PROMENA U JAVNIM PREDUZEĆIMA Vlada Srbije dostavila na usvajanje važan predlog zakona

| 14:03 | 06.06.23 Biz info

Tu su i privredna društva nad kojima je pokrenut postupak privatizacije.

Shutterstock

Vlada Srbije je nedavno dostavila parlamentu na usvajanje Predloga zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije koji predviđa da 23 javna preduzeća u narednom periodu promene pravnu formu u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.

Za one koji su zaboravili na donošenje ovog dokumenta Srbija se obavezala još krajem 2019. godine i to prilikom revizije programa sa MMF-om. Ono što je važno da se kaže je i to da je Vlada Srbije još 1. aprila pre dve godine usvojila Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlaništvu države za period od 2021. do 2027. godine.

Na tom dokumentu su radili i stručnjaci Evropske banke za obnovu i razvoj a prema tom dokumentu do 2027. godine upravljanje državnim, dakle ne samo javnim preduzećima, biće potpuno zakonski uređeno, centralizovano, a sama preduzeća korporativizovana u skladu sa svetskom praksom pa je pomalo nejasno iznenađenje pojedinih struktura iako je bilo jasno da je Zakon sledeći korak.

Na koji način će ta svetska praksa da se primi u srpskim uslovima za sada je neizvesno, posebno u delu koji se odnosi na upravljanje bez uticaja kadrova iz partijskih redova, ali ono što je izvesno to je da će se na toj listi naći i Putevi Srbije, Pošta, Srbijagas, Jugoimportu SDPR, Službeni glasnik, Skijališta Srbije, Srbijašume, Srbijavode, Zavod za udžbenike, nacionalni parkovi i druga javna preduzeća, koja imaju ovakav status po APR.

U kategoriju izvesnosti je i to da da se ovaj zakon ne bi primenjivao na privredna društva u vlasništvu Srbije koja obavljaju delatnost proizvodnje naoružanja i vojne opreme, koja posluju kao banke, osiguravajuće i druge finansijske institucije, društva koja su osnovana i posluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost i na institute.

Pored njih, tu su i privredna društva nad kojima je pokrenut postupak privatizacije, odnosno koja su u stečajnom postupku.

Promena jurisdikcije nad javnim preduzećima

Poznato je i to da će se nakon više od dve decenije, promeniti praksa po kojoj je svako ministarstvo imalo jurisdikcije nad pripadajućim javnim preduzećima. Naime, nakon promena statusa ona će biti biti pod “kapom” Ministarstvom privrede izuzev energetskih kompanija, koja ostaju u nadležnosti Ministarstva energetike.

Ono što je bar za sada neizvesno, je to da li je ovo uvod u privatizaciju 23 preduzeća od javnog interesa ali i to koji su kriteruijumi po kojima će se određivati ko će biti u statusu D.O.O. odnosno akcionarskog društva. To će utvrđivati vlada naknadno kao što će definisati i formu akcionarskih drušrtava,ko će biti otvorenog a ko zatvorenog tipa. To je veoma važno jer predmet privatizacije mogu da budu samo ona preduzeća koja spadaju u kategoriju otvorenih AD.

– Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati JP bi trebalo da postanu društva kapitala sa pravnom formom akcionarskog društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) u kojem država ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojem Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu. Prilikom promene pravne forme, osnovni kapital JP se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva, dok se zadržava pravni subjektivitet i poslovni identitet JP, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta i JP zadržavaju svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu, navodi se u predlogu Zakona.

Novi zakon, kako se navodi, bi trebalo da ujednači pravni okvir za uspostavljanje opštih pravila vlasništva i upravljanja za sve privredne subjekte i podrži razdvajanje uloga države kao vlasnika, kreatora politika i regulatora. Pored toga, definisano je i uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i stručno usavršavanje predstavnika države u Skupštini društva kapitala, lica koje obavlja funkciju direktora i lica u nadzornom odboru.

– Proveru znanja iz oblasti korporativnog upravljanja i polaganje ispita, organizuje i sprovodi Privredna komora Srbije. U skladu sa planiranim jačanjem kadrovskih kapaciteta, potrebno je obezbediti sredstva za plate u Ministarstvu privrede u iznos od po 30.000.000 dinara za zapošljavanje po 15 lica u 2024. i u 2025. godini- piše u predlogu zakona.

Važno je da se zna da je ovim zakonom definisano da se direktori budućih AD odnosno DOO biraju na javnom konkursu, koje nije predviđeno u Statutu EPS-a, koji je nedavno promenio pravni status. Stručnjaci kažu da je to dobra strana ponuđenih rešenja ali da ima i nekih loših, koje bi trebalo amandmanima da se poprave.

– Ljudi koji će upravljati preduzećima, članovi nadzornog odbora, skupština akcionara i direktor, neće imati svojstvo javnog funkcionera pa neće morati da podnose izveštaje o imovini. Do sada je članove nadzornih odbora i direktore imenovala Vlada. Oni su zato smatrani javnim funkcionerima, što znači da su morali da podnose izveštaje o imovini i tome slično. Prema novom predlogu zakona to neće biti slučaj zato što člana skupštine bira ministar, ali onda ta skupština bira članove nadzornog odbora i direktore, naveo je nedavno Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije.

Inače, Novim zakonom propisuje se i šta će biti sa imovinom koju koriste ova javna preduzeća koja postaju društva kapitala, AD ili DOO.

– Društva kapitala su dužna da dostave Ministarstvu spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona.Vlada, na predlog Ministarstva privrede, odlučuje o nepokretnoj imovini na kojoj buduća akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću, imaju pravo korišćenja, u skladu sa zakonom,a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine-stoji u predlogu zakona.

Ako je suditi po podacima iz APR i katastra ta imovina nije mala.

POŠTA SRBIJE

586 parcela površine 804.955 kvadrata,
766 objekata površine 200.792 kvadrata i
395 posebnih delova objekata površine 215.230 kvadrata.

JP Pošta Srbije Beograd u vlasništvu, stoprocentnom, ima privredno društvo MOBTEL-PTT DOO, Beograd, dok je suvlasnik sa 0,24 odsto i Samačkog smeštaja DOO Bor.