PEKARSKA INDUSTRIJA MEĐU NAJUGROŽENIJIMA Trgovci dobro zarađuju u krizi, a proizvodnja hleba je sve skuplja

BizPortal/Danijela Stefanović | 13:10 | 10.05.22 Biz info

Nije sve onako kako izgleda.

Shutterstock

Danas je istekla šestomesečna uredba o ograničenju cene hleba od brašna tipa 500, poznatijeg kao „Sava“. Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Uroš Kandić, rekao je da će uredba o kontrolisanim cenama biti produžena za još tri meseca, s tim što će nova cena ovog hleba od srede umesto sadašnjih 46 iznositi 49 dinara.

Formiranje maksimalne maloprodajne cene hleba „Sava” uredbom još u novembru mesecu, bila je korektna odluka i za građane i za pekare, s obzirom na kretanje cene pšenice na svetskim berzama. Do povećanja cena hleba došlo je nakon poskupljenja ulaznih imputa za proizvodnju, tako da je ova odluka zapravo mali ustupak proizvođačima koji sada imaju mnogo veće troškove nego pre šest meseci. Međutim, to je samo delić problema sa kojima se susreće ova, po Srbiju jedna od ključnih industrija.

Ucenjivanje maržama i lagerovanje robe

Zoran Pralica, predsednik poslovnog udruženja Unije pekara Srbije, rekao je za Bizportal da je pekarska industrija izvukla deblji kraj u aktuelnoj krizi.

– Nalazimo se u zadnjem lancu. Bez proizvodnje ne bi bilo hleba, a najviše smo nastradali od svih. Ovaj propust (razmena robe između trgovine i industrije) mora da se reši – izjavio je Pralica.

Srž problema, tvrdi naš sagovornik, zapravo se nalazi u trgovinama, naravno ne u svim. Neke su povlačile robu sa rafova, čekajući da se ukime uredba o ograničenju cena hleba, pa da probaju da zarade više. Osim toga, još jedan način za zaradu trgovaca su i marže, koje se kreću od 3o do 100 odsto. Sve u svemu, Pralica smatra da trenutna kriza trgovcima ide na ruku.

– Trgovine jako dobro prate marže hleba, ukoliko primete da negde mogu da se ugrade više, oni to i rade, pa traže od nas da uplatimo razliku od 20 do 30 odsto. Oni sada prolaze bolje nego ikada, ogromna je razlika u cenama i zarađuju mnogo – kaže Zoran.

Pralica smatra da nije u redu da trgovci „kupe kajmak” u ovim vremenima i da gledaju samo svoju zaradu.

youtube.com/
Vikendica Santos/printscreen

Ono što je najviše zabrinulo potrošače jeste nestašica brašna. U medijima se pojavljuju slike praznih rafova, što zapravo ne govori o pravom stanju u prodavnicama. Trgovinski lanci su mislili da uredba o ograničenim cenama osnovnih životnih namirnica neće biti produžena, pa su neki među njima povlačili brašno u magacine.

– Postoji kontrola magacina, tako da oni više nemaju prostora za nelegalnim gomilanjem. To je sve bio jedan pokušaj. Ne kažem da su sve trgovinske kuće radile po tom principu, ali pojedine jesu. Ali ništa od toga – dodao je Pralica.

Dalji rast cena

S obzirom na događanja u svetu, očekuje se dalji rast cena. Trik u rukavu bi sada mogla da ima država, i to tako što bi odredila subvencije za pekare, za prvu pomoć.

– Prvo šta ćemo da sačekamo je žetva. Nakon nje možemo da govorimo o daljim cenama, za sada se ništa neće menjati naredna tri meseca – kaže Zoran.

Raspon cena u Srbiji takođe zavisi najviše od cena na svetskom tržištu, koje je poprilično uzdrmano nakon krize na istoku. Rusija i Ukrajina proizvode jednu trećinu pšenice u svetu, tako da će cena njihovog izvoza zavisti od raspona cena i na našem tržištu.

I Ima još mnogo stvari koje se tiču cene hleba. Jer, za hleb nije dovoljna samo pšenica, i njena cena, nego i ostalih sastojaka, a jedan od glavnih je kvasac, koji je neophodan u proizvodnji, a postao je veoma skup.

– Cena kvasca skočila je između 30 i 70 odsto, o tome se malo priča – rekao nam je Zoran Pralica i dodaje – Svi zaboravljamo da hleb treba i spakovati. Cene plastike takođe nisu pošteđene, a mi moramo dati upakovan proizvod, što takođe otežava opstanak naše industrije.

Ono od čega cela proizvodnja zavisi jeste struja, a nakon skoro najavljenog poskupljenja struje, sigurno će je pratiti i poskuljenje hleba. Pored zabrinutosti o poskupljenju struje, tu je i briga o konstantnoj promeni cena energenata koji su takođe glavno sredstvo proizvodnje.

– Za sada je sve neizvesno, ne bih da prognoziram mnogo, zato smo i stavili ograničenje cene hleba „Sava”, kako bismo zaštitili i pekare i građane – zaključio je Pralica, uz napomenu da se cene mogu korigovati i na mesečnom nivou, u zavisnosti od globalnog kretanja cena.