IMANJA SA ZASAĐENIM VINOVIM LOZAMA Vinogradi po Srbiji su sve atraktivniji – u Rumi se prodaje za 16.000 evra

BizPortal | 09:29 | 31.01.23 Biz info

Površine pod rodnim vinogradima u Srbiji iznose oko 22.000 hektara.

Foto: Shutterstock

Ovakvog zemljišta na prodaju trenutno su puni oglasi. U ponudi su i manji i veći vinogradi a cene idu i preko 500.000 evra. Iako se poslednjih godina broj malih privatnih vinarija dosta povećao, mišljenje struke je da zbog globalne krize, velikih ulaganja ali i povećanja nivoa kvaliteta ove grane, mali vinari od ovog biznisa odustaju.

„Odličan plac pod vinogradom, površine 21.457 kvadratnih metara, idealan za vinski turizam na na lokaciji Vrdnik, prodaje se za 552.520 evra.“ Ovako glasi samo jedna od mnogobrojnih ponuda koje se trenutno mogu naći u oglasima. Skoro ista površina može se naći na prodaji i za mnogo manju sumu.

Važna stavka koju svi oglašivači napominju je da li se na parceli nalazi voda i struja, kao i kakv je kvalitet puta kojim se dolazi do vinograda.

„Fantastična prilika! Vinograd površine 14.000 metara kvadratnih na prodaju je po ceni od 288.400 evra“ – glasi naslov još jednog oglasa. U daljem opisu se navodi da se vinograd nalazi u Bočinu, a da su kvalitetne sorte grožđa „Kaberne“, „Italijanski rizling“, „Probus“, „Muskat hamburg“. Kako je dalje objašnjeno, na ovoj parceli zasadi sa vinovom lozom regisrtovani su u Ministarstvu poljoprivrede, odlicno održavani i negovani, a vinograd se nalaz na dve parcele koje se mogu kupiti i odvojeno.

Kako se po oglasima može zaključiti, najviše vinograda koji se prodaju nalaze Vojvodini, u Južnobačkom i Sremskom okrugu. Iako po cenama prednjačae oni sa preko 200. 000 evra, na oglasima je moguće pronaći i vinograde sa manjom cenom ali i površinom.

Jedan koji se posebno ističe po svom iznosu u odnosu na druge je vinograd u Rumenci koji se prodaje za 16.000 evra. U pitanju je površina od 1.100 kvadratnih metara, ali ako je verovati tekstu oglašivača, u pitanju je prvoklasno zemljište. Zasađeno je oko 500 čokota grožđa starog oko 5 godina.

Podizanje vinograda oko 50.000 evra

U 2016. bilo je 295 registrovanih vinarija, a trenutno ih je 457. Skoro 500 vinarija je u 2021. godini prijavilo proizvodnju od oko 29,5 mililona litara vina, što je za 32 odsto više u odnosu na proizvodnu 2020/2021.

Uprkos ovom povećanju, Milan Prostran, Agroekonomista kaže za „Blic Biznis“ da ih je znatno manje nego 90-ih godina, jer je podizanje vinograda danas izuzetno skupo i kreće se oko 50.000 evra po hektaru. On ističe i da je trenutna ekonomska situacija ali i drugi problemi uticali da na to da mnogi odustaju od ovog biznisa.

– Više je razloga zašto danas ljudi odustaju od ovog biznisa. Prvenstveno zbog žestoke konkurencije na našem tržištu. Tu je takođe i globalna kriza gde se ljudi bore za opstanak i za hleb, a ne za vino. Takođe imamo i one koji su ostarili, nisu u mogućnosti više da brinu o porodičnom biznisu a nemaju naslednike koji bi to nastavili, zato se odlučuju da prepuste nekom drugom – kaže Prostran.

Zlatko Živanić, somelijer i organizator vinskih sajmova kaže da je vinogradarstvo u ovom trenutku grana sa najvećom ekspanzijom u Srbiji i da jedine parcele, pod vinogradom koje se trenutno prodaju, spadaju u male porodične parcele.

– Većinski razlog zbog kojeg se prodaju vinogradi u Srbiji, je to što je vinarska grana podigla nivo kvaliteta vina koje se prodaje u Srbiji, i u ovom trenutku svaki vinar koji se profesionalno ne bavi proizvodnjom vina i uzgojem grožđa, propada. Manji deo se prodaje iz razloga što se nalaze u urbanim sredinama ili vikend naseljima i spada u građevinko zemljište, pa prodajom vlasnici dobijaju mnogo veći prihod nego što imaju od uzgajanja grožđa – objašnjava Živanić za Blic.

On dodaje da tržište polako podiže očekivanja i vina iz „domaćih radinosti“ bez Agronoma, vinogradara i enologa ne dobija prelazne ocene, pa samim tim i ljudi koji proizvode, kad ne mogu da prodaju vino, obično ili prodaju ili rentiraju vinograd.

Veća proizvodnja vina

Skoro 500 vinarija je u 2021. godini prijavilo proizvodnju od oko 29,5 mililona litara vina, što je za 32 odsto više u odnosu na proizvodnu 2020/2021.

Od 2016. godine, u Vinogradarski registar upisano je 1.025 novih proizvođača grožđa, 4.720 vinogradarskih parcela i 1.163,7 hektara vinograda. Broj ovlašćenih korisnika oznaka geografskog porekla povećan je sa 2 na 116 (114 novih korisnika), a broj vina sa geografskim poreklom sa 8 na 436 vina (428 novih vina).

Od ukupno proizvedene količine vina u 2021. godini, 15,9 mil. litara proizvedeno je od domaćeg grožđa, dok je 13,6 miliona litara proizvedeno od uvezene sirovine, pretežno iz Severne Makedonije. Tokom 2021. godine u strukturi proizvodnje vina prema kvalitetnim kategorijama, odnosno prema geografskom poreklu, a na osnovu podataka iz Vinarskog registra, dominira proizvodnja vina bez geografskog porekla („stona“ i „stona sortna“ vina) sa 87 odsto učešća.