući u Moskvi, Šupe je tamo završila školu i Moskovski državni univerzitet Lomonosov. Tada, priznaje, nije bila nimalo zainteresovana za startapove ili IT, već je, naime, maštala o poslu u reklamnoj industriji. Dalje ju je put naveo na hiljadama kilometara udaljen San Francisko, gde se pre nešto više od decenije preselila kako bi završila master studije.

„Kada sam prvi put došla u Srbiju, pre dve godine, imala sam ideju o otvaranju akceleratora za startapove i ’coworking’ prostora, ali zbog pandemije tada nije bio dobar trenutak za tako nešto“, navodi ona. Sada, kaže, shvata da je to tada bila evidentna potreba i osećala je da se nalazi u idealnoj poziciji da ostvari takav projekat. „Beograd zaista nema dovoljno ‘coworking’ lokala koji su prijatni za rad i istovremeno povezuju ljude i neguju zajednicu u okvirima koji nadilaze sam radni prostor.“

Hab je popunjen za svega par nedelja i trenutno broji više od 100 članova, a većinu njih čine startap timovi iz SaaS (Software-as-a-Service) B2B (Business-to-Business) sektora, ali ima ih i iz oblasti B2C (Business-to-Consumer).

„Reč je o industrijama kao što su fintech, edtech, HR tech i e-commerce. Takođe, imamo ljude iz kreativnih sfera kao što su grafički dizajneri, fotografi i digitalni marketari“, navodi Šupe.

Prema njenim rečima, svakodnevno intervjuišu nove potencijalne članove, a rade po principu „invite-only“. „Možete postati član samo preko preporuke nekog od članova ili preko našeg procesa prijavljivanja.“

„Rad na sopstvenom startapu jedno od najvrednijih iskustava“

Na samoj ideji otvaranja ovakvog haba počela je da radi sama, da bi joj se u realizaciji ubrzo pridružila operativna direktorka Anastasia Petraskevich, a veoma joj je značilo da projekat finansira iz sopstvenih sredstava. Time se, objašnjava, štiti od tuđih interesa i uticaja.

„Želja mi je da glavni zadaci Haos Community Spacea budu unapređenje zajednice i podrška startapovima, bez ikakvih skrivenih agendi“, naglašava.

Svega toga, ipak, ne bi bilo da sagovornica nije prethodno prikupila bogato radno iskustvo. Njen prvi posao u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) bio je u sektoru marketinga, za startap iz Palo Alta, ali ju je vrlo brzo angažovala jedna od najvećih tehnoloških kompanija SAP, kao člana tima za strateške projekte. „To je bio moj prvi susret sa svetom IT-ja i startap zajednicom.“

Posle angažovanja u još dve kompanije, kreirala je sopstveni startap Prazely, što je, kaže, česta pojava kod onih koji žive u San Francisku.

„U okviru makretinga smo kreirali tehnologiju koja se oslanjala na veštačku intaligenciju, kako bismo personalizovali poslovne poklone u širim razmerama i ostvarili smo gotovo pa milionsku ‘pre-seed’ rundu finansiranja od poslovnih anđela i VC fondova“, priča ona. „Rad na mom startapu je jedno od najvrednijih iskustava koje sam stekla, toliko toga sam naučila.“

Po izlasku iz svog startapa, u želji da prenese svoja znanja, počela je da savetuje startap kompanije u ranoj fazi rada, u oblasti marketinga i prikupljanja sredstava.

„Posle 10 godina u SAD i dobijanja američkog državljanstva, osetila sam da sam spremna da se preselim i želela sam da provodim više vremena bliže porodici i prijateljima kod kuće. Planirala sam da se krećem po Evropi, ali kada je došlo do pandemije, dosta vremena sam počela da provodim u Beogradu. Tada sam prvi put otkrila kako je to živeti u Beogradu i strašno mi se svidelo“, priseća se. Dodaje da je uhvatila sebe kako traži razlog da ostane i na kraju je sebi priznala da joj se ovde dopada i da želim da ostane.

Planovi za Haos Community Space su veliki – organizovanje događaja sa međunarodnim govornicima, programi mentorstva, akcelerator i, jednog dana, fond za finansiranje u ranim fazama. „Naša misija je veća od samog HCS-a. Volela bih da ujedinim različite delove postojećeg ekosistema i da, umesto da idemo svi na različite strane, zajedno radimo na ostvarivanju jedinstvenog cilja.“

Talas ruskih IT-jevaca

Kada je reč o ruskim IT imigracijama, ima ljudi koji su, kako ističe Šupe, sami došli u Srbiju i vide je kao tranzitnu stanicu, iako su dosta zahvalni na svemu. „Neretko njihove kompanije sa sedištima u SAD ili u Evropskoj uniji (EU) gledaju da ih premeste u svoje kancelarije, ali to zahteva vreme.“

S druge strane, zna i one koji su svoje prvobitne planove da se presele na Kipar ili u Portugal promenili i rešili da ostanu u Srbiji.

Uz to, ima startapova i tehnoloških kompanija koji su velike delove svojih timova preselili ovde.

„To su velike firme kao Yandex, Luxoft, Accel Club, Semrush, ABBYY, JetBrains i mnoge druge manje startap kompanije. Oni su ovde došli na duži vremenski period, investiraju u sopstvene velike radne prostore, zapošljavaju novi, lokalni kadar, ali i zapošljavaju/premeštaju ljude iz Rusije“, pojašnjava preduzetnica.

Većina njih je, primećuje, dobro proučila razne opcije i Srbija je pobedila u izboru, kako u smislu vođenja biznisa, tako i u smislu toga gde bi njihovi zaposleni zapravo voleli da žive.

„Lično sam videla mnogo Excel tabela naših članova u kojima porede različite opcije, uzimajući u obzir faktore kao sto su ekonomski uslovi, kvalitet zivota, porezi, sigurnost… To pokazuje da su veoma dobro promislili o odluci koju su doneli i da bi voleli da ovo nekako bude dugoročno rešenje“, zaključuje.