SRBIJA OBILUJE VREDNIM RUDAMA Zlata najviše ima u Boru, bogati smo srebrom i drugim vrednim mineralima zbog čega se istraživanja vrše na više od 200 lokacija

BizPortal/Blic | 09:03 | 29.07.22 Biz info

Stručnjaci ocenjuju da bi rudarstvo u narednom periodu moglo biti budućnost naše privrede.

Pixabay.org

Zlato je oduvek imalo važnu ulogu u državnom sistemu, a njegova vrednost na berzi u poslednjih meseci je naročito porosla, što je rezultat povećane tražnje. U Srbiji se eksploatacija ovog metala vrši na nekoliko lokacija a najviše ga ima u Boru. Potraga za zlatom na našim prostorima sve je više interesantna stranim kompanijama a to pokazuje i podatak da je Western Tethyan Resources (WTR), koja je 75 odsto u vlasništvu britanske firme Ariana Resources, dobila je još jednu licencu za traženje zlata na području opštine Podujevo.

WTR ima još tri licence za traženje zlata u pokrajini, za koje čeka konačno odobrenje Nezavisne komisije za rudnike i minerale. Nova dozvola odnosi se na selo Hrtica, u opštini Podujevo, i pokriva 58 kvadratnih kilometara. WTR sada ima 297 kvadratnih kilometara zemljišta pod licencom na KiM i dodatni 161 kvadratni kilometar na kojem su počeli radovi.

Nemamo novca da sami kopamo zlato

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, kaže da je najveći proizvođač metala u Srbiji sistem RTB Bor koji proizvodi metal bakar, nakon čije se prerade dobija zlato, srebro i određena količina platine. U ležištu bakra i zlata Čukaru Peki koje se nalazi pet kilometara južno od Bora procenjena količina rude u gornjoj zoni ležišta iznosi 46,1 miliona tona, sa sadržajem bakra u rudi od 2,71 odsto i zlata od 1,7 grama po toni. Mijatović navodi da zlato dobijeno iz Bora, Zijin najpre nudi Narodnoj banci Srbije na otkup, pa tek nakon toga se to zlato ponudi na tržištu.

Pored rudnika u Boru u Srbiji su trenutno aktivni i drugi rudnici gde se vrši eksploatacija metala čiji su finalni koncentrati olova i koncentrati cinka, tvrdi Mijatović. U okviru tih koncentrata pojavlju se velike količine srebra a u nekima i zlata a svi koncentrati se prerađuju u metal izvan granica Srbije, jer kapaciteti za preradu kod nas ne postoje.

Rudnik Veliki Majdan kod Ljubovije, sadrži olovo cink sa dosta sadržaja srebra u rudi i njihov krajnji proizvod su dva koncentrata olova i cinka, koji se prodaju u inostranstvu.
Rudnik i flotacija Rudnik kod Gornjeg Milanovca, gde se vrši eksploatacija i prerada rude bakra, cinka, olova i srebra.
Rudnik Grot na planini Besna Kobila, koji ima dva proizvoda a to su koncentrati olova i cinka sa dosta srebra. Prema nekim podacima, u tim koncentratima imaju i određene količine zlata.
Rudnik Lece u Medveđi, rudnik olova i cinka ali karakteristično je da ima visoke koncentracije zlata i srebra u svojim definitivnim proizvodima.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, dodaje da pored navedenih rudnika, aktivna su dva rudnika na severu Kosmeta, koji rade u sastavu Trepče, Crnać i Koperići, čijom preradom rude takođe se dobijaju koncentrati olova i cinka.

Imajući u vidu broj nalazišta, obilje ruda, čak 50 vrsta, i činjenicu da se u Srbiji trenutno na više od 200 lokacija istražuju mineralne sirovine, stručnjaci ocenjuju da bi rudarstvo u Srbiji u narednim godinama moglo da bude glavni adut naše privrede. Prema nekim procenama, Srbija obiiluje velikim brojem ruda metala i nemetala, a među najzastupljenijima je eksploatacija bakra i zlata, olova, cinka, gvožđa, hroma, mangana, molibdena, kobalta, kadmijuma, antimona.

Mijatović kaže da bi upravo od rudnika Čukaru Peki moglo da se očekuje veća količina zlata u narednom periodu.

– Od rudnika „Čukaru Peki“ sa punom proizvodnjom, tu bi trebalo očekivati veću proizvodnju zlata, zato što je ta ruda znatno bogatija od one koja se prerađuje iz strarog Bora. Ovaj rudnik je krenuo sa proizvodnjom prošle godine, i nemamo podatke koliku su proizvodnju dostigli do danas, ali treba imati na umu da se ta puna proizvodnja skoro nikada ne postigne u prvoj godini – kaže Mijatović.

Trenutno je više od 200 lokacija na kojima se istražuju mineralne sirovine, plus mesta koja su već u eksploataciji. Najbogatiji smo bakrom, olovom, cinkom, kao i ugljem, najviše lignitom. Od nemetaličnih sirovina, tu je glina, kao i tehničko-građevinski kamen za puteve. Većinu nalazišta otkrili srpski geolozi (osim litijuma), a strane kompanije koje su sada prisutne u Srbiji potvrdile su te podatke i proširile istraživanja dodatnim investicijama.

Prema mišljenju struke postojeća ležišta imaju potencijal za bar još 15-20 godina eksploatacije, iako je u geologiji to relativno mali period. U ovoj oblasti kompanije obično računaju na bar 50 godina, jer ulažu velika sredstva u istraživanja.