OGROMNA POTRAŽNJA ZA VOZAČIMA AUTOBUSA Sve ih je manje, mladi nisu zainteresovani – ima previše prepreka na putu do volana

BizPortal/D. Stefanović | 14:43 | 09.09.22 Biz info

Gradskom saobraćajnom preduzeću nedostaje oko 200 vozača, a privatnicima oko 100.

Shutterstock/Africa Studio

Srbija je počela da muči muku sa nedostatkom profesionalnih vozača autobusa još pre 10 godina. Razlozi su brojni, činjenica je i da vozači odlaze u inostranstvo jer nisu zadovoljni platom u Srbiji, a problem je i u tome što se sam proces dobijanja dozvole i licence oduži i na nekoliko godina pa postaje iscrpljujuće. Pri tom, put do profesionalnog volana poprilično je skup.

Sada je situacija već zabrinjavajuća, vozači su sve stariji i sve ih je manje, a broj zainteresovanih uopšte nije slavan, pa će na upažnjenim mestima početi da rade stranci, tačnije vozači iz Turske, Rusije, Bangladeša, Indije. Prema pisanju medija, gradskom saobraćajnom preduzeću nedostaje oko 200 vozača, a privatnicima oko 100.

U razgovoru sa zaposlenim u firmi Kragujexpress, koja se bavi prevozom putnika i iznajmljivanjem autobusa, saznali smo da je priča o nedostatku vozača autobusa sa razlogom sve aktuelnija, ali i zabinjavajuća.

– Naša firma ima šest vozača, a još toliko nam nedostaje i ne znamo kako da se izborimo sa tim. Uvek imamo aktivne oglase i uglavnom se javljaju stariji ljudi, koji imaju preko 50 godina. Mladih nema jer im ne odgovara visina plate, koja se kod nas kreće u rasponu od 800 do 1.300 evra, pa tako oni odlaze za inostranstvo – požalio se naš sagovornik.

Velika prepreka zbog koje mnogi odustaju jeste proces dobijanja neophodnih dozvola i licenci. Kako bi neko postao profesionalni vozač autobusa, pored vozačke dozvole kategorije D, mora da ima i licencu, koja se obnavlja jednom godišnje u trajanju od pet godina.

Ovaj zakon stupio je na snagu 2019. godine, tiče se svih mladih vozača, a izuzeti su samo oni stariji i to zbog stečenog dugogodišnjeg iskustva. Polaganje za licencu vrši se u Auto-Moto Savezu Srbije, gde se jednom godišnje sluša osam časova koji koštaju oko 14.000 dinara. To bi značilo da vozač mora da odsluša 40 časova za pet godina, a za sedenje u klupi mora izdvojiti vrtoglavih 70.000 dinara.

– Kada ostavimo sve po strani, postoji olakšica koju mnogi koriste. Dešava se da vozač ne stigne da ode na časove jednom godišnje, a s obzirom da su obavezni njima je data još jedna mogućnost. Napravljen je kompromis te vozač može sledeće godine da polaže za prethodnu i tekuću godinu, što je sjajna prilika jer se u suprotnom gubi licenca – objašnjava zaposleni.

Dobijanje D kategorije

U razgovoru sa Brankom Bulatovićem iz auto škole Matović, saznali smo da proces dobijanja vozačke dozvole za vozača autobusa nije ni malo jednostavan.

– Prvenstveno, svako ko želi da uđe u vode profesionalnih vozača mora da krene od B kategorije. Proces je malo komplikovan, jer nakon dobijene B i C kategorije, i svakog položenog ispita mora da se čeka najmanje dve godine kako bi se polagalo za sledeću kategoriju. Ukratko, sa 23 godine mogu da se upišu časovi za vozača autobusa, a godinu dana kasnije da se polaže – objašnjava Branko.

Kako smo saznali, zainteresovanih za polaganje za kategoriju D ima konstantno, i uglavnom su stariji od 40 godina.