Govoreći o mogućoj prodaji Naftne industrije Srbije, ministarka je u Jutarnjem programu RTS-a istakla da se intenzivno radi na pronalaženju održivog rešenja.
"Svakodnevno radimo na pronalaženju održivog rešenja", rekla je Dubravka Đedović Handanović.
Ona je ocenila da se energetski sektor Srbije nalazi pred značajnim promenama i da država u narednoj deceniji planira velika ulaganja u proizvodnju električne energije, gasnu infrastrukturu, naftni sektor, ali i razvoj nuklearnog programa.
Nova era energetike
Ministarka je naglasila da je povećanje proizvodnih kapaciteta jedan od ključnih prioriteta.
"Nastupa era električne energije i ono što moramo da uradimo jeste da povećamo naše proizvodne kapacitete", istakla je ona.
Plan države predviđa izgradnju novih gasnih elektrana, kao i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije.
"Očekujem da prva bude završena gasna elektrana u Nišu koju ćemo raditi u saradnji sa kompanijom iz Azerbejdžana", rekla je ministarka.
Istovremeno, država planira dodatna ulaganja u solarne elektrane i vetroparkove, a važnu ulogu u tom procesu imaće Elektroprivreda Srbije (EPS).
Prema projekcijama, do 2030. godine Srbija bi mogla da dobije oko 1.500 megavata novih energetskih kapaciteta u državnom vlasništvu.
"To je otprilike oko 20 odsto trenutnih kapaciteta koje već imamo", naglasila je ministarka.
Projekti koji menjaju energetsku sliku
Jedan od najvažnijih projekata u narednom periodu jeste izgradnja Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da omogući veći udeo obnovljivih izvora energije u elektroenergetskom sistemu Srbije.
Ministarka je navela da je reč o složenom projektu koji zahteva brojne procedure i dozvole.
Pripremni radovi, poput izgradnje pristupnih puteva i izmeštanja infrastrukture, mogli bi da počnu već ove godine, dok se građevinska dozvola očekuje do kraja godine. Ukoliko finansiranje bude odobreno, početak izgradnje mogao bi da usledi 2027. godine.
Nuklearna energija kao dugoročno rešenje
Đedović Handanović je istakla da Srbija mora da vodi računa i o obavezama prema Evropskoj uniji kada je reč o smanjenju emisija ugljen-dioksida.
"Imamo problem takozvanih karbon taksa - poreza na emisije ugljen-dioksida", rekla je ministarka.
Dodala je da je najveći emiter ugljen-dioksida Elektroprivreda Srbije zbog oslanjanja na termoelektrane na ugalj.
"Naše termoelektrane su i dalje veoma važne jer obezbeđuju baznu energiju", naglasila je Dubravka Đedović Handanović.
"Obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca ne mogu sami da obezbede stabilnost sistema."
"Baznu energiju možemo da zamenimo kroz gasne ili nuklearne elektrane", rekla je ona.
Zbog toga Srbija razmatra razvoj nuklearnog programa, a prema planovima države očekuje se da bi izgradnja prve nuklearne elektrane mogla da počne do 2035. godine.
U pripremi tog projekta država sarađuje sa francuskom kompanijom EDF, jednom od najvećih elektroenergetskih kompanija u Evropi.
"Francuska elektroprivreda može da nam pomogne svojim iskustvom i znanjem", rekla je ministarka.
Novi gasovodi i skladišta
Pored proizvodnje električne energije, planirana su i velika ulaganja u gasnu infrastrukturu i gasifikaciju zemlje.
Gasifikacija bi, prema planovima, trebalo da obuhvati delove istočne i zapadne Srbije, uključujući Paraćin, Negotin i Zlatibor.
Ministarka je navela da se paralelno radi na proširenju skladišta gasa Banatski dvor, čiji bi kapacitet trebalo da bude povećan na oko 750 miliona kubnih metara.
Država planira i izgradnju novog skladišta gasa Tilva, čime bi se dodatno povećala sigurnost snabdevanja.
Važan infrastrukturni projekat predstavlja i novi naftovod između Srbije i Mađarske.
"Naftovod na našoj teritoriji prostiraće se od Novog Sada do granice sa Mađarskom", navela je ministarka Đedović Handanović.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)