SNABDEVANJE ENERGIJOM U VREMENIMA KRIZNIM Globalni energetski izazovi i Srbija – kako smo izbegli nestašice gorivom

BizPortal/V. Popović | 15:46 | 12.10.22 Biz info

Nije nam bilo lako na trnovitom putu nafte, ali smo očuvali snabdevenost tržišta energentima.

Shutterstok

Prema jučerašnjem saopštenju francuske vlade, druga ekonomija u evrozoni se bori da izađe na kraj ozbiljnim nestašicama naftnih derivata izazvanih višenedeljnim štrajkom radnika u naftnim postrojenjima, usled kojeg su trećina benzinskih pumpi u zemlji ostale bez goriva. Obustavom rada zaposlenih u rafinerijama širom zemlje je izvršen pritisak na državu, jer je galopirajuća inflacija otežava život običnog čoveka zbog sve većih troškova života i skupljih računa koje građani moraju da plaćaju.

Zbog novonastale energetske krize u zemlji koja je produbila već složenu ekonomsku situaciju učinila još ozbiljnijom, premijerka Elizabet Born održala je u ponedeljak krizni sastanak, kako bi sa vladom dogovorila startegiju borbe protiv nestašice goriva. I dok se u Francuskoj vodi bitka za dogovor oko normalizacije snabdevanja tržišta energentima i traže načini da se prekinu blokade, u malenoj Srbiji na sred brdovitog Balkana, benzina na pumpama ima dovoljno. Doduše, po manje-više stabilnim cenama pod kontrolom države. I to bez količinskih ograničenja, prilikom prodaje. Bilo je nekih sporadičnih nestašica tokom marta meseca, izazvane panikom pojedinih građana koji su želeli da se obezbede na vreme, za ne daj bože.

Od početka specijalne operacije u Ukrajini krajem februara i nezapamćene globalne privredne i energetske krize u novijoj istoriji, koje je ovaj sukob prouzrokovao, naša zemlja se uspešno bori da održi politiku redovnog snabdevanja tržišta naftom i naftnim derivatima. Uprkos brojnim preprekama i ograničenjima koje sobom nosi status neutralnog posmatrača u najnovijem odmeravanju snaga vojno-ekonomskih svetskih velesila.

Izazovi su se ređali, ipak, Srbija se borila da ne dođe do nestašica

Gotovo istovremeno kada je započeo sukob na krajnjem istoku Evrope krenule su i gužve na benzinskim pumpama u Srbiji. Svi se sećamo kako je to bilo devedesetih godina tokom ratnih dejstava na prostoru bivše nam države. Nestašice, redovi, sankcije, rekordna inflacija… Ko se jednom opekao – i u jogurt duva. Isti strahovi kao i mogućnost naftne i gasne krize zbog ratnog sukoba u Ukrajini ponovo je doveo do redova za benzin. Vlada je apelovala da se ne prave gužve ni bespotrebne zalihe energentima jer nema krize jer ih ima dovoljno na tržištu.

Strepnja zbog vesti koje su se smenjivale učinile su svoje. Informacije su pristizale jedna za drugom na društvenim mrežama o tome da su neki trgovci gorivom ograničili količine prilikom točenja. Naftne kompanije su kontinuirano smirivale dovoljno napetu atmosferu i pokušavale da umire javnost saopštenjima da neće uvoditi ograničenja pri prodaji naftnih derivata. Oglasio se i predsednik Vučić tada, posredstvom svog Instagram naloga i tom prilikom je pozvao građane da ne nasedaju na provokacije i ne proveravaju skloništa. Vlada je, takođe, tih dana pokušavala da ubedi građane da nema potrebe za redovima i pravljenjem zaliha jer apsolutno nema nikakvog problema sa snabdevanjem naftnim derivatima. Kako bi uvela red na tržištu i prevenirala nestašice 10. februara je donela Uredbu o ograničenju maloprodajnih cena naftnih derivata koja će trajati 30 dana, čija će primena kasnije biti produžena do 30. juna. Ovim aktom država je zabranila i da se ograničava količina sipanja goriva, a privredni subjekti koji se bavi prometovanjem goriva ne smeju ga isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci. U suprotnom, prema ovoj uredbi platiće novčanu kaznu u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, a uz novčanu kaznu može se izreći i mera zabrane rada u trajanju od 6 meseci do godinu dana.

Sukob ne jenjava, sankcije sve žešće, ali ih preživljavamo

Prolaze meseci, ratni sukob ne jenjava, štaviše, rasplamsava se. Globalni ekonomski i energetski potresi su sve žešći. Nafta obara cenovne rekorde na svetskom tržištu. Tokom marta meseca beležila je rast šest dana uzastopno, pa je barel brent nafte iznosio rekordnih 130 dolara. To se reflektuje na sve zemlje, pa i na Srbiju. Međunarodna zajednica u svojoj nemoći da zaustavi rat i iznađe kompromis za zavađene strane, preko kojeg će podmiriti i svoje interese, počinje da vrši pritisak na Rusiju, uvodeći joj jedan za drugim, pakete finansijskih i energetskih ograničenja.

S obzirom da je većinski vlasnik našeg najvećeg prerađivača i proizvođača nafte Naftne industrije Srbije, ćerka firma ruskog naftnog giganta Gasproma, a kako Srbija bezmalo petinu svojih potreba za sirovom naftom podmiruje iz ruskih izvora, potencijalni embargo na uvoz ruskog “crnog zlata“ bi imao ekonomskog uticaja i na našu zemlju. Evropska unija (EU) aprila meseca uvodi Moskvi peti paket sankcija i bilo je najava iz Hrvatske da će se one odraziti na snabdevanje Srbije ruskom naftom preko Janafa, i to tako što će nam “zavrnuti slavinu“ i prekinuti distribuciju od 15. maja. Podsetimo, JANAF (Jadranski naftovod) se nalazi u Omišlju, na ostrvu Krk, u Hrvatskoj. Preko ove energetske infrastrukture u našu zemlju se doprema nafta još iz vremena zajedničke države, direktno do rafinerija NIS-a u Pančevu u čijim postrojenjima se dalje prerađuje i pušta u promet. Bilo je reči da će nam Hrvatska od 15. maja ove godine prekinuti dopremanje energenta ruskog porekla preko ovog naftovoda i na taj način ispoštovati embargo, a srpskom tržištu uskratiti 16 odsto domaćih potreba koje smo uvozili iz Rusije. Srećom, EU odlučuje da nas poštedi embarga zarad energetske stabilnosti regiona i da naša zemlja bude izuzeta iz ovih ograničenja. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je tada izjavila da je Srbija izuzeta iz petog paketa sankcija dvadesetsedmorice prema Rusiji, što znači da će snabdevanje domaćeg tržišta naftom preko Jadranskog naftovoda (JANAF) biti nastavljeno i posle 15. maja. Međutim, šta dalje? Da li će NIS i dalje kao kompanija u većinskom ruskom vlasništvu i nadalje biti pošteđen rampe na ruske energente? Naša država bi bila na priličnom finansijskom gubitku ukoliko nekim narednim embargo budemo obuhvaćeni. Koliko bi nas to koštalo izračunao je predsednik Vučić gostujući 6. juna na RTS-u kojom prilikom je rekao da je na ruskoj nafti nama, to jest građanima Srbije je iz džepa uzeto 600 miliona dolara godišnje, zbog sankcija Rusiji i naglasio da je zbog krize u svetu, u Srbiji defakto uvedeno vanredno stanje.

Neka što je najniža cena u regionu, samo neka je bude

Često ćemo čuti naše zvaničnike kako nas podsećaju da je cena nafte u našoj zemlji među najnižim u okruženju, međutim važnija od te tvrdnje je održivost redovnog snabdevanja energentima i da “crnog zlata“ imamo dovoljno da podmiri domaće potrebe dok ne prođu turbulentna vremena. Redova na pumpama nema kao ni nestašica, ali je neizvesno šta će se dešavati kad počne primena šestog paketa sankcija Evropske unije prema Rusiji. Rok za njihovu primenu je bio početak novembra ove godine, kada je o sirovoj nafti reč. One predviđaju da Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, više ne doprema rusku sirovu naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF), jer se zabranjuje distribucija preko bilo koje luke, morskim putem. Kroz Jadranski naftovod je Srbiji godišnje isporučivano 3,2 miliona tona sirove nafte i to je bio najvredniji ugovor tog naftovoda. Sve su prilike da ovoga puta Srbija neće biti derogirana iz embarga kao ni Zapadni Balkan.

– Imamo strateški problem, jer moramo da pronađemo zamenu za rusku naftu. Nafta može da dođe preko Jadranskog naftovoda, a pojedini koji snabdevaju naftom iz Kirkuka počeli su da ucenjuju zato što je Gasprom većinski vlasnik NIS-a i kažu da neće da sarađuju sa Rusima, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potvrdio da su dve velike kompanije prestale da uvoze u Srbiju dizel i benzin jer im se ne isplati i da je sve palo na NIS, čija Rafinerija u Pančevu radi sa 100 odsto kapaciteta.

Izuzeće od sankcija je direktna finansijska šteta Srbiji

Zemlje članice EU ranije su odlučile o zabrani uvoza ruske nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF), kojim je u Srbiju iz Rusije godišnje stizalo u proseku od 16 do 20 procenata ovog energenta. Odluka je najavljena još u maju, ali je novi momenat to što su se, uprkos tome što je predlog Evropske komisije predviđao izuzetak od kojeg bi profitirala Srbija, Hrvatska i još nekoliko država članica pobrinule da taj deo predloga ne prođe jer je zaključeno da za njega nema opravdanja, javlja hrvatski Večernji list.

Premijerka Ana Brnabić u gostovanju na je rekla na Tv Happy da to što je Brisel iz paketa sankcija izuzeo neke članice Unije, kao što je Bugarska, ili Mađarska, zato što kažu da će ih to ekonomski pogoditi, ali da na eksplicitan zahtev Hrvatske ne izuzmu Srbiju, time čine direktnu finansijsku štetu Srbiji, svim građanima i privredi, kojima izbijaju iz džepa stotine i stotine miliona evra.

Neće biti problema u snabdevanju

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović smatra da neće biti problema u snabdevanju i naglasila da je od ranije poznato da posle 1. novemba ove godine neće biti moguće snabdevanje ruskom naftom i da će se domaća rafinerija i naftne kompanije, nakon tog datuma, snabdevati sa slobodnog tržišta. Ona je rekla da će tržište biti snabdeveno i da neće biti problema u isporuci goriva. Mihajlović nije želela da komnetariše direktno napise u medijima da je Hrvatska uz još neke zemlje članice EU navodno sprečila da osmim paketom sankcija bude izuzeta iz zabrane uvoza nafte iz Ruske Federacije.

– Priča o tome da od 1. novembra Srbija neće moći da uvozi rusku naftu nije od juče, mi smo to odjednom videli u medijima kao da se pojavilo juče. Već u maju je postojala jasna najava i jasan znak da će ovakva da će ovim paketom sankcija Srbija biti u nemogućnosti da uvozi rusku naftu. Tada smo već rekli da je Srbija uvozila malo ruske, malo neruske nafte, jednim delom imala srpsku naftu, oko 20 odsto, a u tim rasponima bilo i do 50, pa nekad 30 odsto ruske, sve je zavisilo od cene nafte – rekla je Mihajlović.

Iz sankcija su izuzete zemlje članice EU

Mihajlović je naglasila da je onog trenutka kada je krenuo rat u Ukrajini, ruska nafta imala nižu cenu, pa da je i Naftna industrija Srbije je onda uvozila više ruske, a manje neruske. Naftna industrija Srbije se već mescima priprema na to. Dakle, uvoziće samo nerusku naftu, dakle 80 odsto, a 20 odsto će činiti srpska Velebit nafta, koja je jedna od najkvalitetnijih nafti inače. Da li je neko onemogućavao ili ne, mi nismo računali na to, dakle mi smo računali da od prvog novembra nemamo mogućnost uvoza ruske nafte i naš zadatak je bio da se za to spremimo.

Šestim paketom sankcija neke zemlje su pošteđene istih, ali ne i Srbija. Izuzete su države članice EU koje se ruskom naftom snabdevaju naftovodom. Na primer, Mađarska i Slovačka mogu da nastave sa snabdevanjem ruskom naftom naftovodom, ali ubrzo više neće moći da prodaju tako dobijene derivate. Među izuzecima je i Bugarska. Ministarstvo energetike Srbije ranije je najavilo da će raditi na povećanju zaliha kako bi država bila otpornija na promene na tržištu.

Da li ćemo kupovati “crno zlato“ od Saudijaca?

Ministarka Mihajlović je istakla da će se u vezi najava o uvozu nafte iz Saudijske Arabije videti kako će ići pregovori o tome.Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte dobavljali smo iz Iraka iz Kazahstana. Najveći deo nafte Srbija uvozi iz Iraka, oko 45 odsto ukupne kočiline uvoza. Iz Kazahstana nam pristiže 10 procenata i iz Norveške oko 1 odsto.

Iz Rusije tankerima stiže oko 15 posto domaćih potreba, a sa naših naftonosnih polja proizvodimo dovoljno nafte da zadovoljimo ostalih 23 odsto potreba.

Put nafte do rafinerije u Pančevu

NIS je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njefta, ćerke firme natnog diva Gasproma.

Sva sirova nafta koju Srbija uvozi dolazi tankerima do Omišlja na Krku i otuda se preko Jadranskog naftovoda transportuje za Srbiju, preko Dunava. Doprema se nafta u Novi Sad i potom transportuje do rafinerije u Pančevu, gde se dalje prerađuje. Jadranski naftovod (JANAF) sa sedištem u Zagrebu je 29. marta saopštio da uredba Evropske unije doneta 15. marta utiče na ugovor koji je JANAF zaključio sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), a koji važi do decembra 2022.