USPELI DA PROFITIRAJU Crnogorske banke duplirale profit

Tamara Đurđević | 20:01 | 18.08.23 Biz info

112 odsto više.

Shutterstock

Crnogorske poslovne banke u prvoj polovini godine ostvarile su zbirno 66,4 miliona evra, što je čak 112 odsto više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Centralne banke Crne Gore (CBCG).

Poslovni rezultat bankarskog sektora je u sličnim procentima veći i u odnosu na svih prethodnih 5 godina, a posebno u odnosu na 2020. kada je zbog posledica pandemije korona virusa uveden moratorijum na otplatu kredita. U periodu od januara do juna 2020, crnogorske banke su ostvarile tek 16,10 miliona ukupne dobiti, pa ta godina i ne može biti uporediva s ostalim.

I evropske banke prethodnih godina beleže ogroman profit, pa vlade pojedinih zemalja razmatraju dodatno, jednokratno oporezivanje finansijskog sektora. Najdalje je trenutno u tome otišla Italija – tamošnja vlada pod vođstvom konzervativne Đorđe Meloni, uvela je jednokratni godišnji porez od 40 odsto na neto kamatnu maržu banaka, koja predstavlja razliku između kamata na kredite i depozite i izvor je zarade banaka. Procenjuje se da će tim porezom prikupiti nešto manje od tri milijarde evra.

Iz CBCG su portalu Investitor kazali da odluka o eventualnom uvođenju dodatnog oporezivanja profita banaka treba da bude zasnovana na sveobuhvatnoj analizi uticaja oporezivanja na poslovanje i adekvatnost kapitala banaka u dužem roku, u kontekstu izloženosti njihovog poslovanja mnogobrojnim rizicima.

Reč je, kako su dodali, o rizicima koji proizilaze iz makroekonomskog i geopolitičkog okruženja, a sve više i usled klimatskih promena koje utiču na održivost poslovanja i na finansijski sistem.

– Takođe, potreban je oprezan pristup, kako ne bi bile uvedene mere koje bi derogirale investicioni ambijent, destimulisale priliv novih stranih direktnih investicija usled neizvesnosti regulatornog ambijenta ili dovele do povlačenja nekog od postojećih investitora – istakli su iz CBCG.

Odlučuju vlade, a ne centralne banke

Centralna banka Crne Gore prati i analizira makroekonomska i finansijska kretanja, kako u Evropskoj uniji tako i u evrozoni, koristeći različite kanale komunikacije i relevantne izvore informacija, naveli su.

– Kada je u pitanju uvođenje instrumenta posebnog poreza od 40% na ekstraprofit banaka, odnosno na neto kamatnu maržu banaka u Italiji, skrećemo pažnju da je reč o meri Vlade Italije, a ne Centralne banke Italije ili Evropske centralne banke (ECB) koja kreira jedinstvenu monetarnu politiku za sve članice evrozone. Očigledno je da je kontinuirana politika visokih aktivnih i niskih pasivnih kamatnih stopa banaka, uz prebacivanje i ostalih regulatornih troškova na teret klijenata, dovela do intervencije države, motivisane realizacijom ciljeva socijalne politike – istakli su iz CBCG.

Kako su banke uspele da enormno povećaju dobit

Na pitanje da li se ogroman rast dobiti bankarskog sektora može smatrati ekstraprofitom za koji je u kriznom periodu opravdano dodatno oporezovati, u CBCG navode da dobar finansijski rezultat koji banke ostvaruju u polugodišnjem periodu, naročito u tekućoj godini, nije samo posledica povećanja neto prihoda od kamata, naknada i provizija koje su rezultat njihovih poslovnih politika i poslovnih strategija, već i dobiti ostvarene po osnovu poslovanja sa finansijskim instrumentima, dobitaka od kursnih razlika i ostalih prihoda od poslovanja.

– Takođe, u odnosu na prošlogodišnji uporedni period, prihodonosna aktiva banaka u odnosu na ukupnu aktivu raste za 3,7 procentnih poena, dok se udeo opštih troškova u odnosu na osnovni prihod smanjuje za 9,2 procentnih poena.

Depozitni potencijal banaka raste po većoj stopi u odnosu na kredite. Godišnji rast ukupnih depozita iznosi 18,07%, dok krediti i potraživanja rastu za 12,62% u odnosu na jun prethodne godine. Konstantni rast depozita je odraz stabilnosti bankarskog sistema i poverenja klijenata, kako privrede tako i građana. Ključni razlog smanjenja novih zaduženja je povećanje kamatnih stopa u bankama, kao i pooštreni uslovi odobravanja kredita, vezano za kreditna obezbjeđenja. Ovaj trend se očekuje i u narednom periodu, posebno imajući u vidu nagovještaje daljih povećanja referentne kamatne stope u bliskoj budućnosti od strane Evropske centralne banke, što se reflektuje i na naše tržište”, precizirali su iz CBCG.

S druge strane, povećanje neizvesnosti usled geopolitičkih tenzija i pogoršanja opšte ekonomske situacije na međunarodnom planu, uslovilo je pogoršanje percepcije rizika u Crnoj Gori i posledično uticalo na rast cene novca, odnosno kamatne stope na tržištu.

– Oprezan i konzervativan pristup kreditnom riziku od strane banaka, dominantnom na crnogorskom bankarskom tržištu, svakako utiče na povećanje jaza između depozita i kredita u postojećim okolnostima – naveli su iz CBCG.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.