SRBIJA ATRAKTIVNA DESTINACIJA ZA STRANE RADNIKE Ove godine izdato 15.000 dozvola, a najviše ih se zapošljava u tri oblasti koje vape za radnom snagom

BizPortal | 10:03 | 28.07.22 Biz info

Rast realnih zarada privlači sve veći broj radnika iz inostranstva.

Foto: Shutterstock

Srbija je sve privlačnija za strance koji žele da žive i rade u njoj. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je da je za prvih šest meseci 2022. godine izdato gotovo 15.000 radnih dozvola strancima. Dodao je da najviše stranaca radi u građevinskoj industriji koja bez njih ne bi mogla da funkcioniše.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je da je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, za prvih šest meseci 2022. godine izdato gotovo 15.000 radnih dozvola strancima.

– Tokom 2021. je bilo izdato 24.000 radnih dozvola, znači ove godine će biti značajno više, kada se pogleda cela godina. Prošle godine je bilo pak više u odnosu na pandemijsku, što je i logično, ali opet sa druge strane u toj pandemijskoj 2020. godini nije bilo mnogo manje nego u 2019. godini – rekao je Stanić.

Govoreći o delatnostima u kojima stranci rade, Stanić je naveo da prednjači građevinska industrija, ali i dostave i sezonskih poslova, kao i da ima stranaca koji rade u velikim kompanijama u Srbiji.

Stanić je objasnio da stranci biraju Srbiju iz više razloga, pre svega zbog toga što u pojedinim delatnostima postoji manjak radne snage, kao u građevinskoj industriji.

Dodao je da u poslednje vreme u Srbiji realna zarada raste i da zbog izražene negativne demografske situacije, Srbija mora da bude atraktivnija u pogledu uslova za rad.

– Kada govorimo o ovim delatnostima koje su već u deficitu sa radnom snagom, naravno da tu ne može biti narušavanja konkurencije iz prostog razloga što ti ljudi nedostaju. Sa druge strane, kada govorimo o delatnostima koje zahtevaju visokoobrazovne stručne profile, onda je tu konkurencija i dobra i zbog jače konkurencije dolazi i do rasta cene – naveo je Stanić.

Istakao je da postoji i neformalna privreda, koja čini 20 odsto bruto društvenog proizvoda i napomenuo da visoka stopa neformalne ekonomije postoji i u zemljama Evropske unije, ali da se i tamo u određenoj meri toleriše.