SJAJNE VESTI ZA ŽITELJE BEOGRADA Sa deponije u Vinči će stizati struja, grejanje i čistiji vazduh

BizPortal/Kurir | 12:25 | 23.06.22 Biz info

Elektrana koja se pravi na prestoničkom odlagalištu smeća je u završnoj fazi, a kada bude puštena u rad, otpad će postati resurs u proizvodnji energije prvi put u Srbiji.

Youtube/Printscreen

Pored toplotne energije koja će se dobijati sagorevanjem smeća sa deponije Vinča, elektrana za otpad na ovoj lokaciji će proizvoditi struju za pet odsto Beograđana, ali i smanjiti efekat staklene bašte jer će se izbeći emitovanje 250.000 tona ugljen-dioksida godišnje, čime će i vazduh Beograđanima biti čistiji.

Radovi su počeli u oktobru 2019.

Naime, iz kompanije Beo čista energija, u čijoj nadležnosti je deponija u Vinči, su objasnili ceo proces sagorevanja smeća, ali i kakvu će korist Beograđani imati od đubreta koje se tamo nalazi.

– Radovi su počeli u oktobru 2019. i energana na otpad je u završnoj fazi izgradnje – na oko 85 odsto završenosti radova. U toku je faza kompleksnih testiranja 76 različitih tehnoloških sistema.

Kada postrojenje bude pušteno u rad, funkcionisaće poput bilo kog od 499 ovakvih postrojenja u Evropi u kojima se tretira oko 99 miliona tona otpada godišnje, termički će tretirati 43,6 tona otpada po času, odnosno 340.000 tona godišnje i proizvoditi 30 megavata električne i 56 megavata toplotne energije iz obnovljivih izvora umesto sve skupljih fosilnih goriva – ističu iz Beo čiste energije.

Energana će proizvoditi 5 odsto električne i 8 procenata toplotne energije

Preciziraju da na deponiju u Vinči u proseku stigne 1.500 tona komunalnog otpada dnevno, što je oko 540.000 tona godišnje, tako da će se nakon puštanja energane u rad na sanitarne deponije odlagati znatno manje komunalnog otpada – oko 200.000 tona godišnje, što će značajno smanjiti emisije gasova staklene bašte.

Procenjuje se da će energana na otpad snabdevati električnom i toplotnom energijom Beograđane. 5 odsto električnom energijom i 8 procenata toplotnom energijom, navode iz Beo čiste energije.

Takođe, ističu da elektrana na otpad poseduje i sistem za prečišćavanje dimnih gasova, kao i postrojenje za preradu šljake i pepela sa dna insineratora i postrojenje za preradu ostataka nakon prečišćavanja dimnih gasova (APCR).

Elektrana na otpad smanjuje emisije metana (gasa sa efektom staklene bašte koji ima 25 puta veći uticaj od ugljen-dioksida), što je zapravo jedan od najvažnijih doprinosa obuzdavanju klimatskih promena, navode uz procenu da će se realizacijom projekta izbeći emisija 250.000 tona ugljen-dioksida, godišnje.

Objašnjavaju i da je pretvaranje otpada u energiju higijenski metod tretmana otpada, koji smanjuje njegovu zapreminu za oko 90 odsto, a ceo postupak izgledaće ovako:

– Kada postrojenje bude počelo sa radom, čvrsti komunalni otpad će se nakon prijema usmeravati do prijemne hale, gde će se otpad istovarati u bunker u kojem će se pomoću krana grabilicom zahvatati otpad i stavljati u dozirni levak i dalje na Martin rešetku.

Martin rešetka je horizontalna, nagnuta pod uglom od 24 stepena i sastoji se od stacionarnih i pokretnih rešetnica, raspoređenih u naizmeničnom nizu. Kontinualno pomeranje rešetke napred-nazad obezbeđuje ujednačeno oslobađanje toplote i sagorevanja otpada.

Kotao za rekuperaciju toplote i parna turbina sa generatorom omogućavaju proizvodnju električne i toplotne energije, a pomoću sistema za prečišćavanje dimnih gasova koncentracija štetnih emisija se kontroliše prema graničnim vrednostima Direktive o industrijskim emisijama 2010/75/EU – objasnili su iz Beo čiste energije.

Savremeni sistem

Investicija od 370 miliona evra

Projekat javno-privatnog partnerstva (JPP), koji Grad Beograd sa Beo čistom energijom sprovodi u cilju uspostavljanje savremenog sistema upravljanja otpadom u Beogradu obuhvata zatvaranje i rekultivaciju nesanitarne deponije u Vinči koja je bila u upotrebi od 1977. do avgusta prošle godine, zatim izgradnju nove sanitarne deponije na kojoj se primenjuju sve savremene mere upravljanja otpadom, postrojenja za preradu građevinskog otpada i prečišćavanje otpadnih voda i postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada i deponijskog gasa uz izgradnju prateće infrastrukture.

Ukupna vrednost investicije iznosi oko 370 miliona evra. Osnivači Beo čiste energije (francuska kompanija Veolia, japanska korporacija Itochu i panevropski fond Marguerite) investirali su 80 miliona evra, dok se 290 miliona evra obezbeđuje kreditiranjem međunarodnih finansijskih organizacija IFC, EBRD, OeED.