NIŠTA OD NOVOG ROKA Knjigovođe moraju da polažu stručni ispit – licenca neophodna

BizPortal | 10:02 | 08.01.23 Biz info

Prema podacima APR-a, u registar je do sada upisano ukupno 3.387 pravnih lica i preduzetnika, čime su uskladili svoje poslovanje sa odredbama zakona.

Shutterstock

Uzimajući u obzir činjenicu da je najveći broj pravnih lica i preduzetnika koji se bavi pružanjem računovodstvenih usluga u Srbiji već dobio dozvolu i da je upisan u registar pružalaca računovodstvenih usluga APR-a, čime su uskladili svoje poslovanje sa odredbama Zakona o računovodstvu, iz Ministarstva finansija smatraju da ne postoji bilo kakav objektivni razlog zbog kojeg bi se prihvatili zahtevi manje grupe računovođa za produženje roka za polaganje ispita za sticanje profesionalnog zvanja i upisa u registar.

– Takođe ukazujemo da je određeni broj zahteva pravnih lica i preduzetnika (više od 700) trenutno u procesu obrade od strane Komore ovlašćenih revizora i znatan broj novih dozvola će svakako biti izdat i izvršen upis u registar, pre početka rada posebnog informacionog sistema APR-a za prijem finansijskih izveštaja (pre 31. januara 2023). Određeni broj dozvola biće izdat pre isteka roka za podnošenje finansijskih izveštaja za 2022, čime će svim pružaocima računovodstvenih usluga koji budu upisani u registar u tom roku biti omogućeno da nesmetano podnose finansijske izveštaje za svoje klijente – navode iz Ministarstva finansija za „Politiku”. Povod ovog saopštenja je zahtev grupe računovođa da se odloži primena zakona kojim se nalaže da od 1. januara moraju da imaju licence jer kako tvrde samo 20 odsto njih je steklo dozvole za pružanje računovodstvenih usluga.

Iz Ministarstva finansija naglašavaju da je Zakon o računovodstvu stupio na snagu 1. januara 2020, uz odloženu primenu odredaba koje se odnose na usklađivanje poslovanja pružaoca računovodstvenih usluga sa zakonom.

– Pravna lica, odnosno preduzetnici koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, dužni da usklade svoje poslovanje sa odredbama zakona najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog propisa, odnosno do 1. januara 2023. To znači da pomenuta pravna lica i preduzetnici do tada moraju da imaju izdatu dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga od strane Komore ovlašćenih revizora i biti upisani u registar pružalaca računovodstvenih usluga koji vodi Agencija za privredne registre – napominju iz Ministarstva finansija.

Naglašavaju da je jedan od osnovnih razloga za uvođenje zakonskog regulisanja pružanja računovodstvenih usluga bila neophodnost povećanja kvaliteta usluga koje se pružaju na domaćem tržištu, uz obezbeđivanje minimuma neophodnih uslova za obavljanje ovih poslova (uključujući i to da jedna osoba bude zaposlena i da ona ima profesionalno zvanje u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice IFAC-a, ili da sam preduzetnik ispunjava pomenuti kriterijum). Takođe, prvi put je uveden poseban javni registar (vodi ga APR), čime se dodatno uticalo na povećanje otvorenosti u radu pravnih lica i preduzetnika koji ove usluge pružaju na tržištu.

Napominju i da je Ministarstvo finansija u prethodnom periodu u tri navrata (u julu i decembru 2021, kao i julu 2022) apelovalo na pružaoce računovodstvenih usluga da usklade svoje poslovanje sa odredbama zakona, to jest da blagovremeno podnesu zahtev za dobijanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga i upišu se u registar u zakonskom roku, naglašavajući da rok neće biti produžen.

– Na sednici Nacionalne komisije za računovodstvo, koja je održana 26. decembra 2022, razmatrana je inicijativa Privredne komore Srbije za izmenu zakona i produženje roka za upis u registar pružalaca računovodstvenih usluga, i članovi pomenute komisije (u čijem radu učestvuju predstavnici računovodstvene struke) izjasnili su se da nema osnova da se predmetna inicijativa prihvati – objašnjavaju iz Ministarstva finansija.

Đerđ Pap, vlasnik knjigovodstvene agencije iz Novog Sada, koja je uspela da se registruju kod APR-a, kaže da je zakon donet pre tri godine i bilo je dovoljno vremena da se položi ispit, stekne licenca i upiše u registar. Prema njegovim rečima nema opravdanja za one koji to nisu uradili.

– Nijedna privatna firma nema interes da računovođa ima licencu. To je interes države da stvori uslove da privreda radi sa edukovanim računovođama. Država je trebalo da formira računovodstvenu komoru, koja bi se bavila tim poslom. Tu ulogu je prepustila Savezu računovođa i revizora i Komori revizora. Prva organizacija je udruženje građana. Komoru revizora je formirala država sa ovlašćenjima koja su propisana zakonom, ali je pomalo sramota da računovođe polažu ispit u Komori revizora. Sve relevantne struke imaju komore samo računovođe, kojih ima oko 8.000 nemaju – navodi Pap.