„U objekat smo uložili samo šarafe“, kažu Milan i Željko, otac i sin koji su odlučili da na svom imanju pokrenu posao sa kokama nosiljama. Iskoristili su staru građu, limove koje su dobili od kuma i materijal koji su već imali u dvorištu. Međutim, kada su posle 60 dana prebrojali novac od prodaje jaja, shvatili su da posao nije tako jednostavan kao što su se nadali, objavljeno je na Youtube Milan Željko .
Pokretanje sopstvenog posla na selu ne mora uvek da počne velikim ulaganjem. Ponekad je dovoljno iskoristiti ono što već postoji na imanju, obezbediti početni broj životinja i pronaći kupce. Upravo tako su Milan i Željko iz Srbije započeli svoju priču sa proizvodnjom i prodajom domaćih jaja.
Njihov plan bio je da postepeno povećavaju broj koka nosilja i da od prodaje jaja naprave posao koji bi mogao da donosi redovan prihod. Ipak, tokom prva dva meseca suočili su se sa uginućem koka, problemima među životinjama i manjom nosivošću nego što su želeli.
Kada su na kraju 60. dana prebrojali novac, iznos je bio konkretan, ali je otvorio i važno pitanje: koliko je ovaj posao zaista isplativ?
Objekat napravili gotovo bez ulaganja
Jedan od najvećih početnih troškova u poljoprivredi često je izgradnja prostora za životinje. Milan i Željko uspeli su da taj deo posla reše koristeći materijal koji su već imali.
„Limove smo dobili od kuma, a u objekat smo uložili samo šarafe“, objasnili su, navodeći da su iskoristili staru građu od čardaka i druge materijale pronađene na imanju.
Na taj način smanjili su početne izdatke i mogli da usmere novac na ono što im je bilo najvažnije – nabavku koka nosilja.
Ipak, činjenica da je objekat napravljen uz minimalne novčane izdatke ne znači da je čitav posao pokrenut bez ulaganja. Nabavka životinja, hrana, voda, održavanje prostora i svakodnevna briga predstavljaju troškove koji se moraju uračunati u konačnu računicu.
Koliko su platili koke nosilje?
Milan je posao započeo kupovinom starijih koka nosilja, koje je nabavljao po ceni od 300 dinara po komadu.
Za prvih 40 koka izdvojio je 12.000 dinara, a zatim je kupio još 30, za dodatnih 9.000 dinara.
Tako je početno ulaganje u starije koke dostiglo 21.000 dinara.
Kasnije su odlučili da nabave i 30 mladih koka, za koje su platili ukupno 31.500 dinara. Njihova cena bila je znatno viša, ali su očekivali da će se ulaganje isplatiti kroz bolju nosivost i duži period proizvodnje.
Mlade koke imale su 18 nedelja, a Milan je očekivao da će njihova nosivost dostići između 80 i 90 odsto kada dostignu odgovarajuću fazu razvoja. Za starije koke cilj mu je bio oko 70 odsto.
Ulaganje u same koke tako je dostiglo ukupno 52.500 dinara, ne računajući druge troškove poslovanja.
Problemi su počeli već tokom prvih meseci
Nije sve išlo prema planu. Jedan od problema bio je to što su koke počele da jedu sopstvena jaja, čime su smanjivale količinu proizvoda koji je mogao da se proda.
Probleme je izazvalo i ubacivanje novih koka među stare. Životinje su se međusobno sukobljavale, a četiri koke su uginule.
Milan je naveo da je u jednom trenutku imao 69 koka, nakon što je prethodno broj životinja bio veći.
Ovakve situacije pokazuju da uzgoj nosilja ne zavisi samo od kupovine životinja i prodaje jaja. Važni su i uslovi držanja, ishrana, zdravstveno stanje jata i pravilno uvođenje novih koka u postojeću grupu.
Svaki gubitak životinja predstavlja i direktan finansijski udarac, naročito kada je posao tek pokrenut i kada se početna ulaganja još nisu vratila.
Koliko jaja nose koke i po kojoj ceni ih prodaju?
Milan je želeo da od svojih koka dobije što više kvalitetnih jaja, a za zadovoljavajuću nosivost starijih životinja postavio je cilj od oko 70 odsto.
Jaja je prodavao poznatim kupcima u selu po ceni od 20 dinara po komadu, dok je za nove mušterije razmatrao cenu od 25 dinara.
Prema njegovim rečima, jaja iz slobodnog uzgoja, uz ishranu sopstvenim žitaricama, ne mogu da se porede sa jajima iz kaveznog uzgoja samo na osnovu cene.
Posebno je isticao njihovu veličinu. Neka jaja imala su više od 65 grama, dok su pojedina dostizala i 85 grama.
Za malog proizvođača pronalaženje stalnih kupaca može biti jednako važno kao i sama proizvodnja. Ipak, viša prodajna cena mora da bude usklađena sa troškovima hrane, rada i držanja životinja, kao i sa potražnjom na lokalnom tržištu.
Za 60 dana prikupili 30.600 dinara od prodaje jaja
Posle dva meseca rada došao je trenutak da Milan prebroji novac koji je odvajao od prodaje jaja.
Ukupno je prikupio 30.600 dinara.
U prvih 30 dana prihod od prodaje iznosio je 15.000 dinara, dok je u narednih mesec dana rezultat bio približno isti. To je pokazalo da se prodaja održavala na sličnom nivou, ali i da nije došlo do značajnijeg rasta prihoda.
Milan je očekivao da će veći broj koka doneti bolju računicu, ali je iskustvo sa starijim nosiljama promenilo njegov pogled na posao.
Njegov zaključak bio je da iznošene koke nisu dobar izbor za one koji žele ozbiljnije da se bave proizvodnjom jaja radi zarade. Za domaćinstva koja žele jaja prvenstveno za sopstvene potrebe, takva kupovina može imati više smisla.
Važno je, međutim, razlikovati novac prikupljen od prodaje od stvarne zarade. Iznos od 30.600 dinara predstavlja prihod od prodaje, a ne dokaz da je posao toliko zaradio u čistom profitu.
Da li se proizvodnja jaja isplati?
Ako se posmatra samo novac prikupljen tokom 60 dana, Milan je od prodaje dobio 30.600 dinara. Međutim, samo za kupovinu starijih i mladih koka izdvojio je ukupno 52.500 dinara.
To ne znači da je celokupno ulaganje izgubljeno, jer koke nastavljaju da žive i proizvode jaja, ali pokazuje koliko je važno posmatrati posao na duži rok.
Za preciznu računicu potrebno je uračunati i troškove hrane, vode, prostirke, održavanja objekta, ambalaže, eventualnih veterinarskih usluga i gubitaka u jatu. Tek kada se svi rashodi uporede sa prihodom od prodaje, može se utvrditi da li proizvodnja donosi dobit.
Na rezultat utiču i starost koka, njihova nosivost, kvalitet ishrane, broj jaja koja se prodaju i cena koju kupci prihvataju.
Zbog toga iskustvo Milana i Željka može biti korisna lekcija za druge koji razmišljaju o sličnom poslu: niska početna cena životinja ne mora da znači i najpovoljniju investiciju.
Šta mogu da nauče oni koji žele da pokrenu posao na selu?
Priča o ocu i sinu pokazuje da se troškovi pokretanja proizvodnje mogu smanjiti korišćenjem postojećih resursa. Stara građa i materijal koji bi inače ostao neiskorišćen mogu da posluže za uređenje objekta, pod uslovom da prostor ispunjava potrebe životinja.
Sa druge strane, izbor koka nosilja, pravilna organizacija jata i planiranje troškova mogu imati presudan uticaj na rezultat.
Pre pokretanja proizvodnje važno je napraviti procenu koliko jaja može da se očekuje dnevno, koliko košta ishrana jata i po kojoj ceni proizvodi mogu da se prodaju. Treba predvideti i moguće gubitke, jer u poljoprivredi planirani rezultati ne moraju uvek da se ostvare.
Milan i Željko tek razvijaju svoj posao, a njihova računica nakon prva dva meseca pokazala im je gde se nalaze najveći izazovi.
Njihovo iskustvo potvrđuje da za početak nije uvek neophodan veliki kapital, ali da su za održiv posao potrebni dobra organizacija, kontrola troškova i strpljenje. Jer, kada je reč o proizvodnji jaja, nije najvažnije samo koliko koka imate, već koliko jaja one nose, koliko možete da prodate i šta vam ostaje kada podmirite sve rashode.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)