Auto-put koji bi povezao Beograd i Temišvar preko Pančeva i Vršca mogao bi da otvori novu direktnu saobraćajnu vezu Srbije i Rumunije, a nosilac izborne liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" najavio je da će dve zemlje krenuti u realizaciju tog projekta.
Vučić je u Pančevu rekao da je sa rumunskim predsednikom Nikušorom Danom razgovarao o konačnom putnom povezivanju brzom saobraćajnicom ili auto-putem Beograda i Temišvara.
"Dogovorili smo da krenemo pošto mi je rekao da su rumunske vlasti iz Temišvara strahovito zainteresovane za izgradnju autoputa prema Vršcu, da radimo autoput Temišvar-Vršac-Beograd i ja vam obećavam, vi znate, poštovani građani, koliko sam ja posvećen izgradnji puteva, obećavam vam da ćemo taj autoput Beograd-Pančevo-Vršac, a oni Rumuni dalje od granice do Temišvara, da uradimo", kazao je Vučić.
Prema njegovim rečima, taj auto-put će Srbiju povezati sa Temišvarom, u kojem živi i dosta Srba, ali će i otvoriti kapije Srbije ka istoku. Dodao je da auto-put doprineti jačanju turizma, posebno na području Vršca, Bele Crkve i Kovina.
Uz to, kako je naglasio, i Pančevo i Vršac i svako od tih mesta biće mnogo bezbedniji za saobraćaj, sa mnogo manje kamiona koji prolaze kroz centar grada, mnogo čistijim vazduhom, mnogo lepšim prostorom za život.
Trasa duga oko 130 km povezaće Južni Banat sa glavnim koridorima.
Kako je ranije pisao portal evršac, budući auto-put kroz Južni Banat zvanično je kategorisan kao državni put IA reda sa oznakom A-9. Planirana dužina trase od Pančeva do graničnog prelaza Vatin iznosi oko 65 kilometara, sa predviđenom računskom brzinom od 130 km/h.
Od Vatina auto-put direktno ka Temišvaru
Severna varijanta (oko 58 kilometara)
Trasa prolazi severnije, između naselja Alibunar i Banatski Karlovac. Na njoj su predviđene petlje "Alibunar" i petlja "Lokve". Petlja "Vršac" je planirana severozapadno od grada, u rejonu Vršačkih ritova.
Južna varijanta (dužina oko 63 km)
Trasa se kreće bliže postojećem međunarodnom putu, idući ka petlji između Vladimirovca i Banatskog Karlovca. Kreće se ka petlji između Vladimirovca i Banatskog Karlovca, vodi ka petlji "Uljma", dok je čvorište "Vršac" pozicionirano znatno povoljnije za privredu - na magistralnom pravcu Vršac–Plandište, u neposrednoj blizini Industrijske zone "Sever".
Obe projektovane varijante se ponovo spajaju u tački novog, modernizovanog graničnog prelaza Vatin.
Odatle se saobraćajnica direktno nadovezuje na rumunski autoput koji vodi od Moravice prema Temišvaru. Uporedo sa putnim koridorom, u julu 2026. godine pokrenuta je i izrada Strateške procene uticaja na životnu sredinu za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Beograd-Vršac - državna granica za brzine do 160 km/h, čime se Južni Banat rešava kao jedinstven saobraćajni i logistički čvor.
Auto-put ka Vršcu ima direktnu ekonomsku i logističku vezu sa obilaznicom oko Beograda, tačnije sa njenim Sektorima C i D.
1. Sektor C - Bubanj Potok-Vinča-Pančevo
Ova deonica je duga 31 kilometar i predstavlja ključnu vezu za izmeštanje teretnog saobraćaja.
Najkompleksniji objekat na trasi je budući drumsko-železnički most preko Dunava kod Vinče (povezuje Vinču i Starčevo). Preko njega će prelaziti auto-put punog profila i nova obilazna teretna pruga Beli Potok-Pančevo.
Na ovom potezu planirana je i izgradnja dva velika tunela - "Bubanj potok" i "Leštane".
Početkom 2026. godine, Vlada Srbije je usvojila rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju zemljišta na ovoj trasi. To obuhvata katastarske opštine na teritoriji Beograda (Beli potok, Leštane, Boleč, Vinča, Ritopek) i Pančeva (Starčevo, Vojlovica, Jabuka).
Ovi administrativni koraci su direktna preduslovna faza za uvođenje građevinskih mašina na teren.
Sektor D - veliki saobraćajni prsten oko Beograda dobija novu deonicu
Sektor D predstavlja zvanično planirani, ali potpuno odvojeni severni pravac Obilaznice oko Beograda.
Dok Sektor C povezuje Bubanj Potok i Pančevo preko Vinče, Sektor D ima zadatak da spoji Pančevo direktno sa Batajnicom sa severne strane, stvarajući tako potpuni prsten oko Beograda i još jednu brzu vezu Južnog Banata sa autoputem za Novi Sad i Zagreb.
Planirani koridor dugačak je oko 38 kilometara i kreće se vojvođanskom stranom. Trasa kreće od Pančeva (gde se nadovezuje na petlje namenjene Severnoj industrijskoj zoni). Put vodi kroz banatsku ravnicu, prolazeći iza Krnjače, Ovče i Borče.
Koridor se seče i spaja sa saobraćajnicama iznad postojećeg Pupinovog mosta. Kraj deonice planiran je kod Batajnice, što zahteva izgradnju potpuno novog drumskog mosta preko Dunava kod Batajnice.
Šta Sektor D donosi Južnom Banatu?
Kada se spoji sa budućim auto-putem A9 (Pančevo-Vršac), Sektor D drastično menja logistiku ovog dela zemlje. Saobraćaj iz Vršca koji ide ka Novom Sadu, Subotici ili Šidu uopšte neće morati da ulazi na Pančevački most niti da ide južno preko Vinče.
Procena je da će se od Batajnice do Bubanj potoka (preko severnog i istočnog prstena) stizati za oko 23 minuta. Pančevačka "Severna zona" dobija direktan izlaz na dva nezavisna kraka auto-puta.
A9 podeljen na dva lota
U Rumuniji se projekat povezivanja sa Srbijom, zvanično nazvan Auto-put A9 (Timișoara-Moravița). Rumunska nacionalna kompanija za infrastrukturu (CNAIR) podelila je čitavu trasu dužine 72,9 kilometara na dva ključna lota (deonice) za koje su pokrenuti tenderi za projektovanje i izgradnju.
1. Lot 2: Jebel-Moravița (dužina 33,49 km)
Ovo je deonica koja se direktno spaja sa srpskom granicom kod Vatina/Moravice.
2. Lot 1: Remetea Mare (veza sa auto-putem A1) - Jebel (dužina 35,67 km)
Ova deonica predstavlja severni deo koji povezuje budući auto-put A9 sa postojećim glavnim rumunskim auto-putem A1 (kod Temišvara).
Put je projektovan za maksimalnu računsku brzinu od 140 km/h. Trasa je izuzetno skupa i zahtevna (procenjena na ukupno oko 14 milijardi leja sa porezom) jer obuhvata čak 46 mostova, vijadukata i nadvožnjaka, kao i prolazak kroz skupe eksproprisane parcele u široj zoni Temišvara.
Predviđeno je šest velikih petlji koje će povezati auto-put sa lokalnim mestima kao što su Deta, Voiteg, Žebel i sama Moravica na granici.
Integrisani granični prelaz Vatin-Moravica
Zajedničko tehničko rešenje za izgradnju potpuno novog, integrisanog graničnog prelaza Vatin-Moravica zvanično su potpisala ministarstva građevinarstva i saobraćaja Srbije i Rumunije. Ovaj prelaz predstavlja prvu tačku u istoriji dve zemlje gde će se dve države direktno spojiti. 3D vizuelni model i arhitektonsko-urbanistički planovi definišu izgled novog kompleksa.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)