KANCER INFLACIJE ŠIRI SE ČITAVOM EVROPOM Kako srpska ekonomija odoleva ekonomskim izazovima koji razaraju svet

BizPortal/Radio Beograd 1 | 10:06 | 15.04.22 Biz info

Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosi 9,1 odsto što je odličan rezultat u poređenju sa ostalim ekonomijama.

youtube.com/ RTV Kragujevac/printscreen

Međunarodne ekonomske prilike su sve komplikovanije i neizvesnije, sukob u Ukrajini traje, sankcije Rusiji se zaoštravaju i nagoveštavaju se nove. Došlo je do visokog rasta spoljnotrgovinske razmene i enormnog povećanja uvoza. Zapad je potcenio efekat uvođenja sankcija Rusiji, kaže Ivan Nikolić iz Evropskog instituta i ističe da krizu u Srbiji ublažavaju poljoprivreda i investicije.

Podaci publikacije Makroekonomske analize i trendovi ilustruju da je došlo do visokog rasta spoljnotrgovinske razmene i enormnog povećanja uvoza koji je dvostruko premašio rast vrednosti izvoza. Glavne komponente tog rasta su uvoz sirove nafte i gasa, uvoz koksa i naftnih derivata, uvoz hemijskih proizvoda i na kraju, uvoz električne energije.

– U ovom trenutku je jedino izvesno da je sve neizvesno – kaže direktor za naučno istraživački razvoj Evropskog instituta Ivan Nikolić.

Ističe da su Zapad, pre svega Evropa potcenili efekat uvođenja sankcija Rusiji, što se nadovezalo na negativne efekte pandemije.

– Više cene hrane, poskupljenje energenata i ostalih berzanskih proizvoda produkuju veći spoljnotrgovinski deficit, prazne se rezerve preko visokih uvoznih cena, inflacija se širi svuda u Evropi. Inflacija u Srbiji porasla je u martu za 0,8 odsto u odnosu na februar i iznosi 9,1 odsto međugodišnje – kaže Nikolić.

Ako se uporedi sa svetskim ekonomijama, to je, ističe – dobar rezultat.

– U SAD je inflacija 8,5 odsto, Velikoj Britaniji 9 odsto, Nemačkoj 7,6, Španiji 9,8… Mnogo zemalja je već ušlo u tzv. dvocifrenu zonu jer se inflacija kreće u okvirima dvocifrenih brojeva i iznosi 15 odsto – kaže Nikolić.

Narodna banka Srbije, NBS — Alo/Vladimir Markovic

KONTROLA KRIZE

Februarski podaci za Srbiju prikazuju sliku privredne aktivnosti koja je vrlo povoljna sa jednim izuzetkom. To je smanjenje proizvodnje u elektroprivredi koja je u februaru ove godine produbila međugodišnji pad na više od jedne četvrtine.

– Presudna komponenta pada ukupne industrijske proizvodnje je sektor za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija. Zbog toga je uvoz više nego osmostruko uvećan. Prerađivačka industrija je zabeležila osetan porast. Ključni doprinos tome dale su prehrambena industrija, industrija duvana, proizvodnja osnovnih metala a i u sektoru rudarstva zadržan je vrlo visok rast – rekao je Nikolić.

ZAŠTITA ŽIVOTNOG STANDARDA

Ivan Nikolić podseća da je zbog rasta cena Narodna banka Srbije krenula sa promenom monetarne politike i efektivnim zaoštravanjem, da bi od nedavno i nominalno podigla referentnu kamatnu stopu na 1,5 odsto.

– Država je ograničila rast cena osnovnih životnih namirnica koje su direktno vezane za životni standard, država pokušava da obuzda kanal širenja inflacije, izbegli smo porast cena električne energije, kao i porast cena gasa za domaćinstva. Na privrednu aktivnost u ovoj godini definitivno će uticati i dalje visoka investiciona aktivnost koja potiče iz projekata koji su pokrenuti i prethodnih godina a odnose se na infrastrukturne radove i stanogradnju – ukazuje Nikolić.

Podseća na značajno bolje rezultate koje Srbija ima u poljoprivredi.

– Bez obzira na više cene energenata i đubriva, beležimo bolje rezultate u poljoprivredi od ostalih zemalja, što je možda i najznačajnije jer se time obezbeđujemo u smislu potrebne hrane i značajnim viškovima za izvoz. Ako znamo da je cena hrane i na tržištu u okruženju i globalno posmatrano višestruko viša, onda će iz tog izvora biti obezbeđen veći devizni priliv, koji bi mogao da ublaži efekat uzdržanosti investitora – ističe Ivan Nikolić.