ČAK 1.850 SRPSKIH KOMPANIJA POSLUJE U RUSIJI Izvoz je smanjen za četvrtinu – ima mnogo problema i nekoliko šansi za spas

BizPortal/Stanko Stamenković | 11:46 | 11.05.22 Biz info

Nema mesta panici, ali treba biti oprezan.

Pixabay

Sukob u Ukrajini već je ostavio traga na srpsko-rusku razmenu robe. Kako je nedavno izjavio Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, vrednost izvoza u Rusiju je smanjena za četvrtinu, dok su izvezene količine robe za 38 odsto manje u odnosu na mart 2021. godine.

Čitav niz problema isprečio se na putu između Rusije i Srbije – roba sada putuje dvostruko duže, zadržavanje na granici može da potraje danima, teško je naplatiti prodsato, zbog blokade ruskih banaka… pitanje, dakle, glasi – šta činiti da se šteta od ovakve sitaucije umanji?

Prema rečima Bojana Stanića, pomoćnika direktora Sektor za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, i pored smanjenja razmene robe, u martu ove godine plasirano je ukupno 69 miliona evra.

– Izvoz Srbije u Rusiju količinski je pao 38 odsto, a vrednosno je taj pad iznosio 20 odsto. Što se tiče izvoza za prvi kvartal 2022. godine, ukupno je plasirano 215 miliona evra, što je na nivou prošlogodišnjeg izvoza – kaže Stanić.

Naplata i dalje funkcioniše

Naš sagovornik kaže da je, imajući u vidu rat u Ukrajini, koji je počeo krajem februara, pristup ruskom tržištu značajno otežan, pa je i pad izvoza direktna posledica političke krize na istoku Evrope. Realno je, s obzirom na težinu sukoba kojem se kraj ne nazire, očekivati da izvoz nastavi da opada.

– Dinamika usporavanja zavisiće od daljeg razvoja ratnih aktivnosti. Uslov je stabilizacije je normalizacija odnosa na istoku, ali kako sada stvari stoje, za očekivati je da do kraja godine poslovanje sa ruskim tržištem bude otežano – objašnjava Stanić i napominje da ekonomski rat na relaciji Zapad-Rusija preti da iz korena izmeni kompletne trgovinske tokove u Evropi.

Još jedan ključni problem sa nameće, a to je najavljeno poskupljenje prevoza do Rusije, koji može da skoči za paprenih 70, pa do 100 odsto. Stanić naglašava da cena prevoza intenzivno raste od starta rata u Ukrajini, zbog neophodnog pronalaska alternativnih pravaca.

– U slučaju takvog poskupljenja, to može dovesti u pitanje isplativost poslovanja domaćih kompanija sa svojim partnerima u Rusiji. S druge strane, ne treba zaboraviti da je transport morskim plovilima putem Crnog mora rizičan (zona u neposrednoj blizini ratnih dejstava), a da je upravo ovaj vid transporta ujedno i najrentabilniji. Alternativni vidovi transporta sami po sebi su znatno manje ekonomični i u redovnim poslovnim okolnostima – napominje Stanić.

Jedan od faktora rizika je i naplata zbog isključenja ruskih banaka iz SWIFTA (međunarodnog sistema za plaćanje). Međutim, Stanić kaže da je, prema izveštajima domaćih banaka, platni promet sa kriznim područjem funkcionisao u uobičajenom režimu. Ipak treba i tu biti oprezan – usled stalnog proširenja sankcija, platni promet sa Belorusijom i Rusijom može biti otežan ili usporen.

– Za sada nisu uočeni znajačniji problemi u realizaciji naplate iz ugroženog regiona, uz uslov da su prilivi inicijalno usmereni preko neke od ruskih banaka koje nisu isključene iz SWIFT sistema. Domaće banke proveravaju mogućnost realizacije svake transakcije pojedinačno – pojašnjava Stanić.

Rizik je sve veći – treba biti oprezan

Stanić navodi da je, u redovnim poslovnim okolnostima, sa Rusijom tokom 2021. godine, u Srbiji poslovalo oko 1.850 kompanija, pri čemu oko 760 izvoznika. Sada, tokom marta ove godine, njihov broj se smanjio za oko 22 odsto, dok je broj uvoznika smanjen za oko 21 odsto.

Nažalost, postoje naznake da se ratni sukob neće skoro završiti, a ekonomske posledice će se osetiti i kada jednom nastupi mir, pa naš sagovornik savetuje da, u cilju smanjenja poslovne štete, kompanije mogu da se preorijentišu na druga izvozna tržišta. Što se već i dešava.

– Veliki broj izvoznika poljoprivrednih proizvoda, primera radi, voćari, pokušavaju da se preorijentišu na tržišta Severne Afrike. Svakako, to nije jednostavno sprovesti u kratkom roku, zbog uvoznih carina, kao i benefita koje Sporazum o slobodnoj trgovini sa EAU omogućava.

Sve u svemu, rizik je povećan, situacija na terenu najavljuje samo pogoršanje, a Stanić zaključuje da je preporuka Privredne komore Srbije da njeni članovi budu oprezni u realizaciji poslovnih poduhvata na ruskom tržištu i da se, kada su u dilemi, konsultuju sa stručnim službama PKS.