POHVALE ZA SRBIJU U „BELOJ KNJIZI“ Dobro ide, a ima i prostora za poboljšanja

Tamara Đurđević | 15:14 | 21.11.23 Biz info

Dobar put.

Foto; Shutterstock

Savet stranih investitora (FIC) danas je predstavio „Belu knjigu 2023“ koja se sastoji od 397 preporuka za unapređenje poslovne klime u vidu daljeg i bržeg napretka Srbije. Članovi stranih investitora konstatovali su da je od zahteva iz prošle godine u osam odsto oblasti ostvaren značaj napredak, a u 20 odsto određeni napredak.

Pored članova FIC -a na čelu sa predsednikom Upravog odbora Majkom Mišelom, na današnjem predstavljanju Bele knjige prisustvovali su premijerka Ana Brnabić, i ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre.

Šta je Bela knjiga?

Bela knjiga Saveta stranih investitora tradicionalno daje izuzetno korisne savete, odnosno preporuke Srbiji u cilju da naša zemlja postane ekonomski snažnija zemlja i konkurentnija, a osim preporuka publikacija postavlja prioritete u ekonomskoj politici i iznosi konkretne predloge za poboljšanje uslova poslovanja.

Knjiga je zapravo analiza poslovno investicionog okruženja u Srbiji u periodu između dva njena izdanja, u ovom slučaju od oktobra 2022. do oktobra 2023. godine.

Među oblastima gde je evidentan najveći napredak u odnosu na 2022. izdvajaju se energetika, zaštita korisnika finansijskih usluga, fiskalizacija, borba protiv nedozvoljene trgovine, carine, a pozitivno su ocenjene i oblasti digitalizacije i telekomunikacija, kao i radnopravna regulativa u oblasti zapošljavanja stranaca.

Napredak je prisutan, ali gde smo bili najbolji?

Strani investitori ocenili su da se efikasno pristupilo usvajanju i usklađivanju sa propisima Evropske unije, kao i prihvatanju fleksibilnijih pravila o poreklu robe između Srbije, CEFTA zemalja i PAN-EU članica.

Takođe, pozitivno u „Beloj knjizi“ su takođe dobro ocenjeni pomaci koji su postignuti u carinskom sistemu koji je izuzetno bitan za strane investitore, jer mnoge strane kompanije imaju svoje proizvodne pogone u Srbiji koji služe za snabdevanje Evropske unije.

Pored vrha Vlade Srbija, ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, ali i mnogih drugih prisutnih na Savetu stranih investitora, bio je i Vladimir Vasić, bankar i finansijski konsultant, koji je za Bizportal istakao šta je ono gde bi Srbija dodatno mogla da se pokrene.

– Tema uvoza i izvoza je uvek važna, Evropska unija je tradicionalno ključni trgovinski partner koji čini oko 60 odsto ukupne robne razmene, dok investicije idu sigurno preko 70 odsto upravo iz Evropske uniju u Srbiju. Nama je Evropska unija definitivno najvažnija. Srbija je na nekih 45 odsto proseka Evropske unije po društvenom proizvodu po glavi stanovnika, i sada je važno da se taj rast ubrza narednih godina, kako bi makar stigli do proseka BDP Evropske unije – rekao je naš sagovornik.

Vasić je takođe i dodao koji je to put kojim bi Srbija trebalo da se kreće kako bi napravila još bolju ekonomsku sliku u svetu.

– Jedan od načina za povećanje BDP-a (bruto domaćeg proizvoda) jeste upravo ubrzana reforma, kao i snažnije privlačenje investicija, a kao rezultat prvog i drugog, ali i još mnogo ekonomskih faktora, jeste rast od sedam odsto rasta društvenog proizvoda. Istina je da Srbija nikad do sad nije rasla toliko, ali to ne znači da ne može i da ne ume. Do sada smo rasli oko pet odsto maksimalno, a nama treba ukupno sedam odsto. Tu bi trebalo da bude akcenat, ali i poruka da se upravo taj deo što snažnije pokrene – objasnio je naš sagovornik.

Glavne preporuke FIC-a za budućnost

U novoj Beloj knjizi, investitori su dali i nove preporuke za budućnost – među prvima jeste preporuka da se organizuju javne rasprave o novim propisima uz redovan dijalog sa poslovnom zajednicom.

Takođe su naveli da je neophodno pristupiti rešavanju poreskih pitanja i kontinuiranih problema poput izmena poreza na imovinu, vrednovanja imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit i uvođenja parafiskala.

Potrebno je i prema mišljenju autora Bele knjige, izmeniti Zakon o hipoteci i Zakon o finansijskom lizingu, ali i uvesti specijalizaciju sudija za prekršaje u privredi.

Srbija bi trebalo i da uskladi Zakon o bezbednosti hrane i sve prateće podzakonske akte sa EU regulativom, dodaju oni.

Prema njihovoj oceni, potrebno je i proaktivno unapređenje zakonodavnog okvira koji se tiče zaštite životne sredine, odnosno, treba usvojiti nedostajuća strateška dokumenta.

Dodatno, stvoriti ekonomski model koji će motivisati lokalne samouprave da otpad odlažu na sanitarne deponije.

U kontekstu trenutnih procesa regionalne integracije, režim za zemlje u regionu Otvorenog Balkana treba da bude postepeno liberalizovan, ocenjuju strani investitori.

Kada je reč o oblasti zdravstva, savetuju da je potrebno obezbediti stabilno finansiranje inovativnih lekova kao i generičkih lekova uz proširenje indikacija namenskim transferom budžetskih sredstava prema RFZO.

Smatraju da RFZO treba da osigura dobijanje iz centralnog budžeta potrebnih sredstava za uvođenje novih lekova na Listu lekova. Ministarstvo zdravlja treba da zajedno sa Ministarstvom finanasija i RFZO kontinuirano da radi na obezbeđivanju dodatnih finansijskih sredstava iz Budžeta Republike Srbije, u cilju stavljanja novih terapija na Listu lekova RFZO.

Treba nam, prema oceni FIC-a uvođenje nove metodologije za procenu deviznog priliva sektora turizma, ali i izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radu u sezonskim poslovima.

Na kraju, suzbijanje visoke stope sive ekonomije u turizmu i ugostiteljstvu sa akcentom na segment fizičkih lica pružalaca usluga smeštaja.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.