SAMO U JEDNOM SLUČAJU NE PLAĆATE PDV Povedite računa sa pošiljkama, mogu da vam isteraju još novca

Tamara Đurđević | 18:07 | 17.08.23 Biz info

Sve se kontroliše, pa nema prostora za eskiviranje plaćanja.

Foto: Shutterstock

Pošiljke male vrednosti oslobođene su i carine i PDV samo kada stižu od prijatelja i rođaka, upozoravaju iz Uprave Carina. Šta sve može da se liučno unese i iznese iz zemlje

Pošiljke male vrednosti do 70 evra, koje građani dobijaju od prijatelja ili rodbine iz inostranstva, oslobođene su svih uvoznih dažbina – carine kao i PDV-a ali samo pod uslovom da se ne radi o trgovini, izjavio je danas Slobodan Tomić iz Uprave carina.

Međutim, i na pošiljke male vrednosti, manje od 50 evra, ako se naruče preko interneta od pravnog lica, plaća se PDV, rekao je Tanjugu Tomić, koji je koordinator zajedničkih poslova u Sektoru za carinske postupke Uprave carina.

– Ako ste preko interneta naručili nešto što košta manje od 50 evra, bez obzira na malu vrednost robe, platićete PDV od 20 odsto od ukupne vrednosti. Ako, na primer, na pošiljci stoji PDV 200 dinara, to znači da je obračunat porez od 20 odsto na pošiljku čija je vrednost 1.000 dinara, to jest oko 8,5 evra. Istovremeno, rubrika u kojoj piše carina će biti prazna, jer nju ne plaćate – objašnjava Tomić.

Šta može se unese sa letovanja

Podsetio je građane šta prema važećim propisima, koji se nisu menjali prethodnih godina, mogu da ponesu sa sobom na putovanje ili po povratku da unesu u zemlju.

Tomić je rekao da ne postoje ograničenja što se tiče ličnog prtljaga, ali da on treba da bude prilagođen vrsti putovanja.

– Građani treba da znaju da ono što im treba u toku putovanja, bilo da su u pitanju odevni predmeti, garderoba, obuća, kozmetika, pribor za lični higijenu, jeste ono što se zove ličnim prtljagom. Takođe, lični prtljag nijednim dokumentom, ni propisom nije definisan, a pretpostavlja se da je to ono što putniku treba tokom putovanja, a količina i težina koju sa sobom nosi zavisi od destinacije, dužine trajanja puta, godišnjeg doba… – rekao je Tomić.

Dodaje da za razliku od drumskog saobraćaja, u vazduhoplovom saobraćaju postoji limit koji se odnosi na količinu i težinu, a uglavnom te karakteristike diktiraju avio-kompanije.

Na pitanje Tanjuga šta je strogo zabranjeno da se prenosi preko granice, Tomić je rekao da je to roba čiji je promet zabranjen – oružje, narkotici, opasne materije i slično.

Takođe, putnici ne mogu da nose robu komercijalnog trgovačkog karaktera.

Tomić je dodao da slike, umetnički predmeti i predmeti koji se tretiraju kao kulturna dobra se ne mogu iznositi bez odobrenja ili dozvole Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ukoliko su u pitanju pokretna dobra, niti knjige bez dozvole Narodne biblioteke Srbije.

Za AP Vojvodina je potrebna dozvola koju izdaje Pokrajinski sekretarijat za kulturu i taj dokument putnik mora da ima uz sebe kada prevozi ovakvu robu, podseća Tomić.

Kada su u pitanju dragocenosti i nakit, najbolje je da ih putnik prijavi i popuni obrazac prijave, kako bi se izbegle neprijatnosti, savetuje Tomić.

Ako se nose ručni satovi, savet je da se obavezno na granici prijavi takva roba, skuplji komadi nakita, tehnička roba velike vrednosti, kako putnici ne bi imali problema kada se vraćaju.

Prilikom izlaza za to se popunjava tzv. prateća isprava, a ista procedura primenjuje se i prilikom ulaska u zemlju ukoliko je reč o tranzitnim putnicima.

– Prateća isprava se popunjava tako što se u odgovarajuća polja unose podaci, a carinski službenik proverava da li je to ta roba i nakon toga overava dokument. Jedan primerak zadržava, drugi vrati putniku i to predstavlja dokaz da je roba i ranije bila u njegovom posedu – rekao je on.

Objašnjava da ukoliko postoje tragovi korišćenja tehničkih uređaja ili se podaci o putniku mogu dovesti u vezu sa predmetima koje nosi to može da bude dovoljan dokaz da je roba stečena pre putovanja.

Putnik koji ulazi u zemlju ili kroz nju samo prolazi uvek ima obavezu da prijavi robu koju sa sobom nosi, jer je tako predviđeno propisima.

Za robu do 3.000 evra, “brza“ carina 10 odsto

Što se tiče plaćanja dažbina svaki državaljnin Srbije, a ne i stranac, oslobođen je od plaćanja uvoznih dažbina za robu koju je kupio u inostranstrvu, koja je očigledno namenja za sopstvene potrebe ili za poklone u ukupnoj vrednosti do 100 evra.

Tomić je istakao da ukoliko u inostranstvu kupimo nešto što je vrednije, dužni smo to i da prijavimo na carini.

– Roba u vrednosti od preko 100 evra do 3.000 evra, može da se carini u skraćenom postupku na graničnom prelazu i pri tome se plaćaju carinske dažbine po jedinstvenoj stopi od 10 odsto i na to se plaća opšta stopa poreza na dodatu vrednost 20 odsto – objašnjava Tomić.

Vrednost robe se određuje na osnovu računa ili drugog dokaza o tome koliko je roba stvarno plaćena.

– Putnik ne mora da se složi sa nalazom carinskog organa. Ukoliko se ne složi, roba se upućuje carinskoj ispostavi koja je najbliža prebivalištu putnika gde će se sprovesti redovan postupak – objašnjava on.

Unošenje i iznošenje deviza

Unos deviza u Srbiju je slobodan, ne postoji ograničenje u odnosu na sumu novca koju putnik želi da unese u zemlju, ali postoji obaveza da se svaki iznos koji je 10.000 evra i više prijavi carinskom organu prilikom prelaska granice.

Što se tiče stranih državljana, kada odlaze iz Srbije i oni moraju da prijave svaki iznos preko 10.000 evra s tim što moraju da imaju dokaz da su taj iznos prethodno uneli, navodi Tomić za Tanjug.

– Što se tiče iznošenja novca iz Srbije, on je ograničen za razliku od unosa. Građani Srbije mogu da iznesu do 10.000 evra više od toga ne, osim kada se iseljavaju i za to pruže odgovarajući dokaz. Stranci mogu da iznose više od 10.000 evra na osnovu dokaza da su taj novac prethodno uneli u zemlju, dokaza iz banke da su podigli taj novac sa svog deviznog računa u Srbiji ili dokaza da su zamenili dinare kod ovlašćenog menjača – dodao je on.

Građani moraju da se informišu o propisima zemlje u koju putuju i kroz koju prolaze – na koji način smeju da nose hranu, lekove, cigarete i druge proizvode.

– Čest je slučaj da naši putnici koji putuju u inostranstvo na odmor, budu neprijatno iznanađeni nultom tolerancijom u odnosu na hranu, cigarete, piće i da onda moraju da plate određenu kaznu – dodaje.

Cigarete, alkohol, lekovi…

Kada govorimo carinskim propisima, dodaje Tomić, koji se primenjuju kod nas, oni su visoko usaglašeni sa carinskim propisima EU, više od 95 odsto.

Međutim, pošto Srbija nije članica EU, ima razlike, odnosno EU ima strožije propise za unošenje robe iz zemalja trećeg sveta i upravo tu može da se javi problem kada naši građani putuju u zemlje članice EU.

– Što se tiče cigareta, EU propisuje maksimalne i minimalne količine, koje se fleksibilno utvrđuju u zavisnosti od zemlje članice i vrste transporta. U EU je donja granica 40 cigareta ili dve pakle za drumski saobraćaj, a 200 cigareta ili jedan boks je gornja granica koja se obično primenjuje u avio saobraćaju. Kod nas su propisi, kada su cigarete u pitanju restriktivniji, pa bez obzira na vrstu transporta može da se unese 50 cigareta, 25 cigarilosa-do tri grama po komadu, 10 cigara, 50 grama duvana ili odgovarajuća kombinaciju navedenih proizvoda – rekao je on.

Kod unosa alkohola, Srbija ima restriktivnije mere u odnosu na EU.

– U Srbiju se može uneti litar žestokog alkoholnog pića i litar vina, ili dva litra vina po putniku, sve druge količine nisu predviđene u putničkom prometu – rekao je on.

Putnici često na putovanja nose i lekove, a Tomić dodaje da lekove mogu unositi i iznositi kao deo ličnog prtljaga za sopstevene potrebe ili za kućnog ljubimca, i to u količini za ličnu upotrebu, koja ne može biti veća od šestomesečne potrebe u toku kalendarske godine.

– Putnik sme da ponese lekove koji su mu potrebni za ličnu upotrebu u količini neophodnoj za uobičajenu terapiju, ne dužu od 15 dana. To pravilo se, međutim, ne odnosi na lekove koji sadrže psihoaktivne supstance, jer je za njih neophodno imati dokaz o neophodnosti korišćenja takve vrste lekova u svrhu terapije. Ako govorimo o količinama, na primer za šest meseci, putnik je pre puta dužan da se sa odgovarajućim nalazom lekara obrati Ministarstvu zdravlja i dobije odgovarajuće odobrenje za prenos tolike količine lekova – objašnjava on.

Šta se najčešće donosi iz šopinga

Tomić napominje da je teško reći šta se najviše prenosi preko granice.

– Nekada se znalo kada se išlo u šoping u inostranstvo šta će se naći u prtljagu. Sada uglavnom mogu da se nađu tehnički uređaji, satovi i slično, jer na tu robu u inostranstvu putnici mogu da ostvare pravo na povraćaj PDV-a. Međutim, putnici treba znaju da takvu robu treba obavezno da prijave i za nju plate odgovarajuće uvozne dažbine -naveo je Tomić.

Ukoliko je čak i zabranjen unos robe koju putnik nosi, a prijavi je, neće snositi posledice, ističe Tomić i dodaje da se suprotnom pokreće prekršajni postupak, koji podrazumeva i naplatu kazne.

Prekršajni postupak pokreće Uprava carina, a sprovodi ga i kaznu izriče Prekršajni sud koji je nadležan, bilo prema prebivalištu prekršioca, bilo prema mestu gde je prekršaj učinjen.
Kazna može biti od jednostrukog do četvorostukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja, a uz to je predviđeno obavezno izricanje zaštitne mere trajnog oduzimanja robe koja je predmet prekršaja.

Ukoliko je vrednost robe, kako kaže, veća od jedne trećine prevoznog sredstva u kome je zatečena ili je ono posebno prepravljano za ilegalni prevoz robe, predviđeno je oduzimanje tog prevoznog sredstva.

Putnicima je dozvoljeno unošenje male količine bilja i biljnih proizvoda, bez obaveze fitosanitarnog pregleda, pod uslovom da su biljke evropskog porekla i da se ne koriste u komericijalne i industrijske svrhe, kao i da nema opasnosti od širenja štetnih organizama.

Pod malim količinama se podrazumeva da može da se nosi do pet kilograma svežeg voća i povrća, isključujući krtole krompira, jedan buket ili venac od rezanog cveća, do 100 grama ili do pet pakovanja semena cveća i povrća, do tri sobne biljke, isključujući bonsai i do deset balkonskih biljaka.

U slučaju da prilikom izlaska iz zemlje sa sobom žele da ponesu neku zaštićenu biljnu ili životinjsku vrstu, treba da znaju da je za to neophodno pribaviti CITES dozvolu koju izdaje ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine.

Kako se propisi u putničkom prometu mogu razlikovati od zemlje do zemlje, pred put se treba informisati na zvaničnim internet stranicama carinskih administracija zemalja u koje se putuje, savetuje Tomić.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.