NOVA ERA U SARADNJI Možemo da izvozimo žito i duvan u Egipat – i to je samo deo robne razmene koji je u planu

BizPortal | 10:32 | 22.07.22 Biz info

Rast od 72 odsto u prva tri meseca ove godine.

Foto: Shutterstock

Posle održanog Poslovnog foruma Srbije i Egipta, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež poručio je da dve zemlje ulaze u novu eru privrednih odnosa i saradnje.

U narednom periodu očekuju se brojni poslovni pregovori domaćih i egipatskih kompanija. Osim što je potpisan dogovor o zajedničkom ulaganju u izgradnju fabrike fosforne kiseline, priprema se sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta.

Na spisku izvoznog potencijala Srbije su duvan, vojna roba, ali i žito.

Čadež je naglasio da će dolazak egipatskih kompanija na srpsko tržište označiti njihov ulazak na regionalno tržište Inicijative „Otvoreni Balkan“. Forumu je prisustvovalo 30 kompanija iz Egipta i skoro 250 naših poslovnih ljudi koji će održati više od 400 poslovnih sastanaka narednih dana. Nema dileme, smatraju nadležni, da su veliki potencijali ove saradnje.

Kako u PKS objašnjavaju, u prva tri meseca ove godine, ukupna robna razmena Srbije povećana je za više od 72 odsto, u odnosu na isti period u prethodnoj godini, dok izvoz iz Srbije na tržište Egipta beleži povećanje od gotovo 100 odsto.

– To je pre svega posledica povećanog izvoza namenske industrije koja čini 41 odsto od ukupnog izvoza u posmatranom periodu – 5,7 miliona dolara – kažu u PKS.

– Uvoz je, takođe, povećan za polovinu, kao posledica većeg uvoza uree i kalcijum fosfata, koji čine više od 50 odsto ukupnog uvoza iz Egipta.

Oko 92 odsto izvoza u Egipat čini duvan. Osim toga, izvozimo vojnu robu, uređaje za radio-navigaciju, polovne šumske i poljoprivredne traktore, gorivo za mlazne motore. Uvozimo pak nemlevene prirodne kalcijum fosfate i fosfatnu kredu, so, smrznute jagode bez šećera, sveže slatke pomorandže i dijamonijum, sušeni pasulj i boraniju, palmino ulje, mandarine, crni luk…

– Saradnju je moguće ostvariti u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, koje su među nosećim privrednim granama u obe zemlje i koje, tradicionalno, zapošljavaju veliki broj ljudi. Problem je što u izvozu u Egipat imamo visoka carinska opterećenja, pre svega za sveže voće – kažu u PKS-u, pišu Novosti.

– Carine se kreću od 30 odsto za suvu šljivu do 60 procenata za kajsije. Najniža carina od 10 odsto je za trešnje i višnje. Zato su nam najveća konkurencija zemlje iz EU, koje u Egipat izvoze bez carine.

Egipatski partneri zainteresovani su za saradnju sa našim proizvođačima materijala i opreme za naftnu i rudarsku industriju, a posebno sa proizvođačima metalnih i plastičnih cevi, delova opreme za naftnu industriju, rudarske opreme.

Dugoročna saradnja je moguća u oblastima medicinskih aparata i laboratorijske opreme, rekonstrukciji bolnica i seoskih zdravstvenih ustanova, obuke za lekare, medicinske sestre i laboratorijske tehničare – kažu u PKS. – Kao osnov za unapređenje saradnje u ekonomskoj sferi, potpisno je niz sporazuma od 2005. do 2022. godine.

Egipatska ekonomija je posle Saudijske Arabije sledeća najjača privreda u arapskom svetu. Najveći deo egipatske ekonomije oslanja se na turizam i izvoz nafte i gasa, kao i na prihode od Sueckog kanala. Prirodni resursi koje Egipat poseduje su nafta, prirodni gas, ruda gvožđa, fosfati, mangan, krečnjak, gips, talk, azbest, olovo, retke zemljane rude, cink. Poljoprivredni proizvodi koji se pretežno gaje u Egiptu su pamuk, pirinač, kukuruz, pšenica, pasulj, voće.