HRVATSKI PENZIONI SISTEM U PONORU Problemima se kraj ne vidi

Stanko Stamenković | 13:40 | 06.09.23 Biz info

Planiraju obimne promene.

Foto: Shutterstock

U Hrvatskoj je najavljena nova penziona reforma, koja bi trebalo da stupi na snagu početkom sledeće godine. S obzirom da su tamošnji penzioneri među najsiromašnijim u EU i da je čak trećina njih u riziku od siromaštva (prosek EU je 17,3 odsto), svaka najava poboljšanja penzionog sistema budi nadu da će se situacija popraviti.

Glavni problem koji treba ispraviti je činjenica da se većina odlučuje da pređe sa kombinovanog prvog i drugog stuba penzijske štednje na isključivo prvi stub, čime se ruši cilj velike penzijske reforme koja je stvorila drugi i treći stub penzijske štednje.

Tako je, prema podacima, u prvih osam meseci ove godine oko 6.200 penzionera koji su bili u drugom stubu otišlo u penziju, ali je tek svaki peti među njima prihvatio da im se penzija isplaćuje objedinjeno iz prvog i drugog stuba. Većina bira da prenese sredstva iz drugog stuba, a to su privatne penzije radnika, u prvi (državni) penzijski stub.

Vlada će, kako piše Večernji list, predstaviti mini-reformu sistema kapitalizovane štednje, koja bi trebalo da poveća profitabilnost 2. stuba za sve njene članice, posebno za oko 84.000 radnika starih 60 i više godina koji će u narednih pet godina otići u penziju. .

Ostanak u drugoj penzionoj koloni povoljniji je samo za one čija je penziona štednja veća od 50 hiljada evra. Najavljeno je da bi novim izmenama granica rentabilnosti trebalo da bude smanjena na 40 hiljada evra, ali to i dalje ne rešava problem jer prosečno plaćeni radnik koji je 20 godina uplaćivao u drugi stub ima samo oko 20 hiljada evra ušteđevine.

Nivo mogućeg jednokratnog povlačenja štednje iz drugog stuba takođe se menja sa sadašnjih 15 odsto na 20 odsto od sledeće godine. Ali ne menja se pravilo da oni koji su odlučili da celu svoju štednju prebace iz drugog u prvi stub nemaju pravo na isplatu dela svoje penzijske štednje, odnosno ceo iznos se prenosi na državu.

Podižu se dodaci za oba stuba, sa sadašnjih 20,25 na 27 odsto. Ovo će se retroaktivno primenjivati na svih 15.000 penzionera koji primaju penziju iz drugog stuba. Za one koji ostanu u drugoj koloni biće ponuđene i neindeksirane penzije, koje će u početku biti veće, ali se neće prilagođavati stopi inflacije.

Najavljene promene će uticati na odluke pojedinaca da li će koristiti drugu kolonu ili ne, kao i na način njenog korišćenja, ali se i dalje ne mogu opisati kao reforma penzionog sistema. Reč je o prilagođavanju postojeće matrice, što dugoročno neće uticati na prostu činjenicu da je penzioni sistem neodrživ.

S obzirom na to da se od uvođenja sadašnjeg penzijskog sistema 2002. godine stalno menjao, poslednji put 1. januara ove godine naivno je najavljenu promenu nazivati „reformom“. Reforme su radikalne intervencije u samu srž sistema, a najavljene promene nisu dovoljno velike da bi se mogle opisati kao radikalne.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.