SAMO DA NE BUDE SUŠA I OLUJA Kupina rodila kao nikada do sada, čeka se dogovor oko cene

BizPortal/Agroklub | 14:40 | 14.07.22 Biz info

Procenjuje se da je pod kupinom zasađeno od 800 do 900 hektara u valjevskom kraju.

pixabay.com/pixel2013

Kupina je dobro rodila i uskoro će u nižim predelima valjevskog kraja početi da stižu prvi plodovi. Iako proizvođači očekuju dobru cenu, prve informacije od otkupljivača i hladnjačara nisu ohrabrujuće. Iz sela Krčmar na obroncima Maljena, porodica Ignjatović gaji kupinu na 10 ari, a ove godine rod je kao nikada do sada.

– Ako grad ne pomlati imaćemo dobar rod. Ne gajimo kupinu na velikoj površini jer ne možemo da obrađujemo žena i ja sami, a i za ovo dođu deca da nam pomognu – priča Borivoje Ignjatović.

– Već sada su grozdovi ogromni i teški. Možda će prvi plodovi biti i malo sitniji, ali ako se bude na vreme bralo, malo će se prorediti, pa će oni sledeći plodovi što stignu biti i krupniji. Prošle godine je bila loša cena, ali se ove godine očekuje da bude mnogo bolje – dodaje.

Koju cenu očekuju proizvođači, a šta nude otkupljivači

Prve informacije su da će otkupna cena biti 120 dinara, ali da će vremenom dostići 200 dinara.

– Svaka cena koja bude od 300 dinara pa na više dobra je za nas proizvođače. Dobro je rodilo i jedino nas može poremetiti ako bude suše ili nekog nevremena. Nadamo se samo da neće biti grada ili oluja da ne polomi grane. Ovako kako je sad, sa ove naše parcele trebalo bi da bude oko jedne tone ploda.

Ova porodica nemaju nameru da proširuju zasad kupine iako godina obećava, a svi prirodni preduslovi za gajenje ove voćne vrste postoje.

– Nećemo podizati nove zasade, ne možemo, ostarilo se. Žena i ja ovo možemo održavati, a deca ako budu htela da zasade još, mi ćemo im pomoći koliko budemo mogli – kaže naš sagovornik.

Dobar prinos samo sa đubrenjem

Iako stručnjaci savetuju da se koriste agrotehničke mere kako bi se dobio dobar rod, Ignjatović kaže da je jedino đubrio svoj kupinjak.

– Sada do berbe mi ostaje samo da pokosim travu. Đubrio sam stajnjakom i veštačkim đubrivom, ne prskam ni sa čim i hoću da imam zdravu hranu zbog dece. Hoću da kada berem, da to mogu da jedu i moja, ali i druga deca. Ima ponekad nekih bubica, napadnu, ali ja to neću da prskam, šta ostane, ja sam zadovoljan. Jedino prskanje je u jesen zbog pukotina kore, u proleće, ako mi vreme dozvoli, ako ne, nikom ništa. I opet imam ovako dobar rod.

I malina i kupina traže posebne uslove za gajenje

Pored kupine, Ignjatovići gaje i malinu, a parcele na kojima su podignuti zasadi se nalaze na oko 600 metara nadmorske visine.

– Možda i to što se nalazimo na toj nadmorskoj visini ima uticaja. Neće ni malina ni kupina gde ima mnogo rose, da ne peče mnogo sunce. Od sorti gajim čačanku koja mnogo dobro rađa i imam dva reda loh nesa koji daje nešto manje roda – kaže Ignjatović i dodaje da kada dođu otkupljivači, uzimaju sve i ne odvajaju ništa.

Nekada su imali po pola hektara pod malinama i kupinama, ali su sada ostavili samo po 10 ari uz kuću.

Kupinjaci su u boljem stanju od malinjaka

Prema podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, u nižim predelima počinju da stižu prvi plodovi kupine, a zasadi su u boljem stanju nego malinjaci.

– Kupina je otpornija na sadašnje vremenske uslove. U nižim predelima prošle godine bilo je oštećenja usled visokih temperatura, pa se to odrazilo na izdanke za ovu godinu. Ukoliko temperature ne budu previsoke i bude padavina, imaćemo dobar rod kupine – kaže stručni saradnik Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo Đorđe Sovilj.

U odnosu na ranije godine, došlo je do povećanja površina pod zasadima kupine, a dominantna sorta je čačanska bestrna.

– To je najrentabilnija sorta, a i otpornija je na bolesti u odnosu na loh nes i tripl kraun. Bilo je pojave pepelnice u kupinjacima i čačanska bestrna je mnogo manje oboljevala. Loh nes je najranija sorta, ona već počinje da stiže, aromatična je i slatka. Kako će biti za dalje, zavisiće od vremenskih uslova. Naša preporuka je da ako su parcele okrenute ka jugu ili jugozapadu, da poljoprivrednici postave mreže za zasenu – kaže Sovilj i dodaje da se navodnjavanje podrazumeva za sve zasade.

Procenjuje se da je pod kupinom zasađeno od 800 do 900 hektara u valjevskom kraju. Mnogo zasada je ranijih godina iskrčeno, a nisu obnavljani postojeći.

Bolesti i štetočine mogu umanjiti prinos kupina

Kako kaže savetodavac, pored pepelnice veliku štetu može da nanese i cikada.

– To je insekt koji zaseca rodne grančice i polaže jaja u te zareze, a aktivan je od kraja maja, pa sve do polovine jula. Kasnije te grančice pucaju usled težine ploda ili vetra. Larve ovog insekta kad se izlegu borave u zemljištu i tu se mogu zadržati i nekoliko godina, a hrane se korenovim sistemom kupine – valjevski stručnjak.

Proizvođačima kupina se preporučuje da obilaze svoje zasade i ukoliko registruju zareze sa jajima na grančicama, mehanički ih uklanjaju i uništavaju.

Berba čačanske bestrne počeće za 10-ak dana, a u višim zonama možda čak i početkom avgusta.