DOBRA PREDVIĐANJA ZA SRBIJU Objavljena prolećna privredna prognoza Evropske komisije

BizPortal | 15:04 | 16.05.22 Biz info

Po ovom ekonomskom izveštaju domaća privreda će rasti brže od onih u Evropskoj uniji i evrozoni.

Pixabay

Evropska komisija (EK) predviđa rast bruto domaćeg prozivod Srbije od 3,4 odsto u ovoj godini i od 3,8 procenata u 2023, u prolećnim prognozama objavljenim danas.

Prema podacima iz izveštaja, objavljenog na veb sajtu EK, privreda Srbije će rasti brže nego Evropska unija i evrozona, kojima se predviđaju stope rasta u 2022. i 2023. godini od 2,7 odsto, odnosno 2,3 odsto, respektivno.

Rast Srbije će mahom biti vođen privatnom potrošnjom i investicijama

U odeljku posvećenom Srbiji, Komisija ističe se da će nakon snazne privredne ekspanzije u 2021. godini od 7,4 odsto, rast BDP-a naše zemlje, kao i cele EU i evrozone, biti pod pritiskom ekonomskih uticaja rata Rusije protiv Ukrajine.

EK navodi da će rast Srbije uglavnom biti vođen privatnom potrošnjom i investicijama, za koje se očekuje da će nadoknaditi mali negativan doprinos neto izvoza rastu.

Rast privatne potrošnje u 2022, EK projektuje na 3,7 procenata, a naredne godine na 3,8 procenata, dok stopu rasta javne potrošnje u navedenim godinama procenjuje na 0,1, odnosno 0,7 odsto, respektivno, izveštava Tanjug.

Kulminacija inflacije sredinom 2022, od jeseni će usporiti

Što se izvoza robe i usluga tiče, predviđa se povećanje od 8,6 procenata ove i od 8,5 odsto iduće godine, dok će rast uvoza robe i usluga po proceni Komisije iznositi 8,1 procenat u tekućoj godini, odnosno 7,3 u sledećoj.

U izveštaju se takođe prognozira da će inflacija dostići vrhunac sredinom 2022. da bi potom usporila od jeseni. Konkretno, EK procenjuje stopu inflacije u Srbiji od 8,5 odsto iduće godine, nakon čega će opasti na 4,6 odsto dogodine.

Kada je reč o stopi nezaposlenosti, ona će se spustiti s lanjskih 11 procenata na 10 u 2022. i nastaviće silazni trend u narednoj godini na 9,3 odsto.

Deficit budžeta opšte države će, prema prognozama izvršne vlasti EU, pasti ove godine na 3,1 odsto BDP-a, a u 2023. godini na 1,8 procenata bruto proizvoda zemlje.

Predviđa se takođe smanjenje javnog duga Srbije u ovoj i idućoj godini na 54,5 procenata, odnosno na 52,5 odsto BDP-a, respektivno.