U Sava Centru danas se održava konferencija "Kapital u pokretu", posvećena jednom od važnih pitanja za domaću ekonomiju - kako pokrenuti pasivnu štednju građana i omogućiti srpskim kompanijama lakši pristup kapitalu za razvoj i investicije.

Na jednom mestu okupili su se predstavnici države, banaka, investicionih fondova, Beogradske berze, Komisije za hartije od vrednosti, privrede i akademske zajednice. Cilj skupa je da se kroz konkretne predloge razgovara o tome kako bi domaća štednja mogla više da se usmerava ka investicijama, a tržište kapitala dodatno razvija.

U fokusu i psihologija investiranja

Jedan od glavnih gostiju konferencije je dr Greg B. Davies, stručnjak za bihevioralne finansije i psihologiju donošenja odluka, koji vodi oblast bihevioralnih finansija u kompaniji Oxford Risk.

Davies je doktorirao teoriju bihevioralnog odlučivanja na Univerzitetu u Kembridžu, a prethodno je u Barclaysu osnovao i vodio tim za bihevioralne i kvantitativne finansije. Autor je knjige "Behavioral Investment Management".

U razgovoru koji je zakazan za 9. septembar govoriće o tome kako psihologija utiče na odnos ljudi prema novcu, zbog čega strah često utiče na investicione odluke i šta je potrebno da građani od razmišljanja o ulaganju pređu na konkretne poteze.

Četiri panela o budućnosti kapitala

Program konferencije podeljen je u četiri glavne tematske celine.

Prvi panel, "The Longevity of Capital", bavi se očuvanjem vrednosti kapitala kroz generacije, kao i značajem profesionalnog upravljanja imovinom u periodima inflacije i ekonomskih neizvesnosti.

Drugi panel, "Budućnost tržišta kapitala u Srbiji", posvećen je razvoju Beogradske berze, investicionim fondovima, privlačenju novih kompanija na tržište kapitala i mogućnosti da Srbija postane značajniji regionalni investicioni centar.

Treća diskusija nosi naziv "Zašto građani još uvek ne investiraju". U njenom fokusu su razlozi zbog kojih građani svoj novac uglavnom drže u štednji, kao i pitanja finansijske pismenosti, poverenja u sistem i spremnosti na ulaganje.

Završni panel, "Geopolitika, AI i industrije budućnosti", bavi se promenama na globalnom tržištu, uticajem veštačke inteligencije na investicione odluke i sektorima koji bi mogli imati najveći potencijal za rast u narednim godinama.

Za istim stolom predstavnici finansija, države i privrede

Konferencija okuplja predstavnike različitih delova finansijskog i privrednog sistema, među kojima su Lazo Ostojić, Marko Janković, dr Una Sikimić, Vladimir Lučić, Srđan Maletić, Slobodan Đinović, Ognjen Popović, Željko Devčić, Rade Bjelobaba, Benjamin Jošar i Zoran Popović.

Tema razgovora nije samo trenutno stanje na domaćem tržištu, već i konkretna pitanja – šta je potrebno promeniti u regulativi, kako podstaći građane da aktivnije ulažu i na koji način kompanijama omogućiti više izvora finansiranja za nove investicije.

Cilj je da domaći kapital bude aktivniji

Konferencija je deo platforme "Kapital u pokretu", pokrenute sa idejom da poveže institucije, finansijski sektor, privredu i građane i otvori širu raspravu o tome kako domaći kapital može više da učestvuje u ekonomskom razvoju.

Organizatori su istakli da će platforma i nakon konferencije nastaviti da objavljuje informacije, analize i stručne sadržaje posvećene investiranju i tržištu kapitala.

Suština cele inicijative jeste jednostavna: kako deo novca koji trenutno miruje kroz štednju može da se usmeri u investicije, a da istovremeno građani dobiju više mogućnosti za ulaganje, dok kompanije dobiju dodatne izvore kapitala za rast i razvoj.

Prvi panel: "The Longevity of Capital"

Učesnici panela pokušali su da definišu šta za njih predstavlja dugovečnost kapitala.

Lazo Ostojić ocenio je da je to kapital koji godinama radi za investitora i donosi pasivna primanja, dok je Marko Janković istakao da je reč o kapitalu koji se prenosi sa generacije na generaciju.

Stanislava Petković dodala je da se dugovečan kapital kontinuirano uvećava, dok je Una Sikimić ukazala da dugoročno investiranje zahteva znanje, kontinuitet i razumevanje tržišnih promena.

Profesor Velimir Lukić dugovečan kapital opisao je kao novac koji investitor neće koristiti narednih 20 ili 30 godina, već će ga ulagati kako bi sačuvao i uvećao njegovu vrednost.

Investicione prilike ne prate rast broja institucija

Lukić je ocenio da broj finansijskih institucija u Srbiji raste, ali da investicione prilike još ne prate taj tempo.

Situacija se, međutim, menja, posebno nakon dobijanja investicionog rejtinga, koji je Srbiju učinio vidljivijom domaćim i stranim investitorima.

"Posle investicionog rejtinga dobili smo prve korporativne zelene obveznice, finansijske institucije su izašle na tržište kapitala i uspeli smo da privučemo interesovanje drugih kompanija", rekao je Lukić.

On očekuje da će se kapital sve više usmeravati ka kvalitetnim projektima, posebno u industriji i zelenoj ekonomiji, a ne samo ka pojedinačnim kompanijama.

Kompanije moraju da žele da budu na berzi

Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić ocenio je da je Srbija početkom dvehiljaditih propustila priliku za razvoj tržišta kapitala, kada je na berzi bio veliki broj kompanija.

Prema njegovim rečima, danas je ključno promeniti odnos kompanija prema berzi – da na njoj ne budu zato što moraju, već zato što žele.

"Nedostaje svest kompanija da na berzi ne treba da moraš da budeš, nego da želiš da budeš", rekao je Ostojić.

Kao prvi korak vidi izdavanje korporativnih obveznica, koje kompanijama omogućavaju da prikupe kapital bez odricanja od vlasništva. Kompanije koje su već krenule tim putem, prema njegovim rečima, razmišljaju i o listiranju akcija.

Ostojić smatra da će kompanije sve više biti upućene na tržište kapitala jer bankarski krediti više nisu dovoljni za finansiranje njihovog rasta.

"Budući razvoj moraće da finansiraju i na alternativne načine, a to će ih sigurno usmeriti prema tržištu kapitala", rekao je Ostojić.

Propisi Srbije praktično usklađeni sa pravilima Evropske unije

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković ocenio je da je za dugovečnost kapitala ključno poverenje investitora u tržište i institucije koje ga nadziru.

"Investitori ne treba stalno da razmišljaju o tome da li će njihov novac sačuvati vrednost i da li će njime biti upravljano profesionalno", rekao je Janković.

Kako je naveo, Srbija je u prethodnom periodu radila na izgradnji „infrastrukture poverenja“, odnosno regulatornog okvira koji štiti investitore i kompanije.

Prema njegovim rečima, domaći propisi su sada praktično usklađeni sa evropskim direktivama, a nakon završetka procesa usaglašavanja očekuje se dodatno približavanje pravilima EU.

Janković je istakao da Srbija danas ima razvijene institucije i kapacitete za nadzor tržišta, što je bilo važno i za dobijanje investicionog rejtinga.

"Bez adekvatne regulatorne infrastrukture nema ni investicionog kreditnog rejtinga", zaključio je Janković.

Građani traže više od štednje i nekretnina

Generalna direktorka Vista Rica Stanislava Petković ocenila je da rast investicionih fondova prati veće interesovanje građana za ulaganje i razvoj finansijske pismenosti.

"Sve više građana želi da razume kompleksnije investicione proizvode i mogućnosti koje nude domaća i strana tržišta", rekla je Petković.

Posebno raste interesovanje za alternativne investicione fondove, ali je, kako je istakla, važno da građani razumeju rizike, troškove i razliku između samostalnog ulaganja i profesionalnog upravljanja novcem.

Petković smatra da građani sve više žele da kapital usmere izvan tradicionalne štednje i nekretnina.

"Vidi se da postoji potreba građana da zaista investiraju svoj kapital, a ne samo da ga drže kroz štednju i kupovinu nekretnina", rekla je.

Prilikom izbora fonda, prema njenim rečima, najvažnije je prvo definisati nivo prihvatljivog rizika, period ulaganja, očekivani prinos i potrebe za likvidnošću.

"U skladu sa profilom fonda zavisi u šta će novac biti investiran. Nama je na prvom mestu interes investitora", zaključila je Petković.

Kapital postoji, ali je bankarski kredit još jednostavniji put

Predsednica Izvršnog odbora ALTA banke Una Sikimić ocenila je da Srbija ima regulatorne, institucionalne i tehnološke preduslove za razvoj tržišta kapitala, ali da naredni korak mora biti snažnije uključivanje domaćih kompanija.

"Potrebno je da čujemo snažan i jasan glas izdavalaca i kompanija koje su kandidati za emisije i nastup na tržištu kapitala", rekla je Sikimić.

ALTA banka želi da kroz investiciono i kastodi odeljenje dodatno podrži tržište, uključujući ulaganja u korporativne obveznice.

Ipak, bankarski krediti su kompanijama i dalje jednostavniji i dostupniji zbog brzine i efikasnosti banaka.

Izlazak na tržište kapitala zato zahteva veću transparentnost i profesionalizaciju poslovanja, posebno kada je reč o obveznicama i IPO-u.

"Dug je put pred nama. Preduslove imamo. Kapital postoji u Srbiji, a strani kapital je takođe dostupan", rekla je Sikimić.

Prema njenim rečima, fokus sada treba da bude na velikim i uspešnim domaćim kompanijama koje imaju potencijal da postanu aktivni učesnici tržišta kapitala.

Drugi panel: "Budućnost tržišta kapitala u Srbiji"

Sava Centar bio je mesto susreta ključnih ljudi domaćeg finansijskog i privrednog sektora, okupljenih na drugom panelu konferencije „Kapital u pokretu“ – „The Future of Capital Markets in Serbia“.

U fokusu je bilo pitanje kako Srbija može da pokrene kapital koji danas uglavnom miruje i usmeri ga ka investicijama i novom ekonomskom rastu.

Dok kompanije sve teže mogu da finansiraju velike razvojne projekte oslanjajući se samo na banke, milijarde evra štednje građana i dalje ostaju van investicionih tokova.

Učesnici panela ocenili su da je upravo razvoj tržišta kapitala jedan od ključnih odgovora na ovaj izazov i važan korak ka snažnijoj i modernijoj domaćoj privredi.

O tome kako otvoriti nove izvore finansiranja, privući investitore i aktivirati postojeći kapital govorili su Vladimir Lučić, Ivan Gavanski, Srđan Maletić, Slobodan Đinović i Matthias Predojević.

Lučić: Tržište kapitala donosi novac, ali i finansijsku disciplinu

Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić rekao je da je kompanija izašla na međunarodno tržište kapitala jer domaće banke nisu mogle da obezbede dovoljno sredstava za velike investicione cikluse.

"Tržište Srbije je, sa stanovišta bankarskih kredita, limitirano. Ako želimo da prikupimo velika sredstva, moramo da idemo na tržište kapitala", rekao je Lučić.

Kako je naveo, tržište kapitala omogućava kompanijama pristup velikom broju investitora, ali zauzvrat zahteva veću transparentnost i finansijsku disciplinu.

"Tržište kapitala vam omogućava veliki priliv novca, ali vas istovremeno tera da budete finansijski disciplinovaniji", istakao je Lučić.

Telekom je svoje obveznice listirao na Euronext berzi u Dablinu, a tražnja investitora dostigla je oko 14 milijardi dolara, uz učešće između 300 i 350 institucionalnih investitora.

Lučić smatra da bi i druge velike domaće kompanije, posebno one sa značajnim energetskim projektima, mogle da iskoriste međunarodno tržište kapitala i tako prikupe milijarde evra za razvoj.

"Kompanije moraju da imaju realne projekte za koje su im potrebna sredstva i moraju ozbiljno da se korporativizuju", rekao je Lučić.

On očekuje da će pad kamatnih stopa otvoriti prostor za dodatno refinansiranje obaveza i oslobađanje novčanog toka za nove investicije.

Elixir uložio oko 500 miliona evra za 12 godina

Matthias Predojević predstavio je iskustvo Elixir grupe, prve domaće kompanije koja je izdala korporativnu obveznicu u okviru programa Ministarstva finansija i Svetske banke.

Za projekat vredan između 35 i 40 miliona evra, kompanija je se odlučila za zeleno finansiranje, a velika tražnja pokazala je da na domaćem tržištu postoji interesovanje za kvalitetne korporativne obveznice.

"Potražnja je bila mnogo veća od ponude. Učestvovale su banke, investicioni fondovi, pa čak i fizička lica", rekao je Predojević.

Elixir je tokom poslednjih 12 godina investirao oko 500 miliona evra, a Predojević ovakav model finansiranja preporučuje i drugim kompanijama koje žele da podrže svoj rast.

Govoreći o zelenim obveznicama, istakao je da one nisu rezervisane samo za obnovljive izvore energije. I energetski intenzivne industrije mogu da dobiju zeleno finansiranje ukoliko smanjuju emisije i potrošnju energije.

"I hemija može da bude zelena", poručio je Predojević, ističući da je ulaganje u zelenu tranziciju posebno važno jer Elixir oko 80 odsto proizvodnje plasira na tržište Evropske unije.

Orion telekom razmatra izdavanje korporativnih obveznica

Osnivač i direktor Orion telekoma Slobodan Đinović potvrdio je da kompanija razmatra izdavanje korporativnih obveznica na domaćem tržištu. Orion je nedavno dobio kreditni rejting, a sada definiše obim emisije i projekte koje bi finansirao.

Đinović je istakao da je tržište kapitala ranije pomoglo kompaniji da privuče 22,5 miliona evra kapitala i uvede transparentnije poslovanje i savremenije korporativno upravljanje.

Danas Orion razvija centre podataka i infrastrukturu za veštačku inteligenciju, za šta su potrebna velika ulaganja. Kako je naveo, jedan megavat AI infrastrukture košta oko 150 miliona evra, zbog čega kompaniji više nisu dovoljni tradicionalni izvori finansiranja.

Zato Orion sve više računa na tržište kapitala i diversifikovane izvore finansiranja, uz zadržavanje brzine odlučivanja i izbegavanje preterane birokratizacije.

Investicionim fondovima građani poverili 2,4 milijarde evra

Srđan Maletić ocenio je da su investicioni fondovi najdinamičniji deo finansijskog sistema Srbije, sa ukupnom imovinom većom od 2,4 milijarde evra, dok je Intesa Invest premašio milijardu evra imovine pod upravljanjem.

Ipak, oko 80 odsto novca nalazi se u novčanim fondovima, koji su namenjeni kratkoročnoj likvidnosti, zbog čega Maletić smatra da građane treba podstaći na dugoročnije investiranje.

Kao ključne prepreke izdvojio je nedovoljnu finansijsku pismenost i nedostatak poreskih podsticaja za dugoročna ulaganja. Finansijsko obrazovanje, kako je ocenio, trebalo bi da postane deo školskog sistema.

Maletić je istakao i da fondovi mogu biti važan izvor tražnje za domaćim akcijama i korporativnim obveznicama, ali samo ako tržište ponudi dovoljno kvalitetnih i likvidnih instrumenata. Cilj industrije je da u narednom periodu dostigne tri milijarde evra imovine pod upravljanjem.

Gavanski: Beogradska berza mora da traži kompanije, a ne da ih čeka

Ivan Gavanski ocenio je da Beogradska berza mora aktivnije da traži kompanije kojima je potreban kapital, po uzoru na velike svetske berze. Predložio je formiranje posebnog tima koji bi pronalazio potencijalne emitente u Srbiji i regionu, sa ciljem da Beograd postane regionalni finansijski centar.

Istakao je da Srbija ima kapital, ali da zbog nedostatka domaćih finansijskih instrumenata veliki deo novca odlazi na strana tržišta. Zato je potrebno stvoriti uslove da se kapital kojim upravljaju domaći fondovi u većoj meri vraća u domaću privredu.

Gavanski smatra da berza treba direktno da sarađuje sa kompanijama i pomaže im u izboru odgovarajućeg modela finansiranja, kroz dug ili vlasnički kapital. Kao potencijalni novi instrument naveo je i municipalne obveznice Beograda, Novog Sada i Niša.

Kada je reč o digitalizaciji, ocenio je da blockchain i tokenizacija imaju potencijal, ali da nisu prečica za razvoj tržišta. Ključ ostaje stvaranje većeg broja kvalitetnih kompanija i finansijskih instrumenata koji mogu da privuku investitore.

U završnici panela, učesnici su ocenili da budućnost domaćeg tržišta kapitala zavisi od spremnosti kompanija da se prilagode novim trendovima i izgrade poverenje investitora.

Ivan Gavanski smatra da bi tržište kapitala u narednih pet do sedam godina moglo značajno da oživi, dok je Vladimir Lučić istakao veštačku inteligenciju kao jedan od ključnih faktora koji će određivati vrednost kompanija i njihovu sposobnost da privuku kapital.

Slobodan Đinović poručio je kompanijama da moraju da ulažu u AI, dok je Srđan Maletić naglasio da nema dugoročno uspešne ekonomije bez razvijenog tržišta kapitala.

Matthias Predojević zaključio je da će rast tržišta zavisiti od kvaliteta domaćih kompanija i njihove sposobnosti da rezultatima steknu poverenje investitora.

Treći panel: "Unlocking Dormant Capital"

Kako pokrenuti kapital koji miruje?

Treći panel, "Unlocking Dormant Capital", bio je posvećen jednom od centralnih pitanja čitave konferencije - kako novac koji postoji, ali ostaje pasivan, uključiti u investicione tokove.

Panel je moderirao profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nikola Fabris, a učestvovali su direktor kompanije Ananas E-Commerce Marko Carević, pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović, član Izvršnog odbora ALTA banke Željko Devčić i direktor Raiffeisen Investa Rade Bjelobaba.

Tema je posebno značajna u zemlji u kojoj građani tradicionalno veliki deo raspoloživog novca drže u bankarskoj štednji, gotovini ili nekretninama, dok tržište kapitala i dalje zauzima znatno manji prostor u investicionim navikama.

Popović: Više konkurencije i edukacije za razvoj tržišta kapitala

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović ocenio je da razvoj tržišta kapitala u Srbiji zahteva veću saradnju države, banaka i investicionih fondova, posebno u edukaciji građana.

On je istakao da je Srbija i dalje izrazito bankocentrično tržište, zbog čega banke tržište kapitala ne bi trebalo da posmatraju kao konkurenciju, već kao priliku za razvoj finansijskog sistema.

Popović smatra da investicioni fondovi mogu biti najjednostavniji prvi korak za građane koji žele da počnu da investiraju. Kako je naveo, i ulaganje od 80 do 100 evra mesečno dovoljno je da se građani postepeno upoznaju sa investiranjem i razviju finansijsku pismenost.

Prema njegovim rečima, država je spremna da podrži banke i fondove koji žele da svoje finansijske proizvode listiraju na Beogradskoj berzi, jer je za razvoj tržišta potrebna veća ponuda i konkurencija.

"Potrebno nam je više konkurencije i veća ponuda na tržištu, gde će se učesnici takmičiti i u edukaciji klijenata", poručio je Popović.

Direktor Raiffeisen Investa Rade Bjelobaba ocenio je da su akcije i berzanski indeksi u poslednjih 15 godina ostvarili rast veći od 500 odsto, dok su cene nekretnina u Beogradu porasle između 100 i 150 odsto, u zavisnosti od opštine.

"S jedne strane, rentiranje nekretnine vam donosi prinos od četiri do pet odsto, što je možda i više nego što možete dobiti na kamatama na bankarske depozite", rekao je Bjelobaba.

On je istakao da bankarska štednja nije loša opcija, posebno za kraće periode, ali da građanima treba jasnije predstaviti različite mogućnosti ulaganja.

Bjelobaba je naglasio da finansijske institucije moraju jednostavno i transparentno da objasne klijentima proizvode, troškove i rizike. Važnu ulogu u finansijskoj edukaciji imaju i mediji, koji, kako je ocenio, treba da izveštavaju odgovorno i bez senzacionalizma.

"Mislim da i mediji mogu značajno da doprinesu promociji i edukaciji", kazao je Bjelobaba.

Četvrti panel: "Investing for the Next Generation"

Poslednji panel konferencije, "Investing for the Next Generation", pomerio je fokus sa trenutnog stanja tržišta na dugoročnije pitanje - kako će investirati naredne generacije i kakvu ulogu u tome imaju finansijska pismenost, novi investicioni proizvodi i promena odnosa prema štednji.

Predsednik Uprave Triglav Investments Benjamin Jošar ocenio je da veštačka inteligencija menja način rada kompanija, povećava produktivnost i istovremeno čini ulaganje na tržištu kapitala sve važnijim.

"Veštačka inteligencija će sve više posla obavljati sa nama i umesto nas. Kompanije koje je budu koristile biće produktivnije, a ukoliko kao pojedinci ne budemo investirali na tržištu kapitala, nećemo učestvovati u kreiranju te vrednosti", rekao je Jošar na konferenciji „Kapital u pokretu“.

On je istakao i da građani još nisu dovoljno informisani o mogućnostima investiranja, ali da je to izazov sa kojim se suočava cela Evropa.

"Cela Evropa se suočava sa pitanjem kako podstaći veći broj ljudi da učestvuje na tržištu kapitala kroz periodična i diversifikovana ulaganja. Optimista sam da ćemo biti bolji na ovom području", rekao je Jošar.

Stojanović: Veštačka inteligencija menja programersku profesiju, dok kapital sve više ide ka AI kompanijama

Pomoćnik direktora TS Ventures fonda Mlađan Stojanović ocenio je da veštačka inteligencija već preuzima brojne zadatke programera, ali da njihova profesija neće nestati, već će se transformisati.

"Verovatno će se transformisati potreba za njihovim radom, jer će neko morati da nadgleda stvaranje tih kodova“, rekao je Stojanović na konferenciji „Kapital u pokretu".

On je razvoj veštačke inteligencije uporedio sa industrijskom revolucijom, ističući da nove tehnologije ne ukidaju ljudski rad, već menjaju način na koji se on obavlja.

Stojanović je naveo i da je u AI sektor uloženo više od 400 milijardi dolara kroz venture capital ulaganja, pri čemu oko 90 odsto tog kapitala odlazi kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom.

"Na tržištu je mnogo više novca, ali taj kapital ide u jako mali broj kompanija", ocenio je Stojanović.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.