Dugotrajna suša i visoke temperature otežale su proizvodnju voćnih sadnica, a nedostatak vlage u zemljištu odlaže njihovo vađenje iz rasadnika. Stručnjaci upozoravaju da jesenju sadnju ove godine treba pažljivo planirati i obezbediti dovoljno vode kako bi se koren sačuvao od isušivanja, pišu Nezavisne.
Ovogodišnja proizvodnja voćnih sadnica suočila se sa brojnim izazovima zbog visokih letnjih temperatura, nedostatka padavina i dugotrajne suše. Posledice su vidljive u rasadnicima, gde su biljke ostvarile slabiji vegetativni porast, dok suvo i tvrdo zemljište otežava vađenje sadnica.
Zbog nepovoljnih uslova proizvođači će morati da odlože početak vađenja, koje je prethodnih godina često počinjalo već u drugoj polovini oktobra. Ove godine radovi bi mogli da kasne najmanje dve nedelje, a za njihov nastavak potrebne su obilnije padavine.
Stručnjak za rasadničarstvo Petar Turalija objašnjava da visoke temperature nisu omogućile zadovoljavajući rast biljaka čak ni uz redovno navodnjavanje i prihranu.
„Biljke su se teško prilagođavale visokim temperaturama. Čak i uz navodnjavanje sistemom kap po kap i prihranu kroz sistem za navodnjavanje, odnosno fertirigaciju, nisu imale dovoljno dobar vegetativni porast“, pojašnjava Turalija.
Zašto suša otežava vađenje voćnih sadnica?
Nedostatak vlage u zemljištu jedan je od najvećih problema u rasadničkoj proizvodnji. Kada je zemljište izrazito suvo i zbijeno, mašinsko vađenje sadnica postaje otežano, a povećava se i rizik od oštećenja korena.
Prilikom vađenja plugom korenov sistem može da se raspukne ili pokida jer je čvrsto povezan sa suvim zemljištem. Takva oštećenja umanjuju kvalitet sadnog materijala i mogu da otežaju prijem sadnica nakon sadnje.
„Zbog toga moramo da čekamo veću količinu padavina, otprilike 20 do 50 litara kiše po kvadratnom metru“, navodi Turalija.
Proizvođači zato moraju pažljivo da procene stanje zemljišta pre nego što započnu vađenje. Radovi u nepovoljnim uslovima mogu da dovedu do lomljenja korena, oštećenja sadnica i dodatnih gubitaka u proizvodnji.
Suša otežava i pripremu zemljišta za nove voćnjake
Problemi se ne odnose samo na rasadnike. Nedostatak vlage otežava i pripremu parcela na kojima voćari planiraju podizanje novih zasada.
Osnovna obrada zemljišta, uključujući podrivanje i rigolovanje, zahteva odgovarajuću vlažnost i strukturu tla. Kada je zemljište presušeno, dubinska obrada postaje teža, zahteva više energije i može da bude manje kvalitetna.
Zbog toga je važno pratiti stanje zemljišta i, kada je moguće, sačekati povoljnije uslove za pripremu parcela i sadnju voćaka.
Koliko vode treba dodati prilikom jesenje sadnje voćaka?
Jesenja sadnja voćaka uglavnom ima prednost u odnosu na prolećnu jer koren tokom zime može da se prilagodi zemljištu, a sa dolaskom povoljnih temperatura počinje novi rast.
Međutim, kada izostanu kiša i druge padavine, sadnja zahteva dodatnu pažnju. U suvom zemljištu koren može brzo da izgubi vlagu, što povećava rizik od isušivanja i slabijeg prijema sadnica.
Prema preporuci Petra Turalije, prilikom sadnje u sadnu jamu treba dodati 20 do 30 litara vode.
„Ako sadnicu izvadite iz suvog tla i posadite je u suvu zemlju, ona dehidrira. Koren gubi vlagu i može da se osuši“, upozorava Turalija.
Pored zalivanja, veoma je važno pravilno pripremiti sadnu jamu i zemljište. Tlo treba da bude dovoljno rastresito i mrvičaste strukture kako bi koren mogao ravnomerno da se prekrije zemljom i ostvari dobar kontakt sa njom.
Sadnju treba odložiti ako je zemljište toliko suvo da onemogućava kvalitetno zatrpavanje korena i obezbeđivanje potrebne vlage.
Do kada mogu da se sade voćke tokom jeseni i zime?
Sadnja voćaka ne mora nužno da se završi u novembru. Ako vremenski uslovi to dozvoljavaju, voćke mogu da se sade i tokom decembra, pa čak i oko Božića i Nove godine.
Najvažnije je da zemljište nije smrznuto i da uslovi omogućavaju kvalitetnu sadnju. Turalija navodi da temperatura zemljišta ne bi trebalo da bude niža od približno minus pet do minus šest stepeni Celzijusa.
Tokom zimskog mirovanja nadzemni delovi sadnica uglavnom su manje izloženi oštećenjima, ali ekstremno niske temperature i nepovoljni uslovi mogu da ugroze mlade biljke. Posebnu pažnju treba posvetiti korenu, pravilnom zatrpavanju i očuvanju vlage u zemljištu.
Zato je prilikom planiranja sadnje važnije proceniti stvarno stanje zemljišta i vremenske prilike nego se strogo držati kalendarskih rokova.
Zašto je prolećna sadnja voćaka rizičnija?
Odlaganje sadnje do proleća može da deluje kao jednostavno rešenje, ali takva odluka nosi dodatne rizike. Prolećna sadnja uglavnom zahteva više pažnje i češće zalivanje, naročito ako se nastavi period sa malo padavina.
Sa porastom temperatura povećavaju se potrebe biljaka za vodom, dok se zalihe vlage u zemljištu mogu brzo smanjivati. Zbog toga sadnice posađene u proleće mogu da budu izložene većem stresu, posebno ako koren nije dovoljno razvijen ili zemljište nije dobro pripremljeno.
Jesenja sadnja zato i dalje može da bude povoljniji izbor, ali samo ako su ispunjeni osnovni uslovi za kvalitetno vađenje, pravilno postavljanje sadnice i obezbeđivanje dovoljne količine vlage.
Pažljivo planiranje sadnje ključno je za uspešan voćnjak
Ovogodišnja suša pokazuje koliko vremenski uslovi mogu da utiču na proizvodnju i sadnju voćaka. Pravovremeno vađenje sadnica, očuvanje korena, dobra priprema zemljišta i zalivanje sa 20 do 30 litara vode po sadnoj jami mogu da budu ključni za uspešno podizanje novog voćnjaka.
Voćari bi zato pre početka radova trebalo da procene vlažnost zemljišta i prilagode vreme sadnje stvarnim uslovima na parceli. Na taj način smanjuje se rizik od oštećenja korena i povećavaju izgledi da se sadnice uspešno prime i nastave rast u narednoj vegetaciji.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)