OVE GODINE IM PRETI SMRZAVANJE Hrvatsko skladište gasa je potpuno presušilo
Kako je na svom sajtu objavila kompanija Podzemno skladište gasa, koja upravlja infrastrukturom u Okolima, od ponedeljka, 7. marta skladište je provelo redovnu promenu ciklusa rada te će nadalje raditi u „načinu rada ubacivanja“.
Pojednostavljeno rečeno, to znači da se više iz skladišta ne može izvlačiti gas, već će samo u njega da se dodaju nove količine koje će biti trošene od 1. novemebra.
Ta vest dolazi u trenutku kad Evropu potresa najveća gasna kriza u poslednjih desetak godina, a cene tog energenta zbog neizvesnosti koje je po pitanju sigurnosti skladištenja izazvala agresija Rusije na Ukrajinu dosegnule su istorijsko rekordno visoke cene. Stručnjaci naglašavaju da će svojevrsno krizno stanje u evropskom plinskom sektoru potrajati do kraja sezone grejanja, koje predstavlja i najveći sektor potrošnje gasa. Generalno, smatra se kako je kraj sezone grejanja u Hrvatskoj 1. aprila, pa iz tog proizlazi da će pritisak na hrvatski plinski sistem da traje još nekoliko nedelja, prenosi JutarnjiHr.
Ipak, ove godine u taj kritični deo „plinske godine“ ulaze bez važnog faktora sigurnosti skladištenja.
Prema važećim pravilnicima, ciklus povlačenja gasa iz skladišta u Okolima traje od 1. novembra do 31. marta, a može da se produži ili smanji za maksimalno trideset dana. Ove godine taj ciklus započeo je dosta kasnije nego što je uobičajeno – 27. novembra – a završio gotovo mesec dana pre nego što je uobičajeno.
Prema podacima dostupnim na stranicama PSP-a, može se zaključiti kako je tok plina iz skladišta prestao još 28. februara. U skladištu je u tom trenutku preostalo još 813 miliona Kwh plina, što predstavlja oko 15 posto ukupnog radnog kapaciteta skladišta. Radi se o tzv. „plinskom jastuku“ – minimalnoj količini plina koja mora da bude prisutna u skladištu kako bi bila održana minimalna visina pritiska te kako skladište bilo funkcionalno.
Razlog ovogodišnjeg rapidnog pražnjenja hrvatskog skladišta gasa vrovatno može da se prepozna u tržišnim okolnostima. Naime, kako je cena gasa od prošlog leta konstatntno rasla, a posebno snažno na jesen, sve kompanije koje su zakupile kapacitete u skladištu i napunile ga gasom , te su imale snažan ekonomski motiv da troše taj gas, umesto da ga kupuju po višestruko višim cenama na tržištu.
Ipak, takva poslovna logika dovela je do iscrpljivanja tih rezervi, pa do kraja sezone grejanja sigurnost distribucije plinom u Hrvatskoj zavisi isključivo o domaćoj proizvodnji te uvozu – ponajviše putem LNG terminala.
Iako zasad nema naznaka da bi distribucija plinom mogla da bude ugrožena, u slučaju prekida dostave ruskog plina – čime se proteklih dana pretilo iz Moskve – hrvatski sistem bi se našao pod pritiskom.
Ipak, i u takvim okolnostima, dobre su šanse da će Hrvatska kraj sezone grejanja dočekati bez značajnijih poremećaja u distribuciji.
Ono što je znatno izazovniji problem, a već se sada nazire, jest punjenje skladišta kao pripremu za sledeću sezonu grejanja. S obzirom na to da je već najavljeno da će Europska unija uvesti obavezu punjenja gasnih skladišta na minimalno 90 posto pre početka sezone grejanja, ispada da će do 1. novembra u Okolima trebati dodati oko 4,5 milijardi Kwh plina. Uz cenu od otprilike 200 eura po Mwkh- koliko je trenutno dosegnula na referentnoj CEGH berzi u Austriji – punjenje skladišta koštalo bi oko 900 miliona eura. Vrlo je upitno imaju li hrvatski plinski distributeri dovoljno finansijske snage za takvu transakciju.
Ukoliko u narednom, relativno kratkom periodu ne dođe do znatnog pada cene plina u Europi, za očekivati je da će u operaciju letnje punjenja skladišta u Okolima morati da se uključi država kroz državna jamstva ili neki sličan finansijski mehanizam distributerima pomognu da na vreme kupe plin.