IPAK POSTOJI I NEŠTO GORE OD OLUJE Ratari su pretrpeli veliku štetu, a Jovan kaže – nije baš sve tako crno

Tamara Đurđević | 14:18 | 25.07.23 Biz info

Srbija se suočila sa obilnim padavinama i nevremenom.

Shutterstock

Superćelijska oluja protutnjala je regionom i za sobom ostavila velike posledice na voćarskim i povrtarskim kulturama. Svaki poljoprivrednik suočen je sa velikim gubicima na svojim poljima, a prema vremenskoj prognozi, nevreme ne planira da stane, pa je strah, opravdano, i dalje prisutan.

O jačini nevremena svedoči i činjenica da protivgradne rakete nisu imale nikakav uticaj na nepogodu, i da su nakon obilnih padavina ostala neprirodno „obrana“ polja širom Srbije.

Prema rečima Jovana Negovana iz udruženja građana ,,Pančevački ratari”, posledice oluje su velike – kiša i vetar uticale su na kompletne biljke, od zrna do stabiljke.

– Šteta koju je napravila oluja, kao i krupan grad koji je padao širom Srbije, predstavlja veliki novčani gubitak kroz brojne kulture, ali i na količinu prinosa. Dobra stvar je iako je nepogoda uticala na kvalitet zrna pšenice, kao i na stabla, godišnji prihod se zadržao na nekom prosečnom nivou od pet tona po hektaru, pa onda tih 20 odsto roda uništene pšenice ne predstavlja preveliki problem – kaže Jovan Negovan, za Bizportal.

Svedoci smo da su njive ostale opustošene usled posledica oluje, pa su se brojni poljoprivrednici zapitali da li je trebalo da iskoriste usluge osiguravajućih kuća, i da na taj način nekako otplate makar deo uništenih useva.

Naš sagovornik ističe da nema poverenja u osiguravajuće kuće, kao i da nekoliko puta do sad nije ispoštovan sa njihove strane.

– Moje mišljenje je da usluge osiguravajućih kuća ne vrede. Kada dođe do nepogode koja uništi zemlju i useve, tačnije kada jedno gazdinstvo pretrpi ogromnu novčanu štetu, često osiguravajuće kuće znaju da izmišljaju izgovore zašto ne mogu da isplate odštetu. Takođe izbegavaju plaćanje kada dođe to toga, ali i da ne priznaju realnu količinu štete. Dešavalo mi se da u poslednjim trenucima podignu cene svojih usluga za 30, 40 odsto, ali i da doživim da se ne pridržavaju dogovorene i potpisane polise – govori Negovan za Bizportal.

Vremenske nepogode nisu strana pojava u Srbiji

Možda i gora nepogoda od oluja i ove, superćelijske, koja razara tlo ispred sebe, jeste suša, koja dve godine unazad utiče na prinos, ali i kvalitet skoro svih kultura.

– Nevreme, ili nepogoda, u vidu suše, koja je nekad i gora od oluja, muči srpska polja već dve godine, a po svemu sudeći, možemo da je očekujemo i ove godine. Poljoprivrednici se nadaju umerenim padavinama na svakih pet do sedam dana u proseku, koje bi pomogle da usevi ipak ne podlegnu intenzivnim sušama. Ako govorimo o suši, kukuruz će opet biti na najvećem udaru te nepogode zbog plitko zasađenog korena usled veoma vlažnog zemljišta, a već sad su brojna stabala uništena i popucala – kaže stručnjak.

Jovan Negovan dodaje da Srbija nema razloga za brigu što se tiče osnovnih sirovina, kao da je situacija mirna i sigurna.

– Imamo velike zalihe robe još od prošle godine, pa će i pored ovog nevremena koje nas je zadesilo biti svega u sasvim dovoljnim količinama. Bićemo obezbeđeni kukuruzom i pšenicom, što je najvažnije – kaže on, i napominje da bi trebalo razmisliti o ukidanju zabrane izvoza žita i pšenice, jer će to pomoći srpskim poljoprivrednicima da dodatno profitiraju.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.