Srbija ima mogućnost da podmiri svetsko tržište oružja

Tamara Đurđević | 16:21 | 30.01.24 Biz info

Stručnost i znanje pre svega.

Foto: Shutterstock

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas sastanku u Domu garde u Točideru, na kojem su predstavljeni rezultati analize stanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za 2023. godinu, kao i planovi za tekuću godinu.

Tom prilikom Vučić je istakao da je Srbiji neophodno brže naoružavanje, kao i generalno jačanje namenske industrije.

Srbija je uspela u onom što teži svaka država

Andrej Mlakar, glavni i odgovorni urednik TV Front, kao i vojni ekspert, za Bizportal je objasnio koliko je važna autonomija u sektoru namenske industrije.

– Što se tičenaoružanja, svaka država želi da ima sopstvena sredstva s kojima može da se naoružava, kao i da se finansira iz sopstvenih izvora. Ako država ima sopstveno naoružanje, avione, tenkove, kamione, topove, to je odmah velika prednost, jer ne mora da kupuje u drugim zemljama, da zavisi od njih i njihovih ucena – započinje sagovornik.

Mlakar dodaje da je naša zemlja nasledila namensku industriju od bivše JNA koja je težila na toj autonomnosti, tačnije da proizvodi sopstvena oružja.

– To je osnova iz koje je nastala današnja namenska industrija, tako da je Srbija danas država koja samostalno proizvodi artiljerijske sisteme i oklopna vozila. Nažalost nemamo kapacitete i mogućnosti da proizvodimo tenkove, ali imamo mogućnost da ih remontujemo, odnosno da ih modernizujemo – kaže Mlakar za naš portal.

Odlična reputacija Srbije

On ističe da je naša zemlja uspela da postane jedan od najpoznatijih proizvođača artiljerijskog naoružanja, da je toj tituli značajno doprinela prodaja samohodne haubice „Nora“ i dodaje:

– Čuvena „Nora“ se nalazi u nekih desetak država, a danas smo saznali i da je Azerbejdžan jedan od najvećih kupaca domaće haubice, a sve to je doprinelo da Srbija ima odličnu reputaciju u toj industriji.

Kada govorimo o izvozu domaće vojne opreme, važno je naglasiti da se ona izvozi svuda, od Evrope, SAD, do Afrike i Azije.

– Izvozili smo čak i artiljerijske granate u Rusiju dok nije počeo rat, u jednu NATO zemlju isporučili smo preko 2000 raketa kalibra 122mm dometa preko 40 km. „Nora“ se izvozi i na Kipar, u Etiopiju, Keniju, Mjanmar… – govori Andrej Mlakar.

Što se tiče regiona, saradnja sa svim okolnim zemljama je odlična, opremamo ceo region. Konkretno, Slovenija nabavlja pešadijsku municiju u Srbiji, dok Hrvatska odbija svako poslovanje sa našom državom.

– Hrvati su posebni, oni ne žele saradnju sa nama u namenskoj industriji. Ta saradnja je bila u pogledu kupovine municije, pa su čak i od toga odustali, tako da bilo kakva saradnja, bilo da je kratkoročna ili dugoročna, izlišna, jer Hrvatska ne želi saradnju sa Srbijom i našom namenskom industrijom – objašnjava sagovornik.

Srpsko znanje i umeće

Koliko je sprska namenska industrija kvalitetna svedoči i činjenica da Srbija pravi fabriku ekspolziva u Azerbejžanu, potpuno novu iz temelja.

– Azerbejdžanci će koristiti naše tehnologije i naše znanje, što svedoči koliko smo značajni u tom vojnom svetu – objašnjava sagovornik.

Velike mogućnosti

Prema rečima Andreja Mlakara, Srbija je jedina zemlja koja ima mogućnost proizvodnje oružja ruskog i NATO kalibra, kao i da je tehnički potkovana za podmirivanje svih najvećih tržišta.

– Pored toga smo uveli modularne puške kalibra 6,5 mm, što faktički znači da ćemo moći da podmirimo i potrebe celokupnog tržišta Sjedinjenih Američkih Država. Mi smo jedina zemlja zapravo koja ima mogućnost da podmirivanja potreba bilo koje zaraćene strane na teritoriji celog sveta, od kalibra 122mm, 105, 100, 152,155 mm kalibra. Imamo i minobacačke mine, artiljerijske granate, tenkovske granate, a svo što proizvodimo, može da bude dovoljno za potrebe svih tržišta – dodaje.

„Rafal“ u Srbiji?

U aprilu prošle godine, predsenik Vučić pregovarao je sa francuskom vladom o kupovini borbenih aviona „Rafal“, međutim sagovornik kaže da su ti dogovori u fazi mirovanja, i da je cena glavni razlog.

– Pregovori sa Franuckom oko kupovine „Rafala“ je stopirana, cena za jedan takav paket, kao što je sistem „Rafala“ košta oko dve milijarde evra, skoro tri milijarde sa raketama i rezervnim delovima – navodi Mlakar.

Vojna industrija generisala je ceo lanac

Sagovornik ističe da je namenska industrija uticala na razvoj tehničkih mogućnosti unutar naše zemlje, kao i da su upravo u vojnoj industriji sadržani svi mogući dometi koje jedna zemlja može da postigne u proizvodnji borbenih sistema.

– Sva tehnička dostignuća koja su korišćena u vojnoj industriji se mogu kasnije koristiti u nekim civilnom segmentima, a samim tim se podiže tehnički nivo zemlje. Jednostavno je, jer ako jedna država, konkretno Srbija, može da napravi jedan top, to znači da može da porizvde municiju preciznog dejstva u velikoj količinu. Tu spadaju i čipovi i neki delovi GPS-a, a to doprinosi zapošljavanju u celokupnom lancu. Time se podižu ekonomske mogućnosti jedne zemlje – precizan je Mlakar.

– Ako uzmemo za primer jednu haubicu koju prodajemo za milion ili dva miliona evra po komadu, a neko naruči 40 – 50 komada, to je ogromna količina novca za jednu zemlju i njen budžet – dodaje.

Takođe objašnjava da svakim ulaganjem u nove tehnologije Srbija omogućava da se ljudi školuju, doprinose stvaranju kvalitetnog kadra i doprinosi generalnom tehničkom nivou pismenosti.

– To se sve manifestuje kroz različite uslove, drastično se podižu ekonomske mogućnosti. Biće mnogo više obrazovanih ljudi, doktora nauka, razviće se obrazovni sistem u tom pogledu, jer mnogo ljudi dolazi iz civilnog u vojni sektor – zaključuje Mlakar za Bizportal.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.